Постови

Срби три вере насупрот војвођанској јавности – Зашто су „швапски Срби” омрзнули генерала Алимпића?

Слика
  К ако је визионарски проглас команданта Дринске војске запалио династичке сујете и идеолошки рат унутар самог српског бића? Када се у јавности покрене прича о Првом српско-турском рату 1876. године, углавном се говори о војним операцијама на Тимоку и Морави. Међутим, потпуно се прећуткује жестоки идеолошки, медијски и династички рат који се у исто време водио унутар саме српског народа. Кључна тачка тог унутрашњег сукоба био је проглас „Браћи нашој у Босни”, који је написао командант Дринске војске, генерал Ранко Алимпић. Погледајмо ове прећутане и епохалне редове које је генерал Алимпић, као командант Западног фронта на самом прагу Босне, упутио преко Дрине: „Ви сте, драга браћо наша, много трпјели, много патили... Бољело нас је гледајући вас у ноктима свирјепијех Османлија... Не можемо више слушати јаука и писке ваше, ни гледати тиранства и мучења... Ево нас у име божје и нашег великог Господара Милана Обреновића IV.! Ево вам пријеђосмо да вам помогнемо, да вас избавимо.“ Генер...
Постави коментар
Прикажи све

Прећутани дани српске независности (18. јун / 30. јун 1876. године по с.к.) - Крвави отисци на кревету и завера у кафани – Ноћ када је Србија жртвована Великој Бугарској

Слика
  Зашто су страни генерали и бугарски емигранти спремали ломачу за српске идеале на прагу рата са Турцима? Да бисмо потпуно оголили истину коју званични уџбеници већ век и по скривају, морамо погледати шта се дешавало иза кулиса српског добровољачког покрета у јуну 1876. године. Када се скине патина лажног романтизма, пред нама се указује сурова слика народне војске, али и бескрупулозне војне преваре коју су режирали руски генерали у Алексинцу и Сокобањи. Циљ ове игре није био ослобођење српског народа, већ потпуно затирање српских интереса зарад стварања Велике Бугарске. Из записа потпуковника Милоша С. Милојевића јасно се види структура добровољаца које је затекао на терену. С једне стране, било је ту чистог и невиног српског срца: деца од 14 и 15 година и жене прерушене у мушко одело, спремне да погину за слободу. С друге стране, ту су били профитери попут командира Јевте Лаповца који се шепурио у златном оделу и тражио новац, док су трећи слој чинили прекаљени тајни оперативци ...
Постави коментар
Прикажи све

Прећутани дани српске независности (1. јун – 30. јун 1876. године по с.к.) Анатомија једне издаје – Од чега се састојала добровољачка војска и како су изиграни?

Слика
  Ко су заиста били српски добровољци из 1876. године и како су их страни генерали претворили у топовско месо? Да бисмо потпуно оголили истину коју званични уџбеници већ век и по скривају, морамо прецизно сецирати структуру добровољачког покрета кроз виђење Милоша С. Милојевића. Када се скине патина лажног романтизма, пред нама се указује шокантна слика народне војске, али и бескрупулозне војне преваре коју су режирали руски генерали у Алексинцу. Структура добровољаца које је Милојевић затекао на терену била је све само не регуларна војна формација. Њу су чинила три потпуно различита лица тадашњег друштва: Чисто и невино српско срце: Деца од 14 и 15 година, попут малог Москвића који бежи из елитне војне гимназије у Паризу, и жене прерушене у мушке фине панталоне и кломпаве шешире, спремне да погину за „словенско дело”. Профитери и корумпирани калкуланти: Ликови попут командира Јевте Лаповца, који се шепуре у „златним”, чоханим оделима, шверцују своје девојке под лажним идентитето...
Постави коментар
Прикажи све

Прећутани дани српске независности (1. јун – 30. јун 1876. године по с.к.) Трка са временом и лошим оружјем – Четири дана која су покренула Србију (3. јун – 6. јун / 15. јун – 18. јун)

Слика
  Како је изгледао пакао војне логистике пре 150 година? Да ли сте се икада запитали колико је рада, непреспаваних ноћи и организационог очаја потребно да би се једна држава покренула у рат за независност? Док уџбеници прескачу ове ситне дане и одмах прелазе на велике битке, дневник генерала Ранка Алимпића нам открива шта се дешавало иза затворених врата војне канцеларије од 3. до 6. јуна (по старом календару). Ово су четири дана грозничаве припреме и борбе са оскудицом: 3. јун: „Радих на бољем устројству добровољачких чета, на бржем раду у свему за мобилизацију.“ Свестан да му је Београд распарчао регуларну војску, генерал се већ трећег дана окреће добровољцима. Они постају његова ударна игла на Дрини, и он убрзано покушава да од народа направи функционалне војне чете. 4. јун: „Радих на спреми оружја; - ово је разноврстно, а у опште све лоше, осим оног на рукама I класе народне војске - и осталих потреба; тражих их од министра војног, да ми дођу.“ Ово је сурова истина коју вам н...
Постави коментар
Прикажи све

Прећутани дани српске независности (1. јун – 30. јун 1876. године по с.к.)

Слика
  Баш на данашњи дан – почетак коначног обрачуна (1. јун / 13. јун) Зашто данас у Србији нико не зна који је историјски датум? Данас је 13. јун. За већину обичан, рани летњи дан. Али пре тачно 150 година, када је Србија користила стари календар, овај дан је носио датум 1. јун 1876. године . То је био дан када је званично започео дуго и намерно прећуткивани процес војног заокруживања независности Кнежевине Србије. Док друге нације са поносом и помпом обележавају сваки корак, па чак и логистичке одлуке на свом путу ка слободи, српска званична историја и култура сећања пате од амнезије. Период који нам је донео коначно међународно признање државе препуштен је забораву. Да бисмо разумели шта се заиста дешавало, морамо погледати у прашњаве странице примарних извора. Из записа „Живот и рад генерала Ранка Алимпића“, у књизи коју је касније приредила његова удовица Милева, сазнајемо како је изгледао тај преломни дан на терену. Као командант Дринске војске (Западног фронта), генерал Алимпић...
Постави коментар
Прикажи све