Постови

ВОЈНО-ТАКТИЧКИ ЗАКЉУЧАК БОРБЕНОГ РАСПОРЕДА НА СУПОВЦУ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА (Према књизи „Црте ратних слика”)

Слика
  Ова тактичка шема приказује одбрамбени систем од 11 валова (шанчева) који је Милош С. Милојевић подигао 24. јуна на пограничном простору дуж леве обале речице Сечанице и долине Бреснице. Кључни елементи овог распореда обухватају: Дубинску организацију положаја: Систем је био подељен на три сектора (десно крило на Копривници, центар у међуречју и лево висинско крило на Благолин девојци). Овакав распоред омогућио је унакрсну ватру и потпуну контролу непријатељских покрета са виса Кита (Мрамор). Инжењеријску тактику контра-падина: Под надзором сатника Деспота С. Баџовића, шанчеви су намерно позиционирани нешто ниже од самих врхова чукара. Тиме је спречено да непријатељ, у случају евентуалног заузимања, искористи те положаје против српских снага. Контролу одступања и морал трупа: Изградњом стрељачких расипних ровова и паметним распоредом старешина на боковима, онемогућено је панично и неорганизовано повлачење, што је директно довело до сламања турског коњичког и пешадијског јуриш...

Концептуална скица тактичког распореда на Старачи (8. јул 1876.)

Слика
  ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ БИТКЕ НА СТАРАЧИ 8. (21.) ЈУЛА 1876. ГОДИНЕ Текстуални Распоред: СЕВЕРНИ СЕКТОР (Врх мапе): Семберијска равница према Босанској Рачи и ушћу Дрине у Саву. Одатле стиже одбрањени Црнобарски одред и логистика.  ИСТОЧНИ СЕКТОР (Десна страна): Река Дрина и оток Бујуклића ада. Ту се налази главни српски логор, војна позадина и два понтонска моста која воде ка Бадовинцима у Мачви (преко реке на исток).  ЦЕНТРАЛНИ БЕДЕМ (Линија одбране): Река Старача која се протеже паралелно са Дрином. На северном делу линије: Лево крило Шабачке бригаде под мајором Влајковићем (примило први лажни удар). У самом центру (код моста): Главни Редут (Соломоњавача) између рукаваца Суваче и Гњилаче, где је Азбуковачки батаљон држао ровове, а Ваљевци шанац "А". ЗАПАДНИ СЕКТОР (Лева страна): Правац из Бијељине и село Попово. Одатле у 07:30 изјутра дебуширају колоне Џеладин-паше (10.000 војника, Египћани и бели дервиши под заставама). ЈУЖНИ СЕКТОР (Дно мапе): Правац према Јањи, Зво...

Историја није у кабинетима, него у нашим двориштима: Како кроз Петровдан живимо три хиљаде година истине

Слика
  Годинама нас убеђују да је историја резервисана само за професоре, академике и прашњаве архиве. Створили су мит да обичан човек нема право на историјску истину, осим ако му је неко са титулом не „преведе” и не одобри. То је велика заблуда. Истина о српском трајању се не налази само у дебелим књигама. Она живи, дише и куца у свакодневици српског народа. Ми историју не учимо напомет – ми је живимо сваког дана. Најбољи доказ за то су Петровдански обичаји . Лилање: Жива археологија коју покрећу деца Док научници дебатују о соларним култовима бронзаног доба, наша деца сваког 11. јула увече изводе најстарији покретни ритуал у Европи. Паљење лила (коре трешње или брезе на лесковом штапу) није обична забава. То је соларни култ старији од хришћанства, пренет директно из праисторије. Витлањем ватре у круг , наш народ вековима помаже летњем сунцу да задржи снагу и тера демоне од својих торова и усева. Обичан сељак у Мачви или Подрињу није морао да заврши факултет да би знао да ватра штит...