Постови

Маневри сенки на Мајевици: Како је Алимпић преварио Омер-пашину војску

  Друга половина јула 1876. године донела је на Дринском фронту психолошки и стратешки рат какви се ретко срећу у нашој војној историји. Након славне победе на Старачи, српска војска је извојевала још један, можда највећи тријумф – тријумф тактичке обмане. Са закислом муницијом, трулим прибором за топове и војском која је остала готово без официра, генерал Ранко Алимпић је успео да натера турску команду да поверује како испред себе има силу од 50.000 људи. Из изворних записа Ратног Дневника сазнајемо како је изгледао овај шаховски преокрет у натопљеним пољима Семберије и брдима Мајевице. Тактичка замка Џеладин-паше: Лажни удар на Лозницу Средином јула, отоманска сила у Бијељини је под командом Џеладин-паше ојачана на застрашујућих 10.000 до 12.000 војника. Свесни да су Срби на Старачи непобедиви у директном јуришу, Турци смишљају лукав план: спремају лажни, велики напад на Мали Зворник и Лозницу. Намера им је била да измаме главнину српских снага из Бадовинца, како би потом силови...
Постави коментар
Прикажи све

Војска без официра и пушке које затају: Сурова истина иза сјаја победе

  Док су дописници лондонских и париских листова у својим извештајима узносили „савршену организацију” западне српске војске, а кнез Милан из Параћина слао телеграм са Таковским крстом, иза кулиса славе на Дрини крио се чист, војнички очај. Победа на Старачи била је бриљантна, али је Дринску војску генерала Ранка Алимпића оставила на самој ивици потпуне пропасти – обезглављену, без муниције и са рањеном командом. Из ратних дневника и бележница самог генерала сазнајемо поражавајуће чињенице о великим оскудицама које су пратиле српског војника у лето 1876. године. Рат у коме је сваки дан био последњи Највећа тајна Дринске војске, коју непријатељ срећом није сазнао, било је стање у магацинима. Од првог преласка реке, па кроз крваве борбе на Бијељини, Међашима и Старачи, српска војска ниједан једини дан није имала муниције за дводневну борбу . Свака пошиљка барута, укључујући и придошла 257 сандука, брзо би се истопила у свакодневним пушчаним чаркама на Љубовији, Зворнику и предстражам...
Постави коментар
Прикажи све

Лознички газови и резервни мост: Трка с временом на опадајућој Дрини

  Победа Дринске војске на Старачи брзо је одјекнула широм Босне, уносећи немир и растројство у отоманске редове. Паника међу башибозуком била је толика да су босанске заптије (турска полиција) морале да јуре одбегле Травничане и Сарајлије по путевима и силом их враћају назад у Бијељину. Суочена са српским тријумфом, отоманска команда је започела грозничаво ушанчавање и утврђивање саме Бијељине, чинећи последња напрезања да поново увећа своју војску. Међутим, из Ратног Дневника сазнајемо да је пораз на бојишту натерао Турке на нову, опасну тактику – тактику герилских упада и диверзија преко реке која је нагло опадала. Претња из плићака: Циљ су Лозница и Лешница Поуздани обавештајни извештаји који су стизали на сто генерала Алимпића јављали су злослутне вести. Свесни да не могу лако пробити главни српски бедем пред Поповом, Турци су осмислили план да са мањим, муњевитим одељењима прегазе Дрину на новонасталим газовима. Њихов циљ био је упад у Лозницу и Лешницу, или у најмању руку –...
Постави коментар
Прикажи све

Руске честитке и Дрина која пресушује: Нова драма након велике победе

  Тријумф Дринские војске на Старачи одјекнуо је толико снажно да је у пограничне Бадовинце довео саму политичку и војну елиту Кнежевине Србије, али и моћне Руске империје. Дана 12. јула 1876. године, јашући кроз мачванско блато, у главни стан стижу војни министар, министар Јеврем Грујић и чувени руски пуковник Комаров. Комаров је путовао из Русије ка генералу Черњајеву, али је, фасциниран извештајима лондонских и париских новина, решио да скрене са пута са једном жељом – да својим очима види ту „победоносну” Дринску војску која је са свега 90 фишека по војнику сломила египатске пукове Џеладин-паше. Политички сукоб иза кулиса славе Министри и руски пуковник дошли су у име кнеза Милана Обреновића како би обишли логор и српске положаје на босанском земљишту и војницима честитали на надљудским успесима. Међутим, иза свечаних плотуна и похвала, у малој соби куће Павла Цветуљског беснео је тежак и затегнут дипломатски сукоб. Након што је Ибарска војска претрпела слом на Јавору, држава с...
Постави коментар
Прикажи све

Кнежев телеграм из Параћина: Таковски крст за див-јунаке са Стараче

  Три дана након што су на пољима Семберије утихнули Круп-топови и француски новинари послали у свет извештаје о српском јунаштву, стигло је и највеће признање из саме домовине. Дана 11. јула 1876. године, у главни стан Дринске војске у Бадовинцима стигла је хитна, свечана депеша коју је потписао сам врховни командант, кнез Милан Обреновић. Из књиге „Живот и рад генерала Ранка Алимпића“ доносимо аутентичан текст ове телеграфске поруке која је означила званично признање за крваве борбе на Дринском фронту. Таковски крст на генераловим грудима Кнез Милан, који се у том тренутку налазио у Параћину пратећи дејства на другим правцима, упутио је генералу Алимпићу речи дубоке државничке захвалности. У телеграму је стајало: „Благодарећи вам на успеху, који сте постигли до сада у борбама са Турцима даривам вам у знак моје захвалности Таковски крст.“ Ово одликовање, сковано у славу Таковског устанка и борбе за слободу, симболично је спојило Алимпићеву хладнокрвну стратегију из Бадовинца са б...
Постави коментар
Прикажи све

Симфонија рата и природе: Тријумф српског бајонета кроз пера париских новинара

  Олујно предвечерје 8. јула 1876. године на пољима Стараче донело је Дринској војсци најславније тренутке Семберијске операције. Док су српски сељаци и добровољци промрзлим прстима стезали пушке спредњаче, француски и енглески ратни дописници, који су са генералом Ранком Алимпићем провели дан под кишом куршума, слали су у Париз и Лондон извештаје који су задивили тадашњу Европу. Речи забележене у водећим париским листовима попут „Le XIX-e Siècle“ и „Le Bien Public“ откривају нам не само војнички тријумф, већ и високе цивилизацијске вредности које је малена српска војска бранила у блатњавим рукавцима Дрине. Српска лекција из хуманости: „Турски рањеници негују се исто као и наши“ Када су дописници стигли у Бадовинце очекујући велики удар, генерал Алимпић их је дочекао у авлији куће Павла Цветуљског. Уместо војничког хвалисања, понудио им је пуну слободу кретања, изговоривши речи које су постале темељ српског медијског рата на Западу: „Добро дошли господо! Све олакшице учиниће вам ...
Постави коментар
Прикажи све

Ехо Светог Прокопија у Паризу и Лондону: Како је Дринска војска задивила Европу

  Битка на Старачи, 8. јула 1876. године, завршена је око три сата поподне, када су се српски војници, натопљени леденим градом и кишом, зауставили на Дринској обали. Међутим, оно што је уследило у сутон тог великог ратног дана у Бадовинцима открива нам сурову цену слободе, али и тренутак када је малена, слабо наоружана српска војска очитала лекцију из војне дисциплине моћним европским империјама. Захваљујући сведочанствима Милеве Алимпић и извештајима ратних дописника из Лондона и Париза, данас имамо верну слику завршног чина ове величанствене драме. Потоп у позадини и сузе генерала Док су се египатски пукови Џеладин-паше у паници повлачили ка Бијељини, небо над Мачвом се потпуно отворило. Страховита олуја и град превртали су војне коморе по пољу. Друм између Бадовинца и реке претворио се у мочварно тесто у које су кола упадала до осовина. Кроз тај потоп, у пратњи коњаника, стигао је тешко рањени потпуковник Груја Мишковић . Куршум турске острагуше размрскао му је стопало. Превије...
Постави коментар
Прикажи све