Ноћна авантура у Делиграду и хаотична страхота прећутане историје
Како је потпуковник Милош С. Милојевић под окриљем мрака, за два царска дуката, јурио у сусрет Черњајеву верујући у војничко покајање? Сведочанство Милоша С. Милојевића од 18. јуна 1876. године враћа нас у ноћ када се, иза затворених кулиса ратних штабова, ломила судбина српског устаничког покрета у Старој Србији [Први српско-турски рат]. Након што је саслушао страшне уцене којима је у Алексинцу био изложен његов Ефендија, Тодор П. Станковић (коме је Валдемар Бекер отворено претио стрељањем ако се не одрекне Милојевића), српски потпуковник улази у фазу грозничавог дејства. У његовој души мешају се бес, срдња и очајање због будућег неуспеха који је јасно видео на помолу. У том тренутку Милојевић сазнаје кључну информацију: генерал Михаил Черњајев га је неколико пута тражио, а затим хитно отишао на Делиград да сачека Кнеза Милана Обреновића. Очајнички потез за два дуката Као што се утопљеник хвата за змију да би спасао голи живот, тако је и Милојевић поверовао да се у Делиграду сп...