Иво М. Андрић

  Након што смо деконструисали геополитичку матрицу „Хотела Ламбер“ и оголили триаголник завере између Ненадовића, Карађорђевића и Гарашанина, време је да погледамо оно најважније: сурове, историјске последице које је српски народ платио због овог паришких калупа . Када загранични центри моћи – најпре Пољаци, а касније Французи који преузимају комплетну шпијунску мрежу – одлуче да српски народ сабију у послушну нацију на линији Загреб–Београд, они не презају ни од чега. Последице овог уплитања биле су двоструке: правно разарање српске породице изнутра и крваво затирање српске државотворне династије споља . 1. Српски грађански законик (1844): Атентат на српску задругу Прва и најразорнија последица деловања ове заграничне агентуре у време владавине Александра Карађорђевића и Уставобранитеља било је доношење Српског грађанског законика (СГЗ) 1844. године . Аустријски модел за српског сељака : Законик је урађен под директним утицајем аустријског права (творац је био Јован Хаџић), управ...

Након што смо сазнали како је кнез Адам Чарториски још 1804. године у Петрограду ухватио Проту Матију Ненадовића у мрежу „умерених компромиса“, време је да погледамо како је тај загранични калуп крвљу и оружјем извршен на терену Кнежевине Србије. Да би се слободан, ратнички српски народ претворио у послушну нацију која не прелази унапред зацртане границе и не угрожава линију Загреб–Београд, странцима је била потребна домаћа логистика. Нашли су је у триаголнику моћи који су чинили: породица Ненадовић, династија Карађорђевић и Илија Гарашанин . Погледајмо суве чињенице о томе како су ови домаћи актери, уз помоћ пољских бајонета, претворили Србију у геополитички полигон „Хотела Ламбер“. 1. Илија Гарашанин и Михаил Чајковски: Оружани државни удар у Београду Илија Гарашанин је био човек који је у Београду пао под директан утицај пољске агентурне четворке, верујући да преко њих може добити подршку Запада. Франћишек Зах му је писао програме, али је најмрачнију улогу одиграо Михаил Чајковски ....

  Јесен 1804. године: Прота Матија Ненадовић пред Чарториским У септембру 1804. године, док у Кнежевини Србији букти Први српски устанак, у Русију креће прва српска дипломатска депутација. На њеном челу је прота Матија Ненадовић (заједно са Петром Новаковићем Чардаклијом и Јованом Протићем). Прота Матија у својим Мемоарима пише о путу у Петроград, тражећи помоћ за устанике. [ 1 , 2 , 3 ] Тамо их дочекује кнез Адам Чарториски. И ту се види први хладан туш и геополитички интерес странца: [ 1 , 2 ] Чарториски саветује компромис са Турцима : У том тренутку, Русија и Отоманска империја су у пријатељским односима. Чарториски хладнокрвно саветује Проти Матији да Срби не траже независност, већ да поднесу молбе Порти и да се задовоље умереном аутономијом. [ 1 , 2 ] Скривени пољски интерес : Из архивских докумената које је истраживао др Сковронек јасно се види да је Чарториски већ тада српско питање посматрао кроз призму пољског питања. Његов дугорочни циљ је био слабљење Аустрије и Русиј...