Постови

КОРЕН И ПАРАЗИТ: Српски домаћин као кичма народности насупрот бескрвне бирократске класе

Слика
  Након првих текстова и расправа које су се покренуле, кристално јасно се показало где се ствара главна забуна код салонских критичара. Основни проблем модерног, отуђеног човека јесте то што све посматра искључиво кроз себе и полази од себе – од свог комфора, свог страха и свог кратког живота. Пошто је сам карактерно ограничен, он покушава да у калуп сопствене слабости угура целу српску историју. Српски домаћин и народни трибун дејствују потпуно супротно: они прво широко сагледају околину, процењују суву реалност терена, војно-економску моћ и вековно трајање заједнице, виде своје тачно место у том строју, па тек тада доносе закључке . Управо из те суштинске разлике извире вечни сукоб два потпуно супротстављена света: српског домаћина и грађанско-бирократске касте – која је у својој суштини само савремени роб . Српски домаћин: Аутентични носилац слободе и народности Ко је српски домаћин у сувој реалности историје и терена? То није апстрактни појам из уџбеника, већ жива кичма народ...
Постави коментар
Прикажи све

ОГЛЕДАЛО ВЕКА: Зашто је Милојевићева дијагноза „сврачијег мозга“ кључ за разумевање данашњих студената и власти?

  Када читате странице књиге „Црте ратних слика“ Милоша С. Милојевића, веома брзо схватите једну застрашујућу чињеницу: српска историја се не понавља као фарса, већ као суров, непрекидан сукоб који траје вековима. То је сукоб између живог народног и студентског покрета на терену и отуђене, бирократске власти у салонима. Све оно што је народни трибун записао 1887. године, данас изгледа као да је написано јуче, за ову нашу тренутну стварност. Данашњи „намештај на вересију“ у урушеној уџурици Погледајте модерну Србију кроз Милојевићеву генијалну метафору о кући и намештају. Он је писао: „Ја хоћу прво своју сопствену, јаку, огромну, темељну кућу, па тек онда да у њу намештам намештај, постељу и посуђе, а не прво на вересију купљеног, у кућу на коју данак (кирију) плаћам... док нам је сопствена само уџурица и колебица.” Шта ради данашња бирократска власт? Идентично као и тадашња Гарашанинова каста. Наша модерна власт се бави „намештајем на вересију” – увозом страних агенди, слепим пр...
Постави коментар
Прикажи све

СТУДЕНТСКИ НАРОДНИ ПОКРЕТ ПРОТИВ БИРОКРАТИЈЕ: Како је Гарашанинова кабинетска каста угушила невидљиву војску Милоша С. Милојевића

  Када данашња критичка историографија покушава да објасни зашто је Србија изгубила економски и културни рат на југу Балкана крајем 19. века, она увек кривицу сваљује на „неповољне геополитичке околности“. Међутим, Милош С. Милојевић у својим „Цртама ратних слика“ оставља документе који доказују суву реалност: Србију није поразио спољни непријатељ, већ унутрашњи раскол између аутентичног студентског народног покрета и Гарашанинове отуђене бирократске власти . Да бисмо разумели дубину ове трагедије, морамо погледати ко су били људи који су носили народни програм на терену и ко су били они који су их из београдских салона саплитали. Друго одељење Богословије: Први српски студентски покрет са терена Када је Милојевић основао и повео чувено Друго одељење Београдске Богословије, он није стварао кабинетске чиновнике. Он је створио живи, борбени студентски народни покрет. Питомци овог одељења нису били београдска деца из богатих трговачких кућа која су маштала о дипломатским каријерама ...
Постави коментар
Прикажи све

ХРОНОЛОГИЈА ИЗДАЈЕ И ИСТИНЕ: Зашто је Милојевићев народни програм штампан пре Гарашаниновог „Начертанија“?

  Када данашњи историчари говоре о српској државотворности 19. века, они као по диктату почињу и завршавају са Гарашаниновим Начертанијем . Оно се представља као темељ свих државних планова. Међутим, ту се крије огромна, сува хронолошка обмана коју салонска интелигенција не воли да помиње. Када су у питању штампане чињенице и јавни прогласи, Милош С. Милојевић је свој програм народне самоодбране објавио ПРВИ! Погледајте суве чињенице и године на столу: Милојевићеве „Црте ратних слика” , које у прве две главе садрже свеобухватан, детаљан народни и економски програм одбране Српства, штампане су и јавно објављене 1887. године . Са друге стране, Гарашаниново Начертаније (настало још 1844) чувано је као строга тајна изван домашаја сопственог народа. Јавност је за њега први пут незванично чула тек 1888. године , а комплетан текст је одштампан тек 1907. године – пуне двадесет две године НАКОН Милојевићеве књиге! Кабинетска фиока насупрот народном бојном пољу Ова разлика у годинама објав...
Постави коментар
Прикажи све

ТЕРОР И ЗАВЕТ КУЋЕ: Конвертити, мученици и заборављени српски „Дан Д“ из 1876. године

  Завршни део Милојевићеве исповести из Друге главе доноси једно од најпотреснијих сведочанстава о институционалном и верском терору над српским народом изван граница тадашње Кнежевине. То је уједно и прича о колосалном, тајном војном плану који је српска сиротиња спремила на терену, чекајући само један одлучни час из Београда. „Поблагрице“ и терор над мртвима и живима Милојевић документује да су најгора, најгнуснија и „скотскија насиља“ српском народу чињена од стране онога што он назива „одвереном и одрођеном браћом поблгарицама“ – чорбаџија, трговаца и екзархијских владака попут Евстатија пиротског или Натанаила охридског. Ови конвертити су прихватили Бугарску Екзархију из чистог економског интереса, а онда су вршили терор над српском сиротињом како би доказали лојалност новим газдама. Забрањивали су српска имена, сахране и причешћивање. Милојевић наводи конкретне чињенице са терена: Случај Димитрија Жупанчета у Охриду: Ћерка јединица лежала му је мртва у кући и распадала се 1...
Постави коментар
Прикажи све