Судбина заоставштине и архиве Милоша С. Милојевића
Званично прихваћена теза у српској историографији да је целокупна архива Милоша С. Милојевића (често навођена као 17 сандука рукописа, повеља и старих књига) неповратно нестала у вихору Првог светског рата није утемељена на чињеницама. Увид у савремене изворе, архивске фондове и сачуване примерке из приватних збирки показује да заоставштина није уништена као целина, већ је због одсуства тестамента и небриге државних установа након 1897. године развучена и расејана на више адреса. 1. Биографске и правне околности настанка и наслеђивања заоставштине Одсуство завештања и небрига престонице. Милош С. Милојевић (1840–1897) није сачинио тестамент којим би своју библиотеку и збирку старина оставио некој државној, научној или црквеној установи. Напротив, постоји његово писмо из Лесковца (где је службовао као директор и професор Гимназије од 1881. године) у којем моли власти у Београду да се његовој библиотеци обезбеди адекватан и сув смештај како грађа не би пропадала. Званични Београд ...