ЈУГОСЛОВЕНИ И СРБИ

Први који употребљава термин "југословенство" био је Матија Бан. Замислио га као политички програм националног уједињења и ослобођење Јужних Словена - Југословена. Југословенска држава била би унија данашње Србије, Хрватске, Бугарске, Македоније и северне Албаније. 

Католички поп Јосип Јурај Штросмајер преузима идеју југословенства као политички програм уједињења Јужних Словена, али под апсолутном влашћу хабзбуршке династије и католичке цркве, са центром у Загребу. Како би остварио своју идеју Јосип Јурај Штросмајер 1867. године оснива ЈАЗУ (Југословенска академија знаности и умјетности), чији је секретар од оснивања био Ђуро Даничић. Чланови који су се изјашњавали као Срби у ЈАЗУ између осталих били су Јован (Иларион) Руварац и Коста (Стојан) Новаковић. Штросмајеровим посредовањем потписан је конкордат између Ватикана и Црне Горе 1866. године. После Берлинског конгреса 1878. године лично је покушао да посредује у потписивању конкордата између Србије и Ватикана. Јован Ристић на предлог Нићифора Дучића одбијају предлог Штросмајера. Други покушај после потписивања Тајне конвенције између Србије и Аустроугарске 1881. године, преко Стојана Новаковића покушава да дође до потписивања конкордата. Прочитавши поднети предлог кнез Милан ставио је следећу примедбу: "Непремено је нужно, сад кад Аустрија напушта капитулације у Србији, да се уреде односи између Рима и Србије

тако, како не би аустријски владика имао у Србији духовну власт над католицима. Ова ствар се неће допасти шовинистима, али је она природна последица независности, и ваља радити на њеном остварењу. Предлози Штросмајерови такве су природе да се могу у начелу примити. Једино што би могло бити предмет јачих примедаба са наше стране, то је захтев да и школе буде под влашћу католичког владике или викара". 1895. године сам Стојан Новаковић покреће да се потпише конкордат са Ватиканом. Против потписивања конкордата био је Српски Митрополит Михаило, говорио је: "док сам ја жив нећу пристати на душевно мрцварење нашег народа". 

У току Првог светског рата поново се оживљава "југословенство" засновано по идеји Штросмајера - "Крфска деклерација " 20.07.1917. године. Члан 1 Крфске деклерације: "1) Држава Срба, Хрвата и Словенаца, познатијих и под именом јужних Словена или Југословена, биће слободна, независна Краљевина с јединственом територијом и јединственим држављанством. Она ће бити уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са династијом Крађорђевића, која је дала доказа да се с идејама и осећајима не двоји од народа и народну слободу и вољу ставља на врх свега." 

Између два светска рата био је  установљен "Штросмајеров дан", годишњица његовог рођења, обележаван је у школама Краљевине Југославије.  Краљ Југославије Александар Карађорђевић диже по Србији бројне католичке цркве. Комунисти потврђују наставак југословенске политике на Другом заседању АВНОЈ - а 20.11.1943. године. 

Југословенство представља ново измишљене нације: Бошњаке, Црногорце, Бугаре, Македонце, Хрвате и Албанце.

Срби су православци, католици и мухамеданци које повезује заједничка историја и култура.

Југословен и Србин немају ништа заједничко. За разлику од Срба, Југословени су измишљени у 19. веку како би створили заједницу из које би стварали нове нације на штету српског народа. Да су Југословени измишљени доказ је просто питање: Колико има данас Срба - католика, Срба - мухамеданаца. или Србобугара, Србохрвата, Србоалбанаца и т.д.? Југословен не може бити православац или мухамеданац већ католик.

Када одвојимо Југословене од Срба биће нам много јасније догађаји из деведесетих година. Највеће злочина на простору бивше Југославије деведесетих извршили су Југословени, који и данас држе све полуге власти, приписујући исте Србима православцима , Србима католицима и Србима мухамеданске вере како би прикрили свој криминални рад. Најјаче упориште југословенства данас је у Београду, где су запосели све државне органе и грчевито се боре користећи сва расположива средства како би остали на власти. 

Када врате у Србију у свим научним и културним установама Милоша С. Милојевића тада ће Србија бити српских православаца, мухамеданаца и католика. По идејама Милоша С. Милојевића многи проблеми настали за време владавине југословена биће решени без тензија и свако ће се осећати као свој на своме у Српском Тропољу. 

Аутор текста: Иво М. Андрић