Иво М. Андрић

 Нека издања Удружења Милош Милојевић Црна Бара већ су штампана од других издавача. Издања Удружења специфична су по Предговорима посебна, јер уводе читаоца у дело како би схватио поруку коју шаље Милош С. Милојевић.    Дела која су раније штампана: Први пут штампано, дају нову слику делу и лику Милоша С. Милојевића. Најважнија порука, неки одговори на критику на рад и дело Милоша С. Милојевића од самог аутора: Посебно издвајам издања Зборника научних радова са научног скупа посвећени раду и делу Милоша С. Милојевића. Виђење Милоша С. Милојевића кроз научна дела признатих научних радника из Србије и иностранства:  Аутор текста: Иво М. Андрић  

Када ми неко прича о догађајима о Сребреници, јула 1995. године, наведе да су Сребреницу, Муслимани,  могли одбранити јер су имали 6000 наоружаних бораца, знам да појма нема шта се дешавало на терену.  Још као дете долазио сам у Сребреницу за време распуста. Највише времена сам проводио са пок. ђедом (пензионисаним мајором ЈНА) Владимиром Вукосављевић. Водио ме је у лов, где смо по неколико дана проводили на терену околине Сребренице. Ноћ смо проводили по селима, тада нисам размишљао да ли смо заноћили у српској или муслиманској кући. Када сам дошао јуна 1992. године у Сасе, имао сам слику терена и тактичке правце. У свим варијантама Сребреница као град војнички не може се бранити.  Сребреница, налази се у "рупи", опасана високим брдима са којих се може војнички контролисати. Објекат где не може се организовати дубину нема никакве шансе за одбрану. О организацији одбране писао је српски војвода Живојин Мишић у "Стратегија" - "Одбранбена  (дефанзивна) битка од с

Личност у Сребреници до кога су стизале све информације из јула 1995. године, био је Рамиз Бећировић. Један од докумената који се често користи Изјава Рамиза Бећировића дата  Одељењу службе војне безбједности 2. корпуса, дана 11. августа 1995. године.   Многи Изјаву злоупотребљавају користећи делове да би своје конструкције потврдили као истину. Нажалост рано је преминуо у својој 43. години, од последица срчаног удара, 1998. године. Многа питања остаће без одговора, како би се потпуно добила слика догађања у јулу 1995. године.  " Iz komande 2. korpusa i Generalštaba ARBiH je došlo naređenje da se izvode diverzantske akcije po dubini čime bi se pomogla operacija deblokade Sarajeva koja je bila u toku."  Ово је једна од акција, ширих размера, планирана октобра 1994. године   " Otišao sam prema zgradi pošte, gdje je bila smještena amaterska radio stanica, paket veze, kojeg sam to jutro prebacio u zgradu pošte, a tu su ranije bili predstavnici civilne vlasti. U toj zgradi ni

Очигледан пример како од Срба посташе Хрвати, оснивање и деловање Југословенске академије знаности и умјетности. Исто тако од Југословенске академије знаности и умјетности постаде Хрватска академија знаности и умјетности. Настанак Академије ХАЗУ на својој страници описује:  http://info.hazu.hr/hr/o-akademiji/osnutak_akademije/   " Neposrednu akciju za osnivanje Akademije u Zagrebu započeo je 1860. đakovačko-srijemski biskup   Josip Juraj Strossmayer . On predaje banu Josipu Šokčeviću zakladni list na 50.000 forinti za osnivanje Akademije uz popratno pismo u kojem izražava želju da bi se u Akademiji “imali stjecati svi bolji umovi (...) da viećaju kojim bi se načinom imala najpreče stvoriti jedna narodna knjiga na slavjanskom jugu , i kako bi imala uzeti u svoje okrilje sve struke čovječje znanosti”." "  Pitanje osnivanja Akademije biskup je Strossmayer službeno pokrenuo na sjednici Hrvatskoga sabora od  29. travnja 1861.  (danas DAN HAZU) .   Sabor je na njegov prijedlog

Једина личност која је знала шта се догађало у и око Сребренице, са српске стране, био је Мирослав Дероњић. Сви остали који се представљају како знају шта се догађало у Сребреници никако другачије не могу се назвати преваранти, жељни естрадне пажње. Зато страшне догађаје, за обе стране, које и данас осећају, претворена је у естраду, где појединци перу своју срамну улогу или виде материјалну добит. Када сам дошао у Братунац јуна 1992. године, дочекао ме је Бата Велиша и Радован Петровић Пеца. Одмах сам са Пецом отишли код Дероњића како бих га упознао. Тада смо се договорила да размотрим ситуацију на терену, како би му предложио конкретне предлоге. После разговора са Дероњићем, Пеца, Бата Веља и ја одлазимо у Сасе. У Сасама прикупљам податке и тражим да дође потпоручник Тоша (био је код мене у Славонији), како би ме упознао са ситуацијом на терену. За време мог боравка само сам једном видео Тошу и то у пролазу.  Када сам сагледао стање на терену и направио основну замисао отишао сам код

Када су почели оружани сукоби у Босни и Херцеговини био сам у Славонији. Део добровољаца из Славоније, одлазе у Братунац како би зауставили убијање. Међу њима био је Велиша Влаховић са својим добровољцима: "Затим са "25. добровољачком" учествује у тешким борбама око Братунца, где неколико крвавих окршаја са муслиманима успева да одбране рудник Сасе." из чланка "ОНИ КОЈЕ НЕ СНИМА ТЕЛЕВИЗИЈА"  https://ivoandric55.blogspot.com/2021/03/2.html После повратка из Славоније, позове ме мој отац Милорад, рече, да су ме тражили из Сребренице, да дођем како бих им помогао. Боравећи у Братунац схватио сам да постоје више струја како код Срба тако и код Муслимана, који су заступали туђе интересе на том простору. Са својим стрицем Стојаном, покушали смо да ступимо у контакт са Муслиманима како би зауставили међусобно убијање. Од стране Муслимана добио сам одговор: "Лако ћемо се ми договорити, а шта ћемо са нашим лудацима."  Из увода може прочитати да сам упозна