Постови

Како смо срушили бечку кулу од карата: Огољени Тунман, Енгел и Новаковић

Слика
  Историја се не брани у београдским салонским фотељама, нити у затвореним кабинетским круговима који слепо преписују туђе лажи. Истинита повесница српског народа брани се на терену Српског Тропоља. Наоружани немилосрдном аргументацијом Милоша С. Милојевића, у претходним текстовима покренули смо лавину и извели пред суд јавности тројицу кључних архитекта нашег заборава. Време је да на једном месту сумирамо овај велики посао и погледамо како у прах и пепео пада цела бечко-византијска конструкција. 1. Стојан Новаковић: Законодавни мач против српског бића Све је почело 1881. године. Напредњачка влада, предвођена Стојаном Новаковићем, покренула је сурову „законодавну олују” донету на брзину („на ала ху”), покушавајући да угаси српске манастире, протера Митрополита Михаила и одузме црквену имовину. Милојевић је тада јасно демаскирао ову лажну модернизацију: иза параграфа се крила огољена похлепа према манастирским имањима која су била економска и духовна благајна српског сељака. Свођење...
Постави коментар
Прикажи све

Слепо обожавање туђих лажи: Зашто српски академици више верују окупаторима него свом народу?

Слика
  Када данас отворите званичне школске уџбенике историје, дочекаће вас већ добро позната, догматска матрица. У њима пише да су Срби на Балкан дошли као безлична, дивља маса у 7. веку, и то по одобрењу Грка. Ако питате наше професоре и академике одакле им та тврдња, они ће као по команди изговорити: „Тако каже византијски цар Константин VII Порфирогенит.” Време је да скинемо рукавице и погледамо истину у очи кроз култне „Одломке историје Срба” Милоша С. Милојевића . Милојевић је био први српски истраживач који је отворено демаскирао овај комплекс ниже вредности наше елите. Он је хируршки прецизно лоцирао највећу болест српских кабинетских историчара — слепо клањање странцима и потпуно игнорисање сопственог народног бића: Оригинални цитат: „За нас је увек било, а и још ће доста времена бити само то: тако и тако каже Порфирођенит, Тунман, Енгел и т.д. па и каква Нешредија и ко други, а како ми и наш народ кажемо и дрожимо, то се никога и нетиче, баш као да тих питања и није створила ...
Постави коментар
Прикажи све

Велики Порфирогенитов апсурд: Како је византијски фалсификатор показао Српско Тропоље

Слика
  Година је 1881. Кнежевина Србија је закопана у параграфе Стојана Новаковића. Тадашња српска елита, коју Милош С. Милојевић назива „превисоконаученим западним питомцима” , зна напамет економске статистике Европе. Они знају „колико се кромпира у сваком лонцу у Немачкој скува и колико се бифтека у Енглеској поједе” , али одбијају да знају границе сопственог народа. Они тврде: Србија је само тамо докле досеже тренутна плот (граница) Кнежевине. Да би их потпуно докусурио, Милојевић извлачи њихово рођено „свето писмо” – спис О управљању царством (De Administrando Imperio, § 30) византијског цара Константина VII Порфирогенита. Милојевић наглашава велики апсурд: Порфирогенит, који је писао најхрђавије о Србима и намерно их сабијао на најмањи могући простор, заправо је описао огромну српску територију која се савршено поклапа са простором Пећке и Охридске српске патријаршије! 1. Порфирогенитова српска мапа Балкана (По Милојевићу) Из пасуса које су бечки ђаци покушали да сакрију, Милојеви...
Постави коментар
Прикажи све

Од народа до нације: Како политички пројекат рађа екстремизам

Слика
  „Le XIXe Siècle“ (Деветнаести век), број 1687. Под овим насловом у угледном париском дневнику, француски ратни извештач започиње своје сведочанство из Бадовинца. Он описује сусрет са генералом Ранком Алимпићем, командантом Дринске војске 1876. године. Француски новинар, задивљен војничком чашћу, бележи речи српског генерала који странцима нуди потпуну слободу кретања под једним условом – да у својој земљи кажу чисту истину. И док са предстража гледају како се пуше босанска села која су Турци спалили, новинар затиче невероватан призор: у српској војној амбуланти, рањени непријатељски војници негују се потпуно исто као и српска народна војска. Овај историјски пример из књиге „Живот и рад генерала Ранка Алимпића“ отвара дубоко питање. Како војска која 1876. године лечи непријатељске рањенике дочека 20. век у коме се дешавају масовни злочини? Одговор лежи у разлици између два појма: народа и нације . Пример из књиге „Живот и рад генерала Ранка Алимпића“ отвара дубоко питање. Како...
Постави коментар
Прикажи све