Постови

Милош С. Милојевић: Како су кабинетски научници поруку о народу претворили у тврдњу о нацији

Слика
У круговима који се баве српском прошлошћу већ деценијама кола један мит. Повод за њега налази се у Поговору Одломака за историју Срба Милоша С. Милојевића, где аутор најављује дело које ће изнети „преко 16 свезака“. Псеудоисторичари данас користе ову најаву како би конструисали теорију завере о „16 свесака праве историје“ које су наводно негде намерно сакривене од јавности. Међутим, истина је далеко дубља од површних сензација. Сам Милојевић у загради јасно додаје: „кад (и ако) угледа света“, признајући да је реч о амбициозном плану и сировој грађи, а не о готовом, штампаном и потом закључаном делу. Он је поседовао изворе – народне обичаје, обредне песме и језик које је сакупљао на терену – изворе који су и тада, као и данас, доступни. Али кључна разлика лежи у начину на који се тим изворима приступа. Претварање поруке у тврдњу: Академија насупрот визије Највећи проблем у тумачењу Милојевићевог рада настаје када модерни „научници“ његову основну поруку покушају да претворе у научно-к...

ГЕОПОЛИТИЧКИ РАСКОПЧАН КРУГ: Како су четири империје и београдска „муљача” жртвовале српски исток и избрисале Милоша С. Милојевића

Слика
Оно што данашњи „државни научници” (САНУ, катедре за србистику, Институти за језик) представљају као „научни сукоб критичке и романтичарске школе” из 19. века, из безбедносно-обавештајног угла била је врхунски координисана геополитичка операција . Данас савремени академици стидљиво пишу радове о призренско-тимочком дијалекту, позивају се на Вука Караџића из 1827. године како би се научно покрили, а од имена Милоша С. Милојевића беже „као ђаво од крста”. Разлог за панику је једноставан: повратак Милојевића доводи до потпуног рушења куле од карата на којој почивају њихове академске титуле већ стотину година. Ово је комплетна, досада скривана хронологија српске језичке и националне издаје. I Карика: Колевка у Паризу и лична освета Илије Гарашанина (1843–1844) Прича не почиње 1873. године, већ три деценије раније у Паризу. У Хотелу Ламбер — обавештајном центру пољске антируске емиграције под вођством кнеза Адама Чарторијског — скројен је план за Балкан. Њихов специјални оперативац на тере...

КРУГ ЛИЦЕМЕРЈА: Како државна наука крије Милоша С. Милојевића иза леђа Вука Караџића

Слика
По Новаковићу Лесковац је бугарски град   Да ли сте приметили са колико пажње, а истовремено и са колико страха, савремени „државни научници” приступају теми призренско-тимочког дијалекта? Данас ћете у стручним часописима САНУ-а или Института за српски језик лако пронаћи опсежне студије о лесковачком, пиротском или врањском говору. У тим радовима академици ће стидљиво извући цитат Вука Караџића из 1827. године како би доказали српски карактер југа. Али у тим истим радовима постоји једна застрашујућа, системска празнина. Једно име се не сме поменути. Име човека који је тај дијалекат бранио на терену, својом књигом и просветом. Милош С. Милојевић је за савремену српску катедраску филологију забрањена тема. Од њега беже „као ђаво од крста”. Зашто? Зато што би помињање Милојевића оголило највећи логички и морални парадокс у историји српске науке и разоткрило геополитичку трговину сопственим народом. Погледајмо хронологију коју званични уџбеници крију. 1827. година: Вуков завет Го...