Постови

Историја није у кабинетима, него у нашим двориштима: Како кроз Петровдан живимо три хиљаде година истине

Слика
  Годинама нас убеђују да је историја резервисана само за професоре, академике и прашњаве архиве. Створили су мит да обичан човек нема право на историјску истину, осим ако му је неко са титулом не „преведе” и не одобри. То је велика заблуда. Истина о српском трајању се не налази само у дебелим књигама. Она живи, дише и куца у свакодневици српског народа. Ми историју не учимо напомет – ми је живимо сваког дана. Најбољи доказ за то су Петровдански обичаји . Лилање: Жива археологија коју покрећу деца Док научници дебатују о соларним култовима бронзаног доба, наша деца сваког 11. јула увече изводе најстарији покретни ритуал у Европи. Паљење лила (коре трешње или брезе на лесковом штапу) није обична забава. То је соларни култ старији од хришћанства, пренет директно из праисторије. Витлањем ватре у круг , наш народ вековима помаже летњем сунцу да задржи снагу и тера демоне од својих торова и усева. Обичан сељак у Мачви или Подрињу није морао да заврши факултет да би знао да ватра штит...
Постави коментар
Прикажи све

Како изгледа закон који штити сељака, а како закон који штити лобисте? (Упоредна анализа)

  Власт је ућутала поводом тржишта пољопривреде јер су мислили да нико у Србији не уме да прочита Закон из „Службеног гласника 67/21“ и да нико нема решење за ову бескрупулозну пљачку. Ми смо урадили оно што је Министарство морало, а није смело – написали смо НАШ свеобухватни Нацрт закона који уводи ред, штити џеп произвођача и прецизно регулише односе. Погледајте разлику између њихове еуфоричне поруке (магле за јавност) и наше чињеничне, примењиве тврдње изражене кроз конкретне законске чланове: 1. Како они уређују тржиште, а како МИ регулишемо паритет цена? Њихов Закон (67/21): Помиње јавне интервенције у теорији, али оне не обавезују државу ни на шта. Однос цене улазних трошкова и откупне цене за њих је небитан. НАШ Нацрт (Чланови 1, 2, 3 и 8): Уводи се обавезан систем Паритетног откупа за стратешке културе. Државна комисија пре сезоне мора да утврди минималну цену која обавезно урачунава све директне трошкове, али и фиксини трошак амортизације механизације од најмање 115 е...
Постави коментар
Прикажи све

Маневри сенки на Мајевици: Како је Алимпић преварио Омер-пашину војску

  Друга половина јула 1876. године донела је на Дринском фронту психолошки и стратешки рат какви се ретко срећу у нашој војној историји. Након славне победе на Старачи, српска војска је извојевала још један, можда највећи тријумф – тријумф тактичке обмане. Са закислом муницијом, трулим прибором за топове и војском која је остала готово без официра, генерал Ранко Алимпић је успео да натера турску команду да поверује како испред себе има силу од 50.000 људи. Из изворних записа Ратног Дневника сазнајемо како је изгледао овај шаховски преокрет у натопљеним пољима Семберије и брдима Мајевице. Тактичка замка Џеладин-паше: Лажни удар на Лозницу Средином јула, отоманска сила у Бијељини је под командом Џеладин-паше ојачана на застрашујућих 10.000 до 12.000 војника. Свесни да су Срби на Старачи непобедиви у директном јуришу, Турци смишљају лукав план: спремају лажни, велики напад на Мали Зворник и Лозницу. Намера им је била да измаме главнину српских снага из Бадовинца, како би потом силови...
Постави коментар
Прикажи све

