Иво М. Андрић

Све су нас учили да су Граничарске јединице настале из КНОЈ-а, а да пре тога нису постојале у саставу Војске Србије. Међутим, као и остатак  историје Србије, и ова о постојању граничних јединаца искривљена је, прећутана, скројена по потреби власти. Пред Српско-турски рат 1876-78. године наилазимо у многим делима опис српских и турских караула. Једно од таквих дела јесте "Црте ратних слика - добровољачко усташког моравско-добричког кора" од Милоша С. Милојевића. Из описа Милоша С. Милојевића може се закључити да је попуњавање јединица постојећих граничарских снага вршено добровољцима. Велики допринос победи 1914. године на Церу дале су граничне јединице ојачане добровољцима, у литератури назване Одредима. Многи ове одреде приписују четничким одредима: "Сви официри који су стајали на челу четничких одреда 1914. године (Јадарског, Рудничког, Златиборског и Горњачког)". Сем Рудничког сви одреди формирани су на правцу према Дрини. Поред набројаних постојали су и Љубовијс

  На званичном сајту Основне школе "Јосиф Панчић" пише :  " Тридесетих година двадесетог века, старо насеље Чукарица постаје тесно и преуско за све већи прилив нових становника. Како је овај свет био богат децом, а у свему осталом сиромашан, то постају тесне и недовољне обе школске зграде на старој Чукарици, у Радничкој улици. Због сталног притиска и жалби грађана Чукарице, београдска општина 1936. године почиње  изградњу нове школе на Бановом брду."  https://www.osjosifpancic.rs/index.php/istorija/nastanak-skole На сајту општине Чукарице пише о апотекару Јовану Викторовићу: "- Апотекар Јован Викторовић  који је био ожењен унуком Матије Бана саградио је вилу на Чукарици ( данас је то вртић " Свети Сава". Земљиште је наследио од Матије Бана. Неколико плацева је поклонио општини: плац за школу " Матија Бан", за фудбалско игралиште и за пијацу."  http://staricukaricanin.com/pocetna/zanimljivosti-o-cukarici Јован М. Викторовић, рођен 21. а

 Из радне бележнице генерала Ратка Младића о стању у Сребреници, јуна 1992. године. Које био јуна 1992. године у Братунцу закључиће да извештаји који су подношени генералу Младићу неистинити и дају лажну слику о стању на терену. Читајући Изјаву Мирослава Дероњића и изводе из ратне бележнице генерала Ратка Младића код актера догађаја из јуна 1992. године ствара слику као да нису били сведоци тог времена. Све ово имаће тешке последице за будуће догађаје у и око Сребренице. https://ivoandric55.blogspot.com/2021/05/1992-1993.html О догађајима у јуну 1992. године у будућем документарном филму о Сребреници. Аутор текста: Иво М. Андрић  

Пример како се ствара историја. Кроз своја дела Милош С. Милојевић указује да о истом догађају постоје различита виђења, а затим конструкцијом чињеница, представљали догађај према политичким приликама, као историјску истину. Исти је случај са "догађајима у Сребреници". Највише причају и пишу неки који никакве везе немају са Сребреницом, стварајући своју истину. Пресуде у Хагу морале би бити најближе истини шта се дешавало у "Сребреници", али конструкцијом чињеница, од којих су многе лажне, добијена је потпуно лажна слика о догађајима у Сребреници.. Изјава Мирослава Дероњића за "суђење" Слободану Милошевићу у Хагу један је од образаца како се стварала слика о догађајима у и око Сребренице. Непосредно сам сарађивао са Дероњићем у јуну 1992. године, како би створили организовану војску. У Дероњићевој Изјави за период од 25. маја до 12. јула, многи су догађаји прескочени (прећутани), а били битни. Шта је прећутано више у документарном филму на коме се ради. Ов

 Пољски емигранти који су стварали југословенску - католичку мрежу у Србији: Адам Јежи Чаториски  б ио је пољско-литвански  политичар, министар иностраних послова Руске империје к оји се након поделе Пољске  борио за обнову пољске државе . Михал Чајковски – Садик-паша (Michał Czajkowski – Sadyk Pasza, 1804-1886), познати књижевник, био је изасланик кнеза Чарторијског у Цариграду и командант пољских трупа у Турској. Одиграо је пресудну улогу у другом избору Александра Карађорђевића за кнеза Србије. Франтишек Александр Зах  (срп. Фрања Зах) агент пољске емиграције у кнежевини Србији. У делу Пољака Антоњи Цетнаровича " ТАЈНА ДИПЛОМАТИЈА  АДАМА ЈЕЖИЈА ЧАРТОРИСКОГ НА БАЛКАНУ" у издање Славистичко друштво Србије  Београд из 2017.године, користи документа из личног архива Адама Чаторијског. На почетку Увода пиште: "Питање учешћа и улоге Пољака, тачније табора кнеза Чарториског у српској кризи 1842–1843. године, занимљива је и мање позната страница из историје Велике емиграције

Проучавајући лик и дело Милоша С. Милојевића схватио сам да је најбоље о свом раду написати своја искуства.    Текст  не пишем са намером  да  докажем  своју памет већ како сам раније стечена знања   спровео у дело, а  што   је од других  оцење но  као успешн о . Да  је тако било  показују резултати :  у јединицама којима сам непосредно командовао нисам имао ниједног погинулог или рањеног у борбеним дејствима.  Својим  највећи м  успех ом  сматрам  што  сам од резервног састава, који су  чинили војници  по ВЕС-у морнари, створио успешну пешадијску јединицу. Од 250 морнара, формирао сам две пешадијске чете кој е   су  обезбеђивал е  по фронту 2 километра, а дубини 1 километар, на равничарском терену. За два месеца са њима нисам имао ниједан инцидент који би нарушио борбени поредак.      Септембра 1991. године извршена је мобилизација шабачке бригаде,  а  ја сам распоређен за заменика команданта пешадијског батаљона. Повољна околност  била је  да је костур батаљона чини о  активни састав

Неки тврде да највећи непријатељ Срба југословенство само за време комунистичког режима. Југословенство има много старију историју.  Идеја о јединству "јужних Словена" јавља се у Бечу, а центар развоја идеје је у Загребу. 1830. године у Загребу оснива се "Илирски покрет". Јужно словенско јединство су намеравали да остваре помоћу језика и писма. Илирски програм првенствено заступа стварање аутономије јужних Словена у Аустрији, а потом уједињење свих Словена на Балкану. У предвечерје Мађарске револуције 1848. године, 1843. године Беч забрањује рад Илирског покрета. Због оштре цензуре у Загребу, илирци покрећу лист Бранислав у Београду 1844. године (на власти су у Србији кнез Александар Карађорђевић , а министар унутрашњих дела је  Илија Гарашанин ). Значајан утицај на рад Илирског покрета имали су илирци  Ђуро Даничић и Вук Караџић . Илирски покрет престаје са радом 1850. године. Залагањем Јосипа Јураја Штросмајера 1861. године оснива се Универзитет у Загребу. После