Постови

РУШЕЊЕ БАТА ВЕЉИНЕ ПЕКАРЕ: КАКО СУ ЈУГОСЛОВЕНСКИ КОМЕСАРИ САХРАНИЛИ ЗАНАТ СРПСКИХ БОРАЦА

Слика
  Док се на данашњој политичкој сцени Србије поново кувају изборни циркуси и оставке, а бирократе из својих салона кроје медијске кулисе, једна прећутана прича са новобеоградског асфалта из преломне 2001. године најбоље показује шта се деси када партијска књижица замени војнички и животни занат. Ово није прича о високој геостратегији. Ово је живи, опипљиви доказ о томе како је лажна, увозна бирократија без корена систематски сатирала и рушила све што су поштени српски борци изградили својим трудом након повратка са фронта. Да бисмо разумели зашто је ова пекара морала бити срушена, морамо бити потпуно искрени и погледати у саму срж тадашњег безбедносног лавиринта. Борба из блата и домаћински завет Након демобилизације, суочени са чињеницом да је великом војно-политичком сечом 42 генерала из августа 1993. године српској војсци одузета памет, поштени борци су се нашли на маргини. Одбачени од државног система, без динара у џепу и препуштени сами себи, група прекаљених ратника окупила ...

КОРЕН И ПАРАЗИТ: Српски домаћин као кичма народности насупрот бескрвне бирократске класе

Слика
  Након првих текстова и расправа које су се покренуле, кристално јасно се показало где се ствара главна забуна код салонских критичара. Основни проблем модерног, отуђеног човека јесте то што све посматра искључиво кроз себе и полази од себе – од свог комфора, свог страха и свог кратког живота. Пошто је сам карактерно ограничен, он покушава да у калуп сопствене слабости угура целу српску историју. Српски домаћин и народни трибун дејствују потпуно супротно: они прво широко сагледају околину, процењују суву реалност терена, војно-економску моћ и вековно трајање заједнице, виде своје тачно место у том строју, па тек тада доносе закључке . Управо из те суштинске разлике извире вечни сукоб два потпуно супротстављена света: српског домаћина и грађанско-бирократске касте – која је у својој суштини само савремени роб . Српски домаћин: Аутентични носилац слободе и народности Ко је српски домаћин у сувој реалности историје и терена? То није апстрактни појам из уџбеника, већ жива кичма народ...

ОГЛЕДАЛО ВЕКА: Зашто је Милојевићева дијагноза „сврачијег мозга“ кључ за разумевање данашњих студената и власти?

  Када читате странице књиге „Црте ратних слика“ Милоша С. Милојевића, веома брзо схватите једну застрашујућу чињеницу: српска историја се не понавља као фарса, већ као суров, непрекидан сукоб који траје вековима. То је сукоб између живог народног и студентског покрета на терену и отуђене, бирократске власти у салонима. Све оно што је народни трибун записао 1887. године, данас изгледа као да је написано јуче, за ову нашу тренутну стварност. Данашњи „намештај на вересију“ у урушеној уџурици Погледајте модерну Србију кроз Милојевићеву генијалну метафору о кући и намештају. Он је писао: „Ја хоћу прво своју сопствену, јаку, огромну, темељну кућу, па тек онда да у њу намештам намештај, постељу и посуђе, а не прво на вересију купљеног, у кућу на коју данак (кирију) плаћам... док нам је сопствена само уџурица и колебица.” Шта ради данашња бирократска власт? Идентично као и тадашња Гарашанинова каста. Наша модерна власт се бави „намештајем на вересију” – увозом страних агенди, слепим пр...

СТУДЕНТСКИ НАРОДНИ ПОКРЕТ ПРОТИВ БИРОКРАТИЈЕ: Како је Гарашанинова кабинетска каста угушила невидљиву војску Милоша С. Милојевића

  Када данашња критичка историографија покушава да објасни зашто је Србија изгубила економски и културни рат на југу Балкана крајем 19. века, она увек кривицу сваљује на „неповољне геополитичке околности“. Међутим, Милош С. Милојевић у својим „Цртама ратних слика“ оставља документе који доказују суву реалност: Србију није поразио спољни непријатељ, већ унутрашњи раскол између аутентичног студентског народног покрета и Гарашанинове отуђене бирократске власти . Да бисмо разумели дубину ове трагедије, морамо погледати ко су били људи који су носили народни програм на терену и ко су били они који су их из београдских салона саплитали. Друго одељење Богословије: Први српски студентски покрет са терена Када је Милојевић основао и повео чувено Друго одељење Београдске Богословије, он није стварао кабинетске чиновнике. Он је створио живи, борбени студентски народни покрет. Питомци овог одељења нису били београдска деца из богатих трговачких кућа која су маштала о дипломатским каријерама ...