Постови

Крвави рачун 1914: Како је српство заложено за француски капитал и југословенски експеримент

Слика
  Да ли је Први светски рат заиста био романтичарска борба за ослобођење и уједињење српства, или позорница на којој је залог био много опипљивији – новац, тржиште и геополитички интерес? Када званичне уџбенике очистимо од патетичног заноса и погледамо сурове економске чињенице, пред нама се указује потпуно другачија слика. Велики рат није почео у сарајевском кривинама 1914. године. Његов фитиљ је запаљен много раније, у банкарским кулоарима и кроз брутално гашење изворних, народних институција које су српство браниле књигом, а не туђим топовима. Први чин (1907): Чишћење Беча и француска финансијска замка Прекретница се догодила 1907. године, када је из Београда протеран др Јаша Ненадовић. Овим потезом угашен је последњи директни експонент аустроугарских интереса на српском двору. Беч је схватио да губи политичку контролу над Балканом и покренуо је чувени Царински („Свињски”) рат како би финансијски уценио и сломио Србију. Међутим, Србија тада не банкротира, већ утрчава у загрљај п...
Постави коментар
Прикажи све

Дан када је Мачва умало везана у ланце: Шта би се десило да су Турци пробили Старачу?

Слика
  Пера усташа Да бисмо данас, са дистанце од једног века, уопште могли да појмимо значај Семберијске операције и битке на Старачи, морамо се суочити са најмрачнијим војно-стратешким питањем тог лета 1876. године: Шта би се догодило са Кнежевином Србијом да је линија генерала Алимпића тог 8. јула пукла? Кабинетски историчари често посматрају Дрински фронт као секундарно поприште, занемарујући чињеницу да је на Старачи тог дана висила судбина читаве западне и централне Србије. На основу изворних депеша и заплењеног материјала, данас можемо прецизно да реконструишемо паклени сценарио који је српски бајонет спречио. 1. Катастрофалан пад небрањене Мачве Прва и најдиректнија последица пробоја српског центра на Гњилачи и Сувачи било би потпуно уништење Дринске војске. Као што је Ратни Дневник забележио, генерал Алимпић је ујутру био забринут јер су пушке „лагале”, а војска је имала муниције за једва један дан. Да је 12.000 војника Џеладин-паше успело да пресече одступницу Србима ка понтон...
Постави коментар
Прикажи све

ПАД МАСКЕ О „ИСТОЧНОЈ КРИЗИ“: Како су Ристић, Цукић и заборавени дивови са Стараче надиграли Велике силе 1876. године

  У званичним уџбеницима и академским катедрама деценијама се понавља романтизовани мит о тзв. „Источној кризи“ (1875–1878) као о спонтаном, сложном и свеопштем српском устанку за ослобођење. Међутим, када се прашина кабинетских историчара обрише сировим архивским документима, ратним дневницима генерала Ранка Алимпића и тајном дипломатском преписком, на видело избија потпуно другачија, застрашујућа истина. Овај серијал блогова коначно разбија тај деценијски мук. Успели смо да докажемо оно што званична наука прећуткује: „Источна криза“ није била никакав јединствени национални бунт, већ сурови глобални судар туђих империјалних интереса, вођен на директну штету Кнежевине Србије . Али, баш као и у време дипломатског ослобођења српских градова 1867. године, Србија је захваљујући генијално вођеној политици двојца Јован Ристић – Коста Цукић , упркос свим замкама, на крају извојевала историјску победу и међународну независност. 🌐 Италијански цех и бечки рачун: Ко је запалио Невесиње? Поч...
Постави коментар
Прикажи све

Епилог заборављеног тријумфа: Зашто је битка на Старачи избрисана из памћења?

  Битка на Старачи представља један од најблиставијих, али уједно и највећих парадокса српске војне историје. Иако је о овој победничкој епизоди брујала водећа европска штампа, она је веома брзо потиснута на маргину националног сећања. Потискивање Битке на Старачи у заборав није било случајно. Оно је последица хладног дипломатског рачуна Великих сила, тајних договора између Београда и Беча, унутрашњих династичких ривалстава, али и чињенице да су српска крв и војнички успеси те 1876. године били упрегнути у туђе геополитичке интересе. 1. Финансирање „Пере Ослободиоца” и аустријска блокада у Босни Као што генерал Алимпић огорчено бележи у својим записима, становништво у Босни је одбило његов позив на општенародни устанак, верујући да ће дочекати будућег краља – Перу Ослободиоца (Петра Карађорђевића, под псеудонимом Петар Мркоњић). Пречански капитал и стега Беча : Овај покрет су богато финансирали имућни пречански Срби из Војводине и Аустро-Угарске. Међутим, оно што је српском народу...
Постави коментар
Прикажи све