Постови

ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ГОВОР: Кључни доказ који руши линч над Милошем Милојевићем

  Већ деценијама српском академском сценом доминира један наратив. Милош С. Милојевић је отписан као „фантаста“. Његова мапа из 1873. године проглашена је сулудом. Чувени Реферат Стојана Новаковића из исте године узима се као Свето писмо објективне науке. Да ли је баш тако? Када ољуштите политичке етикете, остају суве чињенице. Главни научни сукоб није се водио око бројки. Водио се око језика. Конкретно, око призренско-тимочког дијалекта . Управо је овај живи народни говор најјача брана која Милојевића брани од кабинетских напада београдске чаршије. Кабинетски догматизам против крви и прашине Милош Милојевић није статистику измишљао у топлој београдској канцеларији. Он је на коњу обилазио Стару Србију. Прошао је кроз 37 нахија под османским бичем. Слушао је народ од Призрена и Тетова до Куманова и Врања. Записао је њихове песме и обичаје. Записао их је тачно онако како је народ говорио . На старом, архаичном, призренско-тимочком говору. Шта је на то урадио Стојан Новаковић у свом Р...

СРПСКО ТРОПОЉЕ МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА: Колику територију заиста покрива српски народ?

Слика
  Као што смо обећали, отварамо страницу која је деценијама под својеврсним научним карантином. Реч је о 9. глави капиталног дела Милоша С. Милојевића Одломци из историје Срба , насловљеној као „Статистичко-етнографски преглед земаља српских“ . Сам Милојевић у поговору поштено признаје да у књизи има „много погрешака“ – што рачунских, што штампарских. Кабинетска критика Стојана Новаковића из 1873. ухватила се искључиво за те мањкавости како би сахранила цео рад. Међутим, они су намерно прећутали суштину: грандиозну географску ширину и чистоту простора који покрива српски народ, а који је Милојевић назвао Српским Тропољем . За Милојевића вештачки појмови попут „Словена“ не постоје. Постоји само српски народ и његови огранци. Погледајмо колика је та огромна територија коју покривају Срби према сувим бројкама и нахијама из његовог изворног текста. I. Кнежевина Србија: Изворна српска база Милојевић креће од тадашње слободне Кнежевине Србије. Територијални оквир : Непуних 1.000 квадратн...

Како смо срушили бечку кулу од карата: Огољени Тунман, Енгел и Новаковић

Слика
  Историја се не брани у београдским салонским фотељама, нити у затвореним кабинетским круговима који слепо преписују туђе лажи. Истинита повесница српског народа брани се на терену Српског Тропоља. Наоружани немилосрдном аргументацијом Милоша С. Милојевића, у претходним текстовима покренули смо лавину и извели пред суд јавности тројицу кључних архитекта нашег заборава. Време је да на једном месту сумирамо овај велики посао и погледамо како у прах и пепео пада цела бечко-византијска конструкција. 1. Стојан Новаковић: Законодавни мач против српског бића Све је почело 1881. године. Напредњачка влада, предвођена Стојаном Новаковићем, покренула је сурову „законодавну олују” донету на брзину („на ала ху”), покушавајући да угаси српске манастире, протера Митрополита Михаила и одузме црквену имовину. Милојевић је тада јасно демаскирао ову лажну модернизацију: иза параграфа се крила огољена похлепа према манастирским имањима која су била економска и духовна благајна српског сељака. Свођење...