Скривени континуитет српске самосвести: Како су Пашић и лажни митови 1907. године сахранили програм Милоша С. Милојевића и др Јакова Ненадовића
У званичним уџбеницима историје, које деценијама кроје маскирани „државни научници”, српски 19. век и почетак 20. века приказани су као праволинијски тријумф једне те исте политике. По том лажном наративу, београдска бирократија је непогрешиво водила народ од првих устаничких пушака право у „ослобођење и уједињење” 1918. године. Међутим, када се подигне архивски тепих и склоне режимски фалсификати, израња потпуно другачија, прећутана стварност. Израња деценијски сукоб две непомирљиве визије: с једне стране, изворног програма заштите српског народног права и биолошког очувања народа, и с друге стране, коцкарске, мегаломанске југословенске струје која је српског сељака претворила у јефтино топовско месо за рачун туђих империјалних интереса. Време је да ствари назовемо правим именом и повежемо две кључне жртве ове унутрашње завере: Милоша С. Милојевића и др Јакова Ненадовића Јуниора. 1. Од „Црта ратних слика” до Дворске канцеларије: Заједнички завет Када је Милош С. Милојевић 1887. ...
