Иво М. Андрић

Пише југословен Стојан Новаковић са својим шураком Миланом Кујунџићем  у Гласнику СУД, књига 38, 1873. године, Реферат о збирци "Седам стотина и четрдесет разних обредних песама са 2450 речи из Праве (Старе) Србије Милоша С. Миојевића", пет година од како је кнежевина Србија увела грађанско писмо Вука Караџића као званично писмо, на страници 332:  "Саставивши један цео појам о српском језику Вук Караџић је нашао у том језику три главна дијалекта ; јужни, источни и западни. Г. Милојевић, који нигде не војује против Вука, увек ради као да њега није било, пролази мимо њега, као да он није звезда праве величине, него некакав астероид у мрачној пучини. Тако он не спомињући ништа Вука, дели српски језик на пет дијалеката :  1. Ѣ = е; 2. Ѣ = и; 3. Ѣ = ије; 4. Ѣ = је; 5. Ѣ = ја . Први он зове: Дунавско Искарско Струмнички; други Санско-унско-јадавским, трећи: Босанско-Миљашким; четврти: Бојанско-лимско-цетињски; пети: Држиловско-костурски." 1818. године објављује Вук Караџ...

Пишу "Апелаши" следбеници католичког попа југословена Јоце Штросмајера и Стојана Новаковића познатији као Снајка од Јове Ваљевца, 25.11.2019. године: " Група од више од 140 стручњака у областима друштвено-хуманистичких наука у Србији апеловала је на јавност и надлежне да одбаце као неприхватљиво и штетно деловање  Удружења „Милош С. Милојевић“  због псеудоисторијских, ксенофобних и антисемитских ставова које пропагира. У апелу “против новог таласа псеудоисторије и митоманског тзв.  новоромантизма ”, историчари, историчари уметности, археолози, антрополози, филолози и теолози позвали су целокупну јавност, као и стручне и академске кругове, установе културе и просвете (архиви, библиотеке, музеји, галерије, културни центри, школе, факултете), централне, покрајинске и локалне власти, а пре свега Министарство културе и информисања, које је само током 2019. године чак у два наврата финансијски подржало објављивање дела  Милоша С. Милојевића  , те старешинства српски...

За време Берлинског конгреса Срби из окупираних српских земаља слали су писма кнезу Милану Обреновићу да су они "прави стари Срби и као Срби желе да буду са осталом браћом Србима". Писање и слање писама Срба из окупираних српских земаља организовали су Милош С. Милојевић, Тодор Станковић са својим сарадницима. Једно од писама Срба из софијског санџака кнезу Милану Обреновићу: " Ми смо прави стари Срби и као Срби желимо да будемо с нашом браћом Србима .  Комитет Бугарски хоће да нас силом побугари. Молимо Тебе Господару. Молимо и Руског цара Александра, гледајте да ми као прави Срби не останемо пред силом Бугари, но да будемо твоји па да се придружимо нашој браћи Србима, наша стара граница српска граница, Бакрно Гувни, које ми зовемо Побијен Камик, не само ми но цели Санџак софијски је овејани Србин и сви су готови да ово исто кажу, а ако и који буду упитани само не смеду, јер чорбаџије и комитетлије , ако се дозна одмах батинају и хапсе.  Ми сад патимо горе од њих него ш...

  22. септембра 1991. године са јуначким 1. батаљоном шабачке бригаде ушли смо на територију Социјалистичке Републике Хрватске. У Бања Луци смо добили задатак да ћемо бити распоређени на територији Баније са задатком деблокирање касарни у Хрватској. По доласку на Банију у рејону села Доње и Горње Бачуге добили смо борбену заповест да мој батаљон има задатак деблокаду касарне у Загребу.  По заповести биле су ми придодате друге јединице између којим и јединица ТО Глина. Позвао сам командира ТО Глина како би се упознао са структуром и јачином и одредио њихову употребу. ТО Глина чинили су искључиво Југословени (Срби) из Баније. Већ после првог сусрета са командиром ТО Глина закључио сам да од њих нема никакве помоћи и на њих не могу рачунати у борбеним дејствима. Из моје борбене заповести основним јединицама избацио сам их, тако да нису учествовали у борбеним дејствима у деблокади касарни.  По доласку у рејон распореда батаљона организовано је по основним јединицама припрема ...

После боја на Прибићевцу августа 1809. године српска војска поново је ослободила Сребреницу 18. септембра 1914. године. Мајор Коста Тодоровић са својим добровољцима у налету са Пашиног брда разбио швапске јединице и ушао у Сребреницу. Српске снаге задржале су се два дана и поново повукли на линију Пашино Брдо - с. Осмаче. Град Сребреница не може се војнички бранити!  Док је била у Сребреници српска војска није учинила ни један злочин према цивилном муслиманском становништву. Како српски добровољац друго може бити када им је узор био Србин Милош С. Милојевић. Када је Србин Милош С. Милојевић чуо да усташи и добровољци пљачкају пише Милојку Веселиновићу 16.09.1876. године: " Дознао сам да усташи и добровољци иду у пљачку и захваћене нетурске ствари међу собом неправо деле. Пошто се то не може одобрити, да се од бораца за слободу и уједињење српства створе разбојничке чете..." из "О Првом српско-турском рату 1876-1877. година" у издању Удружења Милош Милојевић из Црн...

Стање на фронту у току Дринске битке на дан 17.09.1914. године и учешће Парашничког одреда. До данас у Мачви нама никаквог обележја о постојању Парашничког одреда. Операције V. армије Дејство 8. и 13. корпуса. Дејства 8. и 13. корпуса ове армије заустављена су снажним отпором Срба на доњем току Дрине, те је командант V. армије очекивао дејство Комбинованог корпуса Ф. М. Л. Крауса, који је без великог отпора прешао реку Саву код Јарка и подигао понтонски мост. Овај корпус имао је задатак, да дејством у позадину српских трупа олакша дејство 8. и 13. корпуса у њиховом фронталном нападу на јако утврђене српске положаје на доњој Дрини. Дејство Комбинованог корпуса. Наступање овог корпуса од Јарка на југ 17. септембра наишло је на велике тешкоће, због јаког отпора Срба, чија је снага стално појачавана и који су одлично искоришћавали све природне ослоне тачке, као и због покривености и баровитости земљишта.                      ...

Операције и борбени извештаји Ужичке војске 15. септембар 1914. године: "  У 9.15 часова, пребачене трупе ове бригаде на левој обали Дрине (2 батаљона III. позива и добровољачка чета мајора Косте Тодоровића) заузеле су Пашино брдо (к. 999). Команду над целокупним пребаченим одредом примио је мајор Тодоровић, коме је наређено да продужи наступање ка Сребрници." „Наредио сам да се према Бајиној Башти у току данашњице пребаци још један батаљон и он је јутрос пребачен. Оба батаљона са добровољачком четом крећу се ка Пашином брду. У 15.30 часова примећена је ватра јужно од Пашинога брда, као сигнал, да је добровољачка чета ту приспела. Одред од Бајине Баште заузео је јутрос у 9.15 часова Пашино брдо. Један батаљон 11. пука II. позива пребачен је код Вишеграда преко Дрине. Пребацивање се продужује. Дејство Ужичке бригаде. Борбе су вођене око Пашиног брда, на Златову (992) и код с. Осмаче, са деловима непријатељског 23. ландверског пука појачаним са наоружаним жандармима, финансима ...