Иво М. Андрић

Документарни филм Патриотске лиге БиХ, и њихово виђење догађаја у Сребреници јула 1995. године. https://www.youtube.com/watch?v=ZBl0JkmCkt0 Извод из пресуде пуковнику Благојевићу: "131. Granatiranje grada Srebrenice nastavilo se cijelu noć 10. jula i sljedeći dan.430 Mićo Gavrić, komandant Mješovite artiljerijske grupe, primio je 5. jula pismeno borbeno naređenje odpukovnika Blagojevića. U svom svjedočenju rekao je da je to pismeno naređenje bilo dovoljno ovlaštenje za otvaranje artiljerijske vatre na enklavu, što je on i učinio 11. jula. Otvorio je vatru u pravcu civila koji su hodali.431 Dok je VRS napredovao prema gradu Srebrenici, stizali su novi vojnici, nova materijalno-tehnička sredstva i viši oficiri.432 Vojnicima Holandskog bataljona se činilo da je cilj granatiranja Srebrenice stvoriti paniku među izbjeglicama u Srebrenici ili ih ubiti.433 Pripadnici VRS-a viđeni su kako ulaze u enklavu s juga.434 Vojnici VRS-a ulazili su u kuće, pucali i palili kuće.435 Neki su počeli p

Из Пресуде Видоју Благојевић у, команданту Братуначке бригаде, у чијем саставу био трећи батаљон.  Трећи батаљон попуњавао се људством са територије општине Сребреница. Зона одговорности трећег батаљона, Братуначке бригаде, покривало је подручје града и општине Сребренице. У току напада на град Сребреницу трећи батаљон био је распоређен на источној страни града, са задатком блокаде тог правца без офанзивних акција. Положаје су напустили 17. јула 1995. године, како би преузели своју зону одговорности у граду и општини Сребренице. Из оптужнице тужилаштва против пуковника Видоја Благојевића стр. 3:   " 7. Navodi se da je, po osnovu svog položaja komandanta Bratunačke brigade, pukovnik Blagojević učestvovao u prisilnom premještanju žena i djece iz srebreničke enklave u Kladanj 12. i 13. jula i da je bio “odgovoran za sve zarobljenike zarobljene, zatočene ili ubijene u zoni  odgovornosti Bratunačke brigade , uključujući i one zarobljenike koji su bili zarobljeni u zoni Bratunačke briga

  Сви "естрадни познавaоци" догађаја из јула 1995. године на простору западне Босне са Херцеговином називају злочином или геноцидом у Сребреници. Хашки суд у свим документима догађаје везује за Сребреницу. Поражавајуће да држава Србија у свим документима догађаје из јула 1995. године везује за Сребреницу, тиме потврђује НАТО причу. Битни људи који су учествовали у догађајима јула 1995. године у зони одговорности Зворничке бригаде склоњени су од јавности у Србији, сем "жртвеног јарца" Винка Пандуровића. Постави питање пок. генерал Здравко Толимир на свом суђењу: Како се ратна документација Зворничке бригаде нашла у Србији, потом у Загребу и на крају у Хагу? Остаде пок. генерал Толимир без одговора. Најтеже је да заштитница свих Срба, Србија и данас ћути. Србин пок. генерал Толимир, није никог директно окривио за стварање лажне приче о догађајима јула 1995. године, али дао многе драгоцене чињенице које се могу употребити у добијању истините слике.   У оптужници Попов

Први који употребљава термин "југословенство" био је Матија Бан. Замислио га као политички програм националног уједињења и ослобођење Јужних Словена - Југословена. Југословенска држава била би унија данашње Србије, Хрватске, Бугарске, Македоније и северне Албаније.  Католички поп Јосип Јурај Штросмајер преузима идеју југословенства као политички програм  уједињења Јужних Словена, али под апсолутном влашћу хабзбуршке династије и католичке цркве , са центром у Загребу. Како би остварио своју идеју Јосип Јурај Штросмајер 1867. године оснива ЈАЗУ (Југословенска академија знаности и умјетности), чији је секретар од оснивања био Ђуро Даничић. Чланови који су се изјашњавали као Срби у ЈАЗУ између осталих били су Јован (Иларион) Руварац и Коста (Стојан) Новаковић. Штросмајеровим посредовањем потписан је конкордат између Ватикана и Црне Горе 1866. године. После Берлинског конгреса 1878. године лично је покушао да посредује у потписивању конкордата између Србије и Ватикана. Јован Рист

Многи "познаваоци" догађаја у Сребреници писали су о свему и свачему, али нико не спомену "Сребреничку гарду". Међу њима Миливој Иванишевић кога сматрају највећим познаваоцем догађаја у Сребреници, шурак Миодрага Јокића - Жмире. Сребреничани добро знају допринос општем хаосу Миодрага Јокића за стање у Сребреници почетком грађанског рата у Босни са Херцеговином. Наметнута прича да су се почетком рата у Сребреници појавили добровољци из Србије (довео их је Миодраг Јокић) који су једини војнички бранили Србе и злостављали муслимане. Потом су се муслимани организовали како би се одбранили од  Јокићевих добровољац из Србије и протерали Србе са територије општине Сребренице.  Upitao sam Gorana Zakića o čemu se zapravo radi i zašto sam bio pozvan. On mi je rekao da je tu doveo dobrovoljce. Mislim da je to pojam koji je on upotrijebio, “dobrovoljci”, te da su te trupe, koje sam ja vidio da vrše pripreme, zapravo bili ti dobrovoljci. A onda mi je rekao da planira ući s njima

Пише РТС: "  Коначна пресуда некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске Ратку Младићу биће изречена 8. јуна, саопштено је из Међународног механизма за кривичне судове ." 8. јуна 1992. године муџахединске јединице из Сребренице напале су српска села Шпат, Залазје и Обади. У нападу је. поред великог броја избеглих и рањених мештана, погинуло 9 мештана коју су учествовали у одбрани својих породица и имања.  Жртве: 1. Мирко (Илија) Петровић, 1964; 2. Драго (Живко) Симић, 1949; 3. Славко (Станислав) Аврамовић, 1971; 4. Срећко (Драго) Спајић,1928; 5. Миладин (Богдан) Цвјетиновић, 1936; 6. Достана (Момир) Цвјетиновић, 1930; 7. Милован (Анђелко) Грујичић, 1943; 8. Илија (Јован) Зекић, 1955; 9. Миленко (Драгослав) Стјепановић, 1944. Слику и карактер братоубилачког рата у Босни и Херцеговини 1992-1995. године приказана је у погибији Миленка Стрјепановића (зет Мирослава Дероњића). 8. јуна 1992. године. Прошло је поподне, борбена дејства престала, зараћене јединице враћа