Постови

Прећутани дани српске независности (1. јун – 30. јун 1876. године по с.к.) Анатомија једне издаје – Од чега се састојала добровољачка војска и како су изиграни?

Слика
  Ко су заиста били српски добровољци из 1876. године и како су их страни генерали претворили у топовско месо? Да бисмо потпуно оголили истину коју званични уџбеници већ век и по скривају, морамо прецизно сецирати структуру добровољачког покрета кроз виђење Милоша С. Милојевића. Када се скине патина лажног романтизма, пред нама се указује шокантна слика народне војске, али и бескрупулозне војне преваре коју су режирали руски генерали у Алексинцу. Структура добровољаца које је Милојевић затекао на терену била је све само не регуларна војна формација. Њу су чинила три потпуно различита лица тадашњег друштва: Чисто и невино српско срце: Деца од 14 и 15 година, попут малог Москвића који бежи из елитне војне гимназије у Паризу, и жене прерушене у мушке фине панталоне и кломпаве шешире, спремне да погину за „словенско дело”. Профитери и корумпирани калкуланти: Ликови попут командира Јевте Лаповца, који се шепуре у „златним”, чоханим оделима, шверцују своје девојке под лажним идентитето...

Прећутани дани српске независности (1. јун – 30. јун 1876. године по с.к.) Трка са временом и лошим оружјем – Четири дана која су покренула Србију (3. јун – 6. јун / 15. јун – 18. јун)

Слика
  Како је изгледао пакао војне логистике пре 150 година? Да ли сте се икада запитали колико је рада, непреспаваних ноћи и организационог очаја потребно да би се једна држава покренула у рат за независност? Док уџбеници прескачу ове ситне дане и одмах прелазе на велике битке, дневник генерала Ранка Алимпића нам открива шта се дешавало иза затворених врата војне канцеларије од 3. до 6. јуна (по старом календару). Ово су четири дана грозничаве припреме и борбе са оскудицом: 3. јун: „Радих на бољем устројству добровољачких чета, на бржем раду у свему за мобилизацију.“ Свестан да му је Београд распарчао регуларну војску, генерал се већ трећег дана окреће добровољцима. Они постају његова ударна игла на Дрини, и он убрзано покушава да од народа направи функционалне војне чете. 4. јун: „Радих на спреми оружја; - ово је разноврстно, а у опште све лоше, осим оног на рукама I класе народне војске - и осталих потреба; тражих их од министра војног, да ми дођу.“ Ово је сурова истина коју вам н...

Прећутани дани српске независности (1. јун – 30. јун 1876. године по с.к.)

Слика
  Баш на данашњи дан – почетак коначног обрачуна (1. јун / 13. јун) Зашто данас у Србији нико не зна који је историјски датум? Данас је 13. јун. За већину обичан, рани летњи дан. Али пре тачно 150 година, када је Србија користила стари календар, овај дан је носио датум 1. јун 1876. године . То је био дан када је званично започео дуго и намерно прећуткивани процес војног заокруживања независности Кнежевине Србије. Док друге нације са поносом и помпом обележавају сваки корак, па чак и логистичке одлуке на свом путу ка слободи, српска званична историја и култура сећања пате од амнезије. Период који нам је донео коначно међународно признање државе препуштен је забораву. Да бисмо разумели шта се заиста дешавало, морамо погледати у прашњаве странице примарних извора. Из записа „Живот и рад генерала Ранка Алимпића“, у књизи коју је касније приредила његова удовица Милева, сазнајемо како је изгледао тај преломни дан на терену. Као командант Дринске војске (Западног фронта), генерал Алимпић...

Баџа: Космички портал и путања душа

  Ако су пепео и огњиште представљали земљану (хтоничну) базу, а вериге вертикалну спону, онда је баџа – карактеристичан отвор на високом крову осаћанке заштићен дрвеним поклопцем – била тачка кроз коју је дом комуницирао са космосом. [ Б А Џ А ] <-- Портал за дим, сунце, звезде и душе || || (Пут дима) || [ Гвоздене Вериге ] || ( Свети Пламен ) У традиционалној свести Срба средњег Подриња, баџа није била обичан грађевински излаз за дим, већ простор високог ритуалног набоја: Пут за одлазак и повратак душа: Према веровањима Подрињаца, када неко у кући премине, његова душа не излази на врата, већ одлази кроз баџу, пратећи стуб дима са огњишта ка небу. Исто тако, веровало се да уочи великих празника попут Задушница или Крсне славе, преци улазе у дом управо кроз овај кровни отвор како би благословили укућане. Магијски дијалог...

Сакрална трибологија дома: Култ верига и пепела у Подрињу

  У традиционалној култури Срба средњег Подриња, огњиште осаћанске куће није било само станиште физичке ватре, већ микро-храм у коме су вериге (гвоздени ланац за качење котла) и пепео вршили улогу заштитних и култних објеката високе сакралне вредности Ognjište, tradicionalno mesto okupljanja porodice - Domaccini . [ Баџа / Оџак ] <-- Излаз за дим под високим кровом || || ================= [ Гвоздене Вериге ] <-- Вертикална веза: Небо (Космос) - Земља || || ( Свети Пламен ) _____________________ [ Пепео и Живи Жар ] <-- Хтонични слој (Основа и дух предака) 1. Вериге: Оса света и симбол породичне кохезије Гвоздени ланац који виси са кровне конструкције осаћанке директно изнад средишта ватре посматран је као метафизичка веза између неба (духовног света) и земље (огњишта). Симбол породичне слоге: Као што металне карике ланца држе тежак котао, вериге су у средњем Подрињу биле синоним за...