Постови

Ноћна авантура у Делиграду и хаотична страхота прећутане историје

  Како је потпуковник Милош С. Милојевић под окриљем мрака, за два царска дуката, јурио у сусрет Черњајеву верујући у војничко покајање? Сведочанство Милоша С. Милојевића од 18. јуна 1876. године враћа нас у ноћ када се, иза затворених кулиса ратних штабова, ломила судбина српског устаничког покрета у Старој Србији [Први српско-турски рат]. Након што је саслушао страшне уцене којима је у Алексинцу био изложен његов Ефендија, Тодор П. Станковић (коме је Валдемар Бекер отворено претио стрељањем ако се не одрекне Милојевића), српски потпуковник улази у фазу грозничавог дејства. У његовој души мешају се бес, срдња и очајање због будућег неуспеха који је јасно видео на помолу. У том тренутку Милојевић сазнаје кључну информацију: генерал Михаил Черњајев га је неколико пута тражио, а затим хитно отишао на Делиград да сачека Кнеза Милана Обреновића. Очајнички потез за два дуката Као што се утопљеник хвата за змију да би спасао голи живот, тако је и Милојевић поверовао да се у Делиграду сп...
Постави коментар
Прикажи све

Срби три вере насупрот војвођанској јавности – Зашто су „швапски Срби” омрзнули генерала Алимпића?

Слика
  К ако је визионарски проглас команданта Дринске војске запалио династичке сујете и идеолошки рат унутар самог српског бића? Када се у јавности покрене прича о Првом српско-турском рату 1876. године, углавном се говори о војним операцијама на Тимоку и Морави. Међутим, потпуно се прећуткује жестоки идеолошки, медијски и династички рат који се у исто време водио унутар саме српског народа. Кључна тачка тог унутрашњег сукоба био је проглас „Браћи нашој у Босни”, који је написао командант Дринске војске, генерал Ранко Алимпић. Погледајмо ове прећутане и епохалне редове које је генерал Алимпић, као командант Западног фронта на самом прагу Босне, упутио преко Дрине: „Ви сте, драга браћо наша, много трпјели, много патили... Бољело нас је гледајући вас у ноктима свирјепијех Османлија... Не можемо више слушати јаука и писке ваше, ни гледати тиранства и мучења... Ево нас у име божје и нашег великог Господара Милана Обреновића IV.! Ево вам пријеђосмо да вам помогнемо, да вас избавимо.“ Генер...
Постави коментар
Прикажи све

Прећутани дани српске независности (18. јун / 30. јун 1876. године по с.к.) - Крвави отисци на кревету и завера у кафани – Ноћ када је Србија жртвована Великој Бугарској

Слика
  Зашто су страни генерали и бугарски емигранти спремали ломачу за српске идеале на прагу рата са Турцима? Да бисмо потпуно оголили истину коју званични уџбеници већ век и по скривају, морамо погледати шта се дешавало иза кулиса српског добровољачког покрета у јуну 1876. године. Када се скине патина лажног романтизма, пред нама се указује сурова слика народне војске, али и бескрупулозне војне преваре коју су режирали руски генерали у Алексинцу и Сокобањи. Циљ ове игре није био ослобођење српског народа, већ потпуно затирање српских интереса зарад стварања Велике Бугарске. Из записа потпуковника Милоша С. Милојевића јасно се види структура добровољаца које је затекао на терену. С једне стране, било је ту чистог и невиног српског срца: деца од 14 и 15 година и жене прерушене у мушко одело, спремне да погину за слободу. С друге стране, ту су били профитери попут командира Јевте Лаповца који се шепурио у златном оделу и тражио новац, док су трећи слој чинили прекаљени тајни оперативци ...
Постави коментар
Прикажи све

Прећутани дани српске независности (1. јун – 30. јун 1876. године по с.к.) Анатомија једне издаје – Од чега се састојала добровољачка војска и како су изиграни?

Слика
  Ко су заиста били српски добровољци из 1876. године и како су их страни генерали претворили у топовско месо? Да бисмо потпуно оголили истину коју званични уџбеници већ век и по скривају, морамо прецизно сецирати структуру добровољачког покрета кроз виђење Милоша С. Милојевића. Када се скине патина лажног романтизма, пред нама се указује шокантна слика народне војске, али и бескрупулозне војне преваре коју су режирали руски генерали у Алексинцу. Структура добровољаца које је Милојевић затекао на терену била је све само не регуларна војна формација. Њу су чинила три потпуно различита лица тадашњег друштва: Чисто и невино српско срце: Деца од 14 и 15 година, попут малог Москвића који бежи из елитне војне гимназије у Паризу, и жене прерушене у мушке фине панталоне и кломпаве шешире, спремне да погину за „словенско дело”. Профитери и корумпирани калкуланти: Ликови попут командира Јевте Лаповца, који се шепуре у „златним”, чоханим оделима, шверцују своје девојке под лажним идентитето...
Постави коментар
Прикажи све

Прећутани дани српске независности (1. јун – 30. јун 1876. године по с.к.) Трка са временом и лошим оружјем – Четири дана која су покренула Србију (3. јун – 6. јун / 15. јун – 18. јун)

Слика
  Како је изгледао пакао војне логистике пре 150 година? Да ли сте се икада запитали колико је рада, непреспаваних ноћи и организационог очаја потребно да би се једна држава покренула у рат за независност? Док уџбеници прескачу ове ситне дане и одмах прелазе на велике битке, дневник генерала Ранка Алимпића нам открива шта се дешавало иза затворених врата војне канцеларије од 3. до 6. јуна (по старом календару). Ово су четири дана грозничаве припреме и борбе са оскудицом: 3. јун: „Радих на бољем устројству добровољачких чета, на бржем раду у свему за мобилизацију.“ Свестан да му је Београд распарчао регуларну војску, генерал се већ трећег дана окреће добровољцима. Они постају његова ударна игла на Дрини, и он убрзано покушава да од народа направи функционалне војне чете. 4. јун: „Радих на спреми оружја; - ово је разноврстно, а у опште све лоше, осим оног на рукама I класе народне војске - и осталих потреба; тражих их од министра војног, да ми дођу.“ Ово је сурова истина коју вам н...
Постави коментар
Прикажи све