Иво М. Андрић

https://www.youtube.com/watch?v=EMl0qAWvUM4 Када се говори о НАТО агресији на СР Југославију 1999. године, званична историја углавнем бележи пасивну одбрану и жилаво опирање наше војске на сопственој територији. Међутим, оно што је остало у сенци званичних извештаја, скривено у сећањима непосредних учесника, јесте чињеница да српска војска није само чекала ударце. Постојали су људи, знање и иницијатива да се рат пренесе тамо одакле је разарање и кренуло — на територију самог непријатеља. Ово је прича о операцији коју је осмислио мој ратни и поратни друг, Владимир Ћосић – Бата Ћоса, тадашњи официр елитне 63. падобранске бригаде ( 0:21 ) . Оперативна иницијатива изван „комуњарских” шаблона Од самог почетка деведесетих година, припадници 63. падобранске бригаде пролазили су кроз искушења ратова у којима су војнички били надмоћни и високу школовани за свој занат ( 2:05 ) . Међутим, на терену су непрекидно били спутавани, ограничени и гурани корак назад под утицајем разних политичких калк...

  Многи читаоци су остали затечени и збуњени чињеницама о војно-политичком пучу из августа 1993. године, саботажи Перућца и суровом рушењу Бата Вељине пекаре 2001. године. Та збуњеност је плод деценијског инжењеринга који је намерно брисао разлику између Краљевине Србије и ове данашње Републике Србије . Људи мисле да је држава увек иста, а да се само заставе и владари мењају. Данас износимо крунску истину која руши ту илузију. Морамо отворено погледати у оштар идеолошки, правни и доктринарни раскол између два појма која немају ништа заједничко: Југословена и Србина . 1. Доктринарни раскол: Домаћин против државног паразита Србин (у историјском и војном смислу): Баштини концепт српског домаћина, неуцењивог на својој дедовину . То је доктрина одбране кућног огњишта, заснована на уређеним позивима (Први, Други, Трећи и Парашнички одред 1914), где искусни капетани држе кључеве заветних магацина оружја по манастирима и отварају их искључиво по наређењу легитимног шефа државе. То је сис...