Војска без официра и пушке које затају: Сурова истина иза сјаја победе

  Док су дописници лондонских и париских листова у својим извештајима узносили „савршену организацију” западне српске војске, а кнез Милан из Параћина слао телеграм са Таковским крстом, иза кулиса славе на Дрини крио се чист, војнички очај. Победа на Старачи била је бриљантна, али је Дринску војску генерала Ранка Алимпића оставила на самој ивици потпуне пропасти – обезглављену, без муниције и са рањеном командом. Из ратних дневника и бележница самог генерала сазнајемо поражавајуће чињенице о великим оскудицама које су пратиле српског војника у лето 1876. године. Рат у коме је сваки дан био последњи Највећа тајна Дринске војске, коју непријатељ срећом није сазнао, било је стање у магацинима. Од првог преласка реке, па кроз крваве борбе на Бијељини, Међашима и Старачи, српска војска ниједан једини дан није имала муниције за дводневну борбу . Свака пошиљка барута, укључујући и придошла 257 сандука, брзо би се истопила у свакодневним пушчаним чаркама на Љубовији, Зворнику и предстражам...
Постави коментар
Прикажи све

Лознички газови и резервни мост: Трка с временом на опадајућој Дрини

  Победа Дринске војске на Старачи брзо је одјекнула широм Босне, уносећи немир и растројство у отоманске редове. Паника међу башибозуком била је толика да су босанске заптије (турска полиција) морале да јуре одбегле Травничане и Сарајлије по путевима и силом их враћају назад у Бијељину. Суочена са српским тријумфом, отоманска команда је започела грозничаво ушанчавање и утврђивање саме Бијељине, чинећи последња напрезања да поново увећа своју војску. Међутим, из Ратног Дневника сазнајемо да је пораз на бојишту натерао Турке на нову, опасну тактику – тактику герилских упада и диверзија преко реке која је нагло опадала. Претња из плићака: Циљ су Лозница и Лешница Поуздани обавештајни извештаји који су стизали на сто генерала Алимпића јављали су злослутне вести. Свесни да не могу лако пробити главни српски бедем пред Поповом, Турци су осмислили план да са мањим, муњевитим одељењима прегазе Дрину на новонасталим газовима. Њихов циљ био је упад у Лозницу и Лешницу, или у најмању руку –...
Постави коментар
Прикажи све

Руске честитке и Дрина која пресушује: Нова драма након велике победе

  Тријумф Дринские војске на Старачи одјекнуо је толико снажно да је у пограничне Бадовинце довео саму политичку и војну елиту Кнежевине Србије, али и моћне Руске империје. Дана 12. јула 1876. године, јашући кроз мачванско блато, у главни стан стижу војни министар, министар Јеврем Грујић и чувени руски пуковник Комаров. Комаров је путовао из Русије ка генералу Черњајеву, али је, фасциниран извештајима лондонских и париских новина, решио да скрене са пута са једном жељом – да својим очима види ту „победоносну” Дринску војску која је са свега 90 фишека по војнику сломила египатске пукове Џеладин-паше. Политички сукоб иза кулиса славе Министри и руски пуковник дошли су у име кнеза Милана Обреновића како би обишли логор и српске положаје на босанском земљишту и војницима честитали на надљудским успесима. Међутим, иза свечаних плотуна и похвала, у малој соби куће Павла Цветуљског беснео је тежак и затегнут дипломатски сукоб. Након што је Ибарска војска претрпела слом на Јавору, држава с...
Постави коментар
Прикажи све

Кнежев телеграм из Параћина: Таковски крст за див-јунаке са Стараче

  Три дана након што су на пољима Семберије утихнули Круп-топови и француски новинари послали у свет извештаје о српском јунаштву, стигло је и највеће признање из саме домовине. Дана 11. јула 1876. године, у главни стан Дринске војске у Бадовинцима стигла је хитна, свечана депеша коју је потписао сам врховни командант, кнез Милан Обреновић. Из књиге „Живот и рад генерала Ранка Алимпића“ доносимо аутентичан текст ове телеграфске поруке која је означила званично признање за крваве борбе на Дринском фронту. Таковски крст на генераловим грудима Кнез Милан, који се у том тренутку налазио у Параћину пратећи дејства на другим правцима, упутио је генералу Алимпићу речи дубоке државничке захвалности. У телеграму је стајало: „Благодарећи вам на успеху, који сте постигли до сада у борбама са Турцима даривам вам у знак моје захвалности Таковски крст.“ Ово одликовање, сковано у славу Таковског устанка и борбе за слободу, симболично је спојило Алимпићеву хладнокрвну стратегију из Бадовинца са б...
Постави коментар
Прикажи све