Иво М. Андрић

  Већ деценијама српском академском сценом доминира један наратив. Милош С. Милојевић је отписан као „фантаста“. Његова мапа из 1873. године проглашена је сулудом. Чувени Реферат Стојана Новаковића из исте године узима се као Свето писмо објективне науке. Да ли је баш тако? Када ољуштите политичке етикете, остају суве чињенице. Главни научни сукоб није се водио око бројки. Водио се око језика. Конкретно, око призренско-тимочког дијалекта . Управо је овај живи народни говор најјача брана која Милојевића брани од кабинетских напада београдске чаршије. Кабинетски догматизам против крви и прашине Милош Милојевић није статистику измишљао у топлој београдској канцеларији. Он је на коњу обилазио Стару Србију. Прошао је кроз 37 нахија под османским бичем. Слушао је народ од Призрена и Тетова до Куманова и Врања. Записао је њихове песме и обичаје. Записао их је тачно онако како је народ говорио . На старом, архаичном, призренско-тимочком говору. Шта је на то урадио Стојан Новаковић у свом Р...

  Стојан Новаковић са руским бољшевицима Након што смо кроз Трећу књигу Милоша С. Милојевића доказали дубоку коренатост и језички континуитет српског народа на простору Косова, Метохије и Македоније, време је да научно анализирамо почетне странице званичног Реферата Стојана Новаковића. Овај документ нам отвара врата за разумевање великог методолошког и геополитичког сукоба који се унутар српске елите водио у 19. веку. Посматрајући управо првих пет страница овог напада, пред нама се указују два потпуно супротстављена концепта: концепт теренског скупљања чињеница и концепт кабинетског усклађивања са већ прописаним правцима. У свом одбрамбеном делу „Одговор на измишћотине” , Милош С. Милојевић оставља хируршки прецизан и дубоