Иво М. Андрић

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим законом уређују се услови за производњу, откуп, формирање цена, складиштење и извоз пољопривредних производа на територији Републике Србије, у циљу заштите домаћих произвођача, спречавања монополског деловања и усклађивања са тржишним стандардима Европске уније. Члан 2. Основни циљеви овог закона су: Обезбеђивање економске одрживости пољопривредних газдинстава кроз праведан паритет цена. Спречавање картелског удруживања откупљивача и вештачког обарања цена пред жетву и бербу. Законско везивање домаћег тржишта за референтне европске и светске робне берзе. II. МЕХАНИЗАМ ФОРМИРАЊА ЦЕНА И БЕРЗАНСКИ ПАРИТЕТИ Члан 3. Уводи се обавезан систем Паритетног откупа за стратешке пољопривредне културе (пшеница, кукуруз, уљана репица, сунцокрет, соја и малина). Минимална аконтна или коначна откупна цена у Републици Србији не може бити нижа од тренутне тржишне вредности на референтним европским берзама на дан предаје робе, умањене искључиво за реалне и унапред документ...

  У српској јавној свести, Аустроугарска је синоним за ултиматуме, царинске ратове и војну агресију, док је Француска симбол савезништва, лађа спаса и интелектуалне елите. Међутим, када се емоције склоне у страну и погледају суве историјске чињенице, долази се до шокантног закључка: Србија је своју формалну независност и краљевску круну стекла захваљујући Аустрији, док јој је слепо везивање за Француску донело незапамћену биолошку катастрофу. 1. Берлин 1878: Захваљујући Бечу, Србија постаје држава Када је Русија Санстефанским миром 1878. године покушала да створи Велику Бугарску на рачун српских територија, Србија је остала потпуно сама и издана од свог „православног заштитника”. Спасиоц је дошао са запада. Дипломатски штит : Кнез Милан Обреновић, Коста Цукић и Јован Ристић су се окренули Бечу. Аустроугарски дипломата гроф Андраши је на Берлинском конгресу директно издејствовао међународно признање независности Србије и територијално проширење на четири округа (Нишки, Пиротски, Вра...