Дан када је Мачва умало везана у ланце: Шта би се десило да су Турци пробили Старачу?
Да бисмо данас, са дистанце од једног века, уопште могли да појмимо значај Семберијске операције и битке на Старачи, морамо се суочити са најмрачнијим војно-стратешким питањем тог лета 1876. године: Шта би се догодило са Кнежевином Србијом да је линија генерала Алимпића тог 8. јула пукла? Кабинетски историчари често посматрају Дрински фронт као секундарно поприште, занемарујући чињеницу да је на Старачи тог дана висила судбина читаве западне и централне Србије. На основу изворних депеша и заплењеног материјала, данас можемо прецизно да реконструишемо паклени сценарио који је српски бајонет спречио. 1. Катастрофалан пад небрањене Мачве Прва и најдиректнија последица пробоја српског центра на Гњилачи и Сувачи било би потпуно уништење Дринске војске. Као што је Ратни Дневник забележио, генерал Алимпић је ујутру био забринут јер су пушке „лагале”, а војска је имала муниције за једва један дан. Да је 10.000 војника Џеладин-паше успело да пресече одступницу Србима ка понтонском мосту, ...