Анатомија једне одбране: Како су српски пукови укопали Мачву у паклу Парашнице (септембар 1914)
Када се у војно-историјским круговима помене Битка на Дрини у јесен 1914. године, често се говори о стратешким покретима армија. Међутим, стварна драма и кључ опстанка српске војске леже у хируршки прецизној тактици на микро-нивоу. Највећи и најдужи окршаји ове епопеје одиграли су се на сектору Црна Бара – Парашница . Ова крвава борба, која је трајала непрекидно 41 дан (од 3. септембра до 14. октобра 1914. године) , у историји је остала упамћена и као Борба код Раче Ђумрука. Њену окосницу чинио је легендарни 16. пешадијски пук „Цар Никола II“ , који је деловао у тесном садејству са 3. и 14. пешадијским пуком Моравске дивизије I позива, док је десни бок и заштиту Саве осигуравао жилави Парашнички одред . Рано упозорење из села Клење Аустроугарска 5. armija, под командом Либоријуса фон Франка, имала је јасан и суров задатак: форсирати Дрину, овладати Мачвом, а затим у синергији са 6. армијом из Босне и снагама из Срема потпуно опколити и уништити главне српске снаге у западној Срби...