Иво М. Андрић

Сведочанство ратног хаоса и немоћи: Међународна комисија на челу са др Арчибалдом Рајсом (у средини) током ексхумације масовне гробнице убијених мачванских цивила на железничкој станици у Лешници, крајем августа 1914. године. Сурови споменик одмазде фрустриране 21. ландвер дивизије након њеног војничког расула у равници. Када се у нашој јавности говори о првој савезничке победи у Великом рату, текстови често пате од романтизованих митова и уопштавања. Ствара се илузија да је победоносна српска војска одмах контролисала цео простор. Међутим, сурова историјска истина о масовном стрељању цивила из Мачванског Прњавора на железничкој станици у Лешници крије се у војно-тактичкој геометрији ратишта. Мачва и Подриње су били притиснути у паклени обруч између чак три непријатељске армије, а народ је страдао у страшном вакууму небрањеног међупростора, десетинама километара удаљен од главнине српских трупа. Да бисмо разумели како је дошло до овог незамисливог злочина, морамо расклопити хронологију...

  Када се анализира Јадарска операција из августа 1914. године, лаички текстови често стварају илузију да је победоносна српска војска била свуда присутна након почетних успеха. Међутим, сурова истина о масовном стрељању цивила из Мачванског Прњавора на железничкој станици у Лешници лежи у чињеници да је Мачва била потпуно испражњена и остављена у страшном војном вакууму. Да бисмо разумели зашто нико није могао да спречи овај покољ, морамо погледати стварну војну мапу и распоред снага у долини Јадра и Иверка. 1. Од 12. до 15. августа: Прва крв на правцу Самуровића Ада – Прњавор Почетак аустроугарске инвазије 12. августа за 21. ландвер (прашку) дивизију био је организациони крах. Она није успела ни да заврши концентрацију својих снага. П ојединачна убиства: Док су делови њених пукова покушавали да се у ходу увежу и избију ка Тројану, на линији прелаза Самуровића Ада – Прњавор бележе се прва појединачна убиства цивила који су се затекли на кућном прагу. Брзи распад: Избијањем само ...