Постови

ЈУГОСЛОВЕН И СРБИН НИСУ ИСТО: ЗАШТО ДАНАС НЕМА КО ДА ВАС БРАНИ?

  Многи читаоци су остали затечени и збуњени чињеницама о војно-политичком пучу из августа 1993. године, саботажи Перућца и суровом рушењу Бата Вељине пекаре 2001. године [INDEX]. Та збуњеност је плод деценијског инжењеринга који је намерно брисао разлику између Краљевине Србије и ове данашње Републике Србије . Људи мисле да је држава увек иста, а да се само заставе и владари мењају. Данас износимо крунску истину која руши ту илузију. Морамо отворено погледати у оштар идеолошки, правни и доктринарни раскол између два појма која немају ништа заједничко: Југословена и Србина . 1. Доктринарни раскол: Домаћин против државног паразита Србин (у историјском и војном смислу): Баштини концепт српског домаћина, неуцењивог на својој дедовину . То је доктрина одбране кућног огњишта, заснована на уређеним позивима (Први, Други, Трећи и Парашнички одред 1914), где искусни капетани држе кључеве заветних магацина оружја по манастирима и отварају их искључиво по наређењу легитимног шефа државе. Т...
Постави коментар
Прикажи све

РУШЕЊЕ БАТА ВЕЉИНЕ ПЕКАРЕ: КАКО СУ ЈУГОСЛОВЕНСКИ КОМЕСАРИ САХРАНИЛИ ЗАНАТ СРПСКИХ БОРАЦА

Слика
  Док се на данашњој политичкој сцени Србије поново кувају изборни циркуси и оставке, а бирократе из својих салона кроје медијске кулисе, једна прећутана прича са новобеоградског асфалта из преломне 2001. године најбоље показује шта се деси када партијска књижица замени војнички и животни занат. Ово није прича о високој геостратегији. Ово је живи, опипљиви доказ о томе како је лажна, увозна бирократија без корена систематски сатирала и рушила све што су поштени српски борци изградили својим трудом након повратка са фронта. Да бисмо разумели зашто је ова пекара морала бити срушена, морамо бити потпуно искрени и погледати у саму срж тадашњег безбедносног лавиринта. Борба из блата и домаћински завет Након демобилизације, суочени са чињеницом да је великом војно-политичком сечом 42 генерала из августа 1993. године српској војсци одузета памет, поштени борци су се нашли на маргини. Одбачени од државног система, без динара у џепу и препуштени сами себи, група прекаљених ратника окупила ...
Постави коментар
Прикажи све

КОРЕН И ПАРАЗИТ: Српски домаћин као кичма народности насупрот бескрвне бирократске класе

Слика
  Након првих текстова и расправа које су се покренуле, кристално јасно се показало где се ствара главна забуна код салонских критичара. Основни проблем модерног, отуђеног човека јесте то што све посматра искључиво кроз себе и полази од себе – од свог комфора, свог страха и свог кратког живота. Пошто је сам карактерно ограничен, он покушава да у калуп сопствене слабости угура целу српску историју. Српски домаћин и народни трибун дејствују потпуно супротно: они прво широко сагледају околину, процењују суву реалност терена, војно-економску моћ и вековно трајање заједнице, виде своје тачно место у том строју, па тек тада доносе закључке . Управо из те суштинске разлике извире вечни сукоб два потпуно супротстављена света: српског домаћина и грађанско-бирократске касте – која је у својој суштини само савремени роб . Српски домаћин: Аутентични носилац слободе и народности Ко је српски домаћин у сувој реалности историје и терена? То није апстрактни појам из уџбеника, већ жива кичма народ...
Постави коментар
Прикажи све

ОГЛЕДАЛО ВЕКА: Зашто је Милојевићева дијагноза „сврачијег мозга“ кључ за разумевање данашњих студената и власти?

  Када читате странице књиге „Црте ратних слика“ Милоша С. Милојевића, веома брзо схватите једну застрашујућу чињеницу: српска историја се не понавља као фарса, већ као суров, непрекидан сукоб који траје вековима. То је сукоб између живог народног и студентског покрета на терену и отуђене, бирократске власти у салонима. Све оно што је народни трибун записао 1887. године, данас изгледа као да је написано јуче, за ову нашу тренутну стварност. Данашњи „намештај на вересију“ у урушеној уџурици Погледајте модерну Србију кроз Милојевићеву генијалну метафору о кући и намештају. Он је писао: „Ја хоћу прво своју сопствену, јаку, огромну, темељну кућу, па тек онда да у њу намештам намештај, постељу и посуђе, а не прво на вересију купљеног, у кућу на коју данак (кирију) плаћам... док нам је сопствена само уџурица и колебица.” Шта ради данашња бирократска власт? Идентично као и тадашња Гарашанинова каста. Наша модерна власт се бави „намештајем на вересију” – увозом страних агенди, слепим пр...
Постави коментар
Прикажи све