Постови

Духови 1907. године: Зашто је савремени српски систем отуђен од народа

Слика
  Како је коначна победа грађанско-бирократске струје пре једног века створила данашњу партијску државу. Када данас посматрамо Србију, често се питамо: зашто су институције хладне и корумпиране, зашто је партијска књижица вреднија од знања и зашто се грађани осећају као странци у сопственој земљи? Одговор лежи у догађајима који су свој врхунац доживели 1907. године, када је грађанско-бирократска струја однела коначну победу над народним концептом државе. Данас живимо директне, горке плодове те победе. 1. Култ „државног посла“ и партијска бирократија Победом бирократске струје, држава је престала да буде сервис грађана и постала је сама себи сврха . Чиновништво, које је некада било средство за модернизацију, претворило се у затворени систем моћи. Историјска паралела: Сукоб радикала и напредњака с краја 19. века око тога ко ће запослити своје људе као локалне писаре и чиновнике је потпуно идентичан данашњој борби за „плен“ након избора. Данашњи култ државног посла, партијско запошља...
Постави коментар
Прикажи све

Тајна историја српских подела: Како је бирократија победила народ

Слика
              Како су деценијски сукоби у 19. веку трајно обликовали друштвено биће Србије. Данашње поделе у српском друштву нису производ модерног доба, нити су увезене јуче. Оне имају своје јасне корене у 19. веку, у времену када се млада српска држава, тек ослобођена од Турака, суочила са кључним питањем: како изградити модерно друштво, а остати везан за сопствене корене? У том тражењу пута, за време кнеза Михаила Обреновића, родиле су се две непомирљиве струје чији сукоб у различитим облицима траје и данас. 1. Две визије једне Србије На једној страни налазила се грађанско-бирократска струја , коју је симболизовао Илија Гарашанин. Њен циљ био је стварање снажног државног апарата, чиновништва и централизоване силе по западним (пре свега аустријско-немачким) узорима. За њих је обичан сељак био део непросвећене масе којом држава треба да управља „одозго“. Данашња паралела: Ово је претеча модерне технократије – идеје да државом треба да управљају хлад...
Постави коментар
Прикажи све

Ноћна авантура у Делиграду и хаотична страхота прећутане историје

  Како је потпуковник Милош С. Милојевић под окриљем мрака, за два царска дуката, јурио у сусрет Черњајеву верујући у војничко покајање? Сведочанство Милоша С. Милојевића од 18. јуна 1876. године враћа нас у ноћ када се, иза затворених кулиса ратних штабова, ломила судбина српског устаничког покрета у Старој Србији [Први српско-турски рат]. Након што је саслушао страшне уцене којима је у Алексинцу био изложен његов Ефендија, Тодор П. Станковић (коме је Валдемар Бекер отворено претио стрељањем ако се не одрекне Милојевића), српски потпуковник улази у фазу грозничавог дејства. У његовој души мешају се бес, срдња и очајање због будућег неуспеха који је јасно видео на помолу. У том тренутку Милојевић сазнаје кључну информацију: генерал Михаил Черњајев га је неколико пута тражио, а затим хитно отишао на Делиград да сачека Кнеза Милана Обреновића. Очајнички потез за два дуката Као што се утопљеник хвата за змију да би спасао голи живот, тако је и Милојевић поверовао да се у Делиграду сп...
Постави коментар
Прикажи све

Срби три вере насупрот војвођанској јавности – Зашто су „швапски Срби” омрзнули генерала Алимпића?

Слика
  К ако је визионарски проглас команданта Дринске војске запалио династичке сујете и идеолошки рат унутар самог српског бића? Када се у јавности покрене прича о Првом српско-турском рату 1876. године, углавном се говори о војним операцијама на Тимоку и Морави. Међутим, потпуно се прећуткује жестоки идеолошки, медијски и династички рат који се у исто време водио унутар саме српског народа. Кључна тачка тог унутрашњег сукоба био је проглас „Браћи нашој у Босни”, који је написао командант Дринске војске, генерал Ранко Алимпић. Погледајмо ове прећутане и епохалне редове које је генерал Алимпић, као командант Западног фронта на самом прагу Босне, упутио преко Дрине: „Ви сте, драга браћо наша, много трпјели, много патили... Бољело нас је гледајући вас у ноктима свирјепијех Османлија... Не можемо више слушати јаука и писке ваше, ни гледати тиранства и мучења... Ево нас у име божје и нашег великог Господара Милана Обреновића IV.! Ево вам пријеђосмо да вам помогнемо, да вас избавимо.“ Генер...
Постави коментар
Прикажи све

Прећутани дани српске независности (18. јун / 30. јун 1876. године по с.к.) - Крвави отисци на кревету и завера у кафани – Ноћ када је Србија жртвована Великој Бугарској

Слика
  Зашто су страни генерали и бугарски емигранти спремали ломачу за српске идеале на прагу рата са Турцима? Да бисмо потпуно оголили истину коју званични уџбеници већ век и по скривају, морамо погледати шта се дешавало иза кулиса српског добровољачког покрета у јуну 1876. године. Када се скине патина лажног романтизма, пред нама се указује сурова слика народне војске, али и бескрупулозне војне преваре коју су режирали руски генерали у Алексинцу и Сокобањи. Циљ ове игре није био ослобођење српског народа, већ потпуно затирање српских интереса зарад стварања Велике Бугарске. Из записа потпуковника Милоша С. Милојевића јасно се види структура добровољаца које је затекао на терену. С једне стране, било је ту чистог и невиног српског срца: деца од 14 и 15 година и жене прерушене у мушко одело, спремне да погину за слободу. С друге стране, ту су били профитери попут командира Јевте Лаповца који се шепурио у златном оделу и тражио новац, док су трећи слој чинили прекаљени тајни оперативци ...
Постави коментар
Прикажи све