Иво М. Андрић

Пише југословен Стојан Новаковић са својим шураком Миланом Кујунџићем  у Гласнику СУД, књига 38, 1873. године, Реферат о збирци "Седам стотина и четрдесет разних обредних песама са 2450 речи из Праве (Старе) Србије Милоша С. Миојевића", пет година од како је кнежевина Србија увела грађанско писмо Вука Караџића као званично писмо, на страници 332:  "Саставивши један цео појам о српском језику Вук Караџић је нашао у том језику три главна дијалекта ; јужни, источни и западни. Г. Милојевић, који нигде не војује против Вука, увек ради као да њега није било, пролази мимо њега, као да он није звезда праве величине, него некакав астероид у мрачној пучини. Тако он не спомињући ништа Вука, дели српски језик на пет дијалеката :  1. Ѣ = е; 2. Ѣ = и; 3. Ѣ = ије; 4. Ѣ = је; 5. Ѣ = ја . Први он зове: Дунавско Искарско Струмнички; други Санско-унско-јадавским, трећи: Босанско-Миљашким; четврти: Бојанско-лимско-цетињски; пети: Држиловско-костурски." 1818. године објављује Вук Караџ

Пишу "Апелаши" следбеници католичког попа југословена Јоце Штросмајера и Стојана Новаковића познатији као Снајка од Јове Ваљевца, 25.11.2019. године: " Група од више од 140 стручњака у областима друштвено-хуманистичких наука у Србији апеловала је на јавност и надлежне да одбаце као неприхватљиво и штетно деловање  Удружења „Милош С. Милојевић“  због псеудоисторијских, ксенофобних и антисемитских ставова које пропагира. У апелу “против новог таласа псеудоисторије и митоманског тзв.  новоромантизма ”, историчари, историчари уметности, археолози, антрополози, филолози и теолози позвали су целокупну јавност, као и стручне и академске кругове, установе културе и просвете (архиви, библиотеке, музеји, галерије, културни центри, школе, факултете), централне, покрајинске и локалне власти, а пре свега Министарство културе и информисања, које је само током 2019. године чак у два наврата финансијски подржало објављивање дела  Милоша С. Милојевића  , те старешинства српских правосл

За време Берлинског конгреса Срби из окупираних српских земаља слали су писма кнезу Милану Обреновићу да су они "прави стари Срби и као Срби желе да буду са осталом браћом Србима". Писање и слање писама Срба из окупираних српских земаља организовали су Милош С. Милојевић, Тодор Станковић са својим сарадницима. Једно од писама Срба из софијског санџака кнезу Милану Обреновићу: " Ми смо прави стари Срби и као Срби желимо да будемо с нашом браћом Србима .  Комитет Бугарски хоће да нас силом побугари. Молимо Тебе Господару. Молимо и Руског цара Александра, гледајте да ми као прави Срби не останемо пред силом Бугари, но да будемо твоји па да се придружимо нашој браћи Србима, наша стара граница српска граница, Бакрно Гувни, које ми зовемо Побијен Камик, не само ми но цели Санџак софијски је овејани Србин и сви су готови да ово исто кажу, а ако и који буду упитани само не смеду, јер чорбаџије и комитетлије , ако се дозна одмах батинају и хапсе.  Ми сад патимо горе од њих него ш