КЊИГА КОЈА МЕЊА СРПСКУ ИСТОРИЈУ
"Група од више од 140 стручњака у областима друштвено-хуманистичких наука у Србији апеловала је на јавност и надлежне да одбаце као неприхватљиво и штетно деловање Удружења „Милош С. Милојевић“ због псеудоисторијских, ксенофобних и антисемитских ставова које пропагира.
У апелу “против новог таласа псеудоисторије и митоманског тзв. новоромантизма ”, историчари, историчари уметности, археолози, антрополози, филолози и теолози позвали су целокупну јавност, као и стручне и академске кругове, установе културе и просвете (архиви, библиотеке, музеји, галерије, културни центри, школе, факултете), централне, покрајинске и локалне власти, а пре свега Министарство културе и информисања, које је само током 2019. године чак у два наврата финансијски подржало објављивање дела Милоша С. Милојевића , те старешинства српских православних манастира и парохијских храмова и медија, да заједно са стручњацима јасно и одлучно “стану на пут шарлатанском сејању његових чињенично неприхватљивих ставова који се из разлога научне методологије не могу никако рехабилитовати”."
Питао сам се зашто нас нападају. Мислио сам да је у питању новац који смо добили од Министарства културе и информисања за штампање епистоларног сведочанства Милоша С. Милојевића "О Првом српско-турском рату 1876/78. године. Кроз време до данас схватио сам да није само новац у питању већ много битније открића до којих смо дошли о раду и делу Милоша С. Милојевића.
Следбеници католичког попа југословена Јоце Штросмајера и Стојана Новаковића тврде да је Србија поражена у Првом српском рату 1876. године. Штампањем књиге "О Првом српско-турском рату 1876-1877." епистоларно сведочанство Милоша С. Милојевића у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре и Међуопштинског историјског завода Шабац из Шапца и финансијску помоћ Министарства културе и информисања, добија се сасвим друга слика догађаја из 1876. године.
Пораз је доживео руски генерал Михаил Чернајев. Један од разлога пораза Михаила Чернајева, протеривање Милоша С. Милојевића са правца према Нишу. Милош С. Милојевић са делом својих Усташа-добровољаца прелази на Јаворски правац где је командант Фрањо Заха. Фрањо Заха и Нићифор Дучић трпе пораз за поразом, а Усташи-добровољци Милоша С. Милојевића нижу победе на правцу Рашка - Косовска Митровица. Једина српска јединица која је дубоко била у непријатељској територији, 30 километара, Усташи-добровољци Милоша С. Милојевића која је задржала своје положаје до краја Српско-турског рата 1878. године. Признавањем званичних државних историчара ратне успехе Милоша С. Милојевића и његових Усташи-добровољаца, доби ће се права слика дешавања у Српско - турском рату 1876. године и улога Михаила Чернајева (бугарофила), Фрање Захе (творца Начертанија) и Нићифора Дучића. Стање пре и у току Српско-турског рата 1876. године описао је Владан Ђорђевић у делу "На граници".
Пише Милош С. Милојевић у Српству из 1888. године страница 13:
"Да би ново-пазарске Потурице показали очигледније Европи, каква су им и колика зла починили усташи и добровољци бившег Добровољачког-усташког Рашко-ибарског кора, та да бивши отети од њих и царске војске, предео од извора до утоке Дежеве у Рашку, па преко ове изнад Цоковића и Новог Пазара, па преко возног друма преко Рогозне између Митровице и Пазара, па преко Ибра, код Сочанице, планине Лоцате, на извор Лаба и нешто током овог, на источним ограницама Копаоника на Топлицу, преко ове ка Јанковој Клисури, за време примирја 1876-7. год. одиста су писали... људском крвљу (но не потуричком, него православних околних Срба) своје жалбе свој Европи, а нарочито Енглеској!
Књигу "О Првом српско-турском рату 1876-1877." можете поручити: https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/o-prvom-srpsko-turskom-ratu-1876-1877/
Аутор текста: Иво М. Андрић
Коментари
Постави коментар