Постови

Српски домаћин и бирократска замка: Како је одбрана „Окућа“ злоупотребљена за пљачку Србије

Слика
Историја Србије деветнаестог и почетка двадесетог века није прича о романтичном уједињењу и слози, већ хроника перфидне и непрекидне економске борбе између српског домаћина и отуђене државне бирократије. Суштина Србије, њена реална војна и финансијска снага, изворно је лежала у српском сељаку. Добијањем аутономије 1830. године, он је постао јединствена појава у Европи — слободан човек на сопственој земљи, који из реалног прихода свог домаћинства плаћа и издржава своју државу. Основа те независности почивала је на светом принципу: „Што покрчиш, твоја је земља.“ Да би се овај јединствени народни капитал заштитио од зеленаша и страних предатора, држава је још 1836. године под кнезом Милошем Обреновићем утемељила установу „Окућја“ — законски бедем који је гарантовао да се домаћину због дугова никада не могу одузети кућа, двориште, пољопривредни алат и минимум земље потребне за преживљавање породице. Први удар на Окуће: Аустријски модел Српског грађанског законика (1844) Међутим, оно што н...
Постави коментар
Прикажи све

Прећутане три ноћи рата: Како су невидљиви одреди на Дрини и Сави спасили Србију од 12. до 15. августа

Слика
  „Живи штит Србије од 12. до 15. августа: Српски сеоски домаћин, босоног али са пушком, као припадник истурених заштитних одреда на Дрини. Прећутани јунаци који су три дана сами задржавали царске корпусе и купили време за увођење главнине српске војске у борбу.” Зашто сви уџбеници историје почетак Церске битке и Јадарске операције хронолошки везују искључиво за ноћ између 15. и 16. августа? Одговор је једноставан: тако је било најлакше оправдати чињеницу да је српска Врховна команда била стратешки изненађена правцем аустроугарског напада. Док су генералштабне карте чекале главни удар са севера (из правца Саве и Дунава), комплетан терет инвазије од 12. августа пао је на леђа малобројних, слабо наоружаних и потпуно изолованих истурених одреда дуж Дрине и Саве. Да бисмо разумели како су ови малобројни људи успели да зауставе моћне царске корпусе, морамо разумети основну војну лекцију: разлику између маршевске колоне и развијеног стрељачког борбеног поретка , посматрану кроз сурову ге...
Постави коментар
Прикажи све

Трагедија у пакленом обручу: Како је слом три аустроугарске армије сурово наплаћен на железничкој станици у Лешници (август 1914)

Слика
Сведочанство ратног хаоса и немоћи: Међународна комисија на челу са др Арчибалдом Рајсом (у средини) током ексхумације масовне гробнице убијених мачванских цивила на железничкој станици у Лешници, крајем августа 1914. године. Сурови споменик одмазде фрустриране 21. ландвер дивизије након њеног војничког расула у равници. Када се у нашој јавности говори о првој савезничке победи у Великом рату, текстови често пате од романтизованих митова и уопштавања. Ствара се илузија да је победоносна српска војска одмах контролисала цео простор. Међутим, сурова историјска истина о масовном стрељању цивила из Мачванског Прњавора на железничкој станици у Лешници крије се у војно-тактичкој геометрији ратишта. Мачва и Подриње су били притиснути у паклени обруч између чак три непријатељске армије, а народ је страдао у страшном вакууму небрањеног међупростора, десетинама километара удаљен од главнине српских трупа. Да бисмо разумели како је дошло до овог незамисливог злочина, морамо расклопити хронологију...
Постави коментар
Прикажи све