ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ГОВОР: Кључни доказ који руши линч над Милошем Милојевићем
Већ деценијама српском академском сценом доминира један наратив. Милош С. Милојевић је отписан као „фантаста“. Његова мапа из 1873. године проглашена је сулудом. Чувени Реферат Стојана Новаковића из исте године узима се као Свето писмо објективне науке. Да ли је баш тако? Када ољуштите политичке етикете, остају суве чињенице. Главни научни сукоб није се водио око бројки. Водио се око језика. Конкретно, око призренско-тимочког дијалекта . Управо је овај живи народни говор најјача брана која Милојевића брани од кабинетских напада београдске чаршије. Кабинетски догматизам против крви и прашине Милош Милојевић није статистику измишљао у топлој београдској канцеларији. Он је на коњу обилазио Стару Србију. Прошао је кроз 37 нахија под османским бичем. Слушао је народ од Призрена и Тетова до Куманова и Врања. Записао је њихове песме и обичаје. Записао их је тачно онако како је народ говорио . На старом, архаичном, призренско-тимочком говору. Шта је на то урадио Стојан Новаковић у свом Р...