Постови

Два пута до слободе: Карађорђев радикализам и Милошев институционални систем

Слика
  Историјска и државно-правна анализа Српске револуције показује да су Карађорђе Петровић и Милош Обреновић применили две дијаметрално супротне стратегије за ослобађање од османске власти. Док је први концепт био заснован на брзом ратном преокрету и насилном рушењу поретка, други је представљао дугорочан, пажљиво вођен економски и институционални инжењеринг који се вешто користио међународним правом. 1. Карађорђев покрет: Покушај насилног преузимања власти Устанак под вођством Карађорђа Петровића из 1804. године суштински је представљао радикалан покушај насилног рушења постојећег поретка и преузимања власти на терену . Иако вођен искреном тежњом за националним ослобођењем, овај покрет је у правном и војном смислу ишао на све или ништа. Ова стратегија је имала неколико кључних карактеристика: Тотални сукоб уместо легитимитета : Избором пута оружане револуције, Карађорђе је ушао у директан и непомирив рат против суверенитета Отоманске империје. Без међународно признатог правног осно...
Постави коментар
Прикажи све

Два концепта српске државотворности – између прагматичног уређења куће и ратног „вађења” на вересију

  СТРУЧНА РАСПРАВА: Два концепта српске државотворности – између прагматичног уређења куће и ратног „вађења” на вересију Аутори: Заједничка анализа заснована на критичкој демистификацији историјских извора и геоекономије Балкана. АПСТРАКТ Ова расправа анализира еволуцију српске државотворности кроз сукоб два дијаметрално супротна концепта: Карађорђевог радикалног милитаризма и Милошевог прагматичног институционализма. Насупрот традиционалном романтичарском миту о „Српској револуцији” као јединственом историјском току, рад доказује да је концепт насилне експанзије накнадно наметан кроз државно-пропагандни инжењеринг (посебно 1888. и 1907. године) како би се унутрашње институционално расуло и економска немоћ маскирали погубним ратовима вођеним „на вересију”. 1. КАРАЂОРЂЕВ РАДИКАЛИЗАМ НАСУПРОТ МИЛОШЕВОГ ЕВОЛУТИВНОГ ПРОГРАМА Историјска и државно-правна анализа показује да су Карађорђе Петровић и кнез Милош Обреновић применили две супротне стратегије. Карађорђев покрет као насилни поку...
Постави коментар
Прикажи све

Крвави рачун 1914: Како је српство заложено за француски капитал и југословенски експеримент

Слика
  Да ли је Први светски рат заиста био романтичарска борба за ослобођење и уједињење српства, или позорница на којој је залог био много опипљивији – новац, тржиште и геополитички интерес? Када званичне уџбенике очистимо од патетичног заноса и погледамо сурове економске чињенице, пред нама се указује потпуно другачија слика. Велики рат није почео у сарајевском кривинама 1914. године. Његов фитиљ је запаљен много раније, у банкарским кулоарима и кроз брутално гашење изворних, народних институција које су српство браниле књигом, а не туђим топовима. Први чин (1907): Чишћење Беча и француска финансијска замка Прекретница се догодила 1907. године, када је из Београда протеран др Јаша Ненадовић. Овим потезом угашен је последњи директни експонент аустроугарских интереса на српском двору. Беч је схватио да губи политичку контролу над Балканом и покренуо је чувени Царински („Свињски”) рат како би финансијски уценио и сломио Србију. Међутим, Србија тада не банкротира, већ утрчава у загрљај п...
Постави коментар
Прикажи све