Постови

ГЕОПОЛИТИЧКИ РАСКОПЧАН КРУГ: Како су четири империје и београдска „муљача” жртвовале српски исток и избрисале Милоша С. Милојевића

Слика
Оно што данашњи „државни научници” (САНУ, катедре за србистику, Институти за језик) представљају као „научни сукоб критичке и романтичарске школе” из 19. века, из безбедносно-обавештајног угла била је врхунски координисана геополитичка операција . Данас савремени академици стидљиво пишу радове о призренско-тимочком дијалекту, позивају се на Вука Караџића из 1827. године како би се научно покрили, а од имена Милоша С. Милојевића беже „као ђаво од крста”. Разлог за панику је једноставан: повратак Милојевића доводи до потпуног рушења куле од карата на којој почивају њихове академске титуле већ стотину година. Ово је комплетна, досада скривана хронологија српске језичке и националне издаје. I Карика: Колевка у Паризу и лична освета Илије Гарашанина (1843–1844) Прича не почиње 1873. године, већ три деценије раније у Паризу. У Хотелу Ламбер — обавештајном центру пољске антируске емиграције под вођством кнеза Адама Чарторијског — скројен је план за Балкан. Њихов специјални оперативац на тере...
Постави коментар
Прикажи све

КРУГ ЛИЦЕМЕРЈА: Како државна наука крије Милоша С. Милојевића иза леђа Вука Караџића

Слика
По Новаковићу Лесковац је бугарски град   Да ли сте приметили са колико пажње, а истовремено и са колико страха, савремени „државни научници” приступају теми призренско-тимочког дијалекта? Данас ћете у стручним часописима САНУ-а или Института за српски језик лако пронаћи опсежне студије о лесковачком, пиротском или врањском говору. У тим радовима академици ће стидљиво извући цитат Вука Караџића из 1827. године како би доказали српски карактер југа. Али у тим истим радовима постоји једна застрашујућа, системска празнина. Једно име се не сме поменути. Име човека који је тај дијалекат бранио на терену, својом књигом и просветом. Милош С. Милојевић је за савремену српску катедраску филологију забрањена тема. Од њега беже „као ђаво од крста”. Зашто? Зато што би помињање Милојевића оголило највећи логички и морални парадокс у историји српске науке и разоткрило геополитичку трговину сопственим народом. Погледајмо хронологију коју званични уџбеници крију. 1827. година: Вуков завет Го...
Постави коментар
Прикажи све

Како баба и деда пљачкају своје унуке (А да то и не знају)

Сви волимо своје бабе и деде. Они су нас чували, кували нам и кришом нам гурали по коју црвену у џеп „за сок“. Али, иза те породичне љубави крије се сурова економска истина: наши пензионери данас директно прождиру будућност својих унука. Не раде они то намерно. Они верују у мит да су своју пензију „поштено зарадили и негде оставили“. Међутим, истина је да је фонд у који су уплаћивали празан, а њихов социјални мир плаћа се из џепа деце која тек треба да ступе на тржиште рада. Велика лаж о „ПИО фонду“ и сурове бројке Највећа заблуда старијих генерација јесте реченица: „Ја примам своје паре које сам уплаћивао 40 година!“ То је потпуна лаж. Ево шта каже званична статистика: Систем празне касе : Све доприносе које су бабе и деде уплаћивали током 70-их и 80-их година прошлог века, држава је потрошила тада. Данашњи ПИО фонд нема инвестициони капитал. Он је обичан проточни бојлер. Катастрофалан однос (1:1) : Да би економски PAYG систем био одржив, потребно је да на једног пензионера долазе 3,5...
Постави коментар
Прикажи све