Постови

Да ли се историја понавља? Српски напредњаци из 1895. и 2026. године

Слика
  Када чујете фразу „напредњачка власт у Србији која спроводи болне економске реформе, балансира између великих сила и сарађује са страним финансијским контролорима”, већина ће одмах помислити на актуелну политичку сцену и власт Александра Вучића. Међутим, потпуно исти опис савршено одговара и влади Стојана Новаковића из далеке 1895. године. Иако их раздваја више од 130 година, паралеле између ова два историјска тренутка су запањујуће, али су разлике оно што нам открива како се Србија променила. Сличности: Матрица управљања кризама 1. Наратив о „спасавању од банкрота” 1895: Влада Стојана Новаковића наследила је потпуно пражњење државне касе. Земља није могла да исплаћује камате, па је кроз чувени Карлсбадски аранжман морала да спроведе радикалне и болне резове како би формално преживела. Данас: Актуелна власт је свој политички легитимитет изградила на наративу из 2014. године о „спасавању Србије од грчког сценарија и сигурног банкрота”, што је послужило као оправдање за фискалну ...

Духови 1907. године: Зашто је савремени српски систем отуђен од народа

Слика
  Како је коначна победа грађанско-бирократске струје пре једног века створила данашњу партијску државу. Када данас посматрамо Србију, често се питамо: зашто су институције хладне и корумпиране, зашто је партијска књижица вреднија од знања и зашто се грађани осећају као странци у сопственој земљи? Одговор лежи у догађајима који су свој врхунац доживели 1907. године, када је грађанско-бирократска струја однела коначну победу над народним концептом државе. Данас живимо директне, горке плодове те победе. 1. Култ „државног посла“ и партијска бирократија Победом бирократске струје, држава је престала да буде сервис грађана и постала је сама себи сврха . Чиновништво, које је некада било средство за модернизацију, претворило се у затворени систем моћи. Историјска паралела: Сукоб радикала и напредњака с краја 19. века око тога ко ће запослити своје људе као локалне писаре и чиновнике је потпуно идентичан данашњој борби за „плен“ након избора. Данашњи култ државног посла, партијско запошља...

Тајна историја српских подела: Како је бирократија победила народ

Слика
              Како су деценијски сукоби у 19. веку трајно обликовали друштвено биће Србије. Данашње поделе у српском друштву нису производ модерног доба, нити су увезене јуче. Оне имају своје јасне корене у 19. веку, у времену када се млада српска држава, тек ослобођена од Турака, суочила са кључним питањем: како изградити модерно друштво, а остати везан за сопствене корене? У том тражењу пута, за време кнеза Михаила Обреновића, родиле су се две непомирљиве струје чији сукоб у различитим облицима траје и данас. 1. Две визије једне Србије На једној страни налазила се грађанско-бирократска струја , коју је симболизовао Илија Гарашанин. Њен циљ био је стварање снажног државног апарата, чиновништва и централизоване силе по западним (пре свега аустријско-немачким) узорима. За њих је обичан сељак био део непросвећене масе којом држава треба да управља „одозго“. Данашња паралела: Ово је претеча модерне технократије – идеје да државом треба да управљају хлад...