Иво М. Андрић

  Кроз претходна три дела детаљно смо пратили како је у Паризу, у „Хотелу Ламбер“ кнеза Адама Чарториског, скројен механизам за сламање српског народа. Сада, када имамо све коцкице на столу, време је за коначни биланс и изношење најважније поуке. Ако бисмо укупну трагедију Србије у 19. веку морали свести на само пет речи, оне гласе: „Римско право у српско село.“ У тој једној реченици крије се корен свих наших потоњих пораза, научних фалсификата и владарских ликвидација. Сливање извора: Како функционише загранична матрица Када странци одлуче да један ратнички, самосвојан народ укроте и претворе у послушну нацију везану за вештачку линију Загреб–Београд , они делују на три нивоа: Уништење тврђаве изнутра : Увођењем Српског грађанског законика 1844. године, странци под плаштом „европеизације“ убризгавају римско право у српско традиционално село. Насилно се разбијају породичне задруге – вековни бедем српске економске независности и биолошке снаге. Српски сељак се претвара у дужног, си...

  Након што смо деконструисали геополитичку матрицу „Хотела Ламбер“ и оголили триаголник завере између Ненадовића, Карађорђевића и Гарашанина, време је да погледамо оно најважније: сурове, историјске последице које је српски народ платио због овог паришких калупа . Када загранични центри моћи – најпре Пољаци, а касније Французи који преузимају комплетну шпијунску мрежу – одлуче да српски народ сабију у послушну нацију на линији Загреб–Београд, они не презају ни од чега. Последице овог уплитања биле су двоструке: правно разарање српске породице изнутра и крваво затирање српске државотворне династије споља . 1. Српски грађански законик (1844): Атентат на српску задругу Прва и најразорнија последица деловања ове заграничне агентуре у време владавине Александра Карађорђевића и Уставобранитеља било је доношење Српског грађанског законика (СГЗ) 1844. године . Аустријски модел за српског сељака : Законик је урађен под директним утицајем аустријског права (творац је био Јован Хаџић), управ...

Након што смо сазнали како је кнез Адам Чарториски још 1804. године у Петрограду ухватио Проту Матију Ненадовића у мрежу „умерених компромиса“, време је да погледамо како је тај загранични калуп крвљу и оружјем извршен на терену Кнежевине Србије. Да би се слободан, ратнички српски народ претворио у послушну нацију која не прелази унапред зацртане границе и не угрожава линију Загреб–Београд, странцима је била потребна домаћа логистика. Нашли су је у триаголнику моћи који су чинили: породица Ненадовић, династија Карађорђевић и Илија Гарашанин . Погледајмо суве чињенице о томе како су ови домаћи актери, уз помоћ пољских бајонета, претворили Србију у геополитички полигон „Хотела Ламбер“. 1. Илија Гарашанин и Михаил Чајковски: Оружани државни удар у Београду Илија Гарашанин је био човек који је у Београду пао под директан утицај пољске агентурне четворке, верујући да преко њих може добити подршку Запада. Франћишек Зах му је писао програме, али је најмрачнију улогу одиграо Михаил Чајковски ....