Иво М. Андрић

Пише југословенски професор, научник Радивоје Радић, биографију Милоша С. Милојевића у свом делу "Срби пре Адама и после њега". Ја могу да пишем како ми је воља, али професор, научник не сме себи дозволити лупетање већ навођење проверених чињеница. Наводи југословенски  професор, научник Радивоје Радић о образовању Милоша С. Милојевића: "После две године на београдском лицеју, где је учио право, отишао је у Москву и три године стицао звање на историјско-филолошком одсеку Филозофског факултета." Да је југословенски професор, научник Радивоје Радић прочитао Поговор, "Наши манастири и калуђерство" од Милоша С. Милојевића, схватио би да је написао глупости: "Ако дакле има какав други Милош Стефанов Милојевић свршени наш, у бив. Лицеју у Београду, бив. студент Императорско Московског универзитета у Москви, дејствителни члан "Љубитеља јестаствознања" у Москви, у одсецима му: археолошком, антрополошком и етнографском..."  О служби Милоша С. Ми

Велики допринос у одбрани и стварању Републике Српске дале су наше хероине, српске мајке. Мало је обележја, скоро никаквих у Републици Српској, посвећено српским мајкама.  Када сам дошао у Братунац, дочекали су ме Бата-Веља и Пеца. Упознали су ме са ситуациом на терену, а потом смо отишли код Дероњића. Дероњић ме је упознао са проблемима које има у одбрани српског народа. Рекао сам му да морам да видим стање на терену, како бих му предложио решења за што успешнију одбрану народа. По завршетку разговора са Дероњићем, кажем Пеци да бих желео да одемо у Сасе, како бих посетио моју тетку Виду.  У Сасе само стигли када је већ падао мрак. Испред куће затекнем тетка Душана, питам га за здравље и где ми је тетка. Он ми одговори да су сви добро, а да је тетка у кући. Уђем у кућу, позовем тетку, она ме одмах препозна и позва у собу. Затекнем тетку да лежи, поред кревета аутоматска пушка. Кажем јој да се наоружала и кроз шалу питам има ли довољно муниције. Она мени да не бринем за њу, муниције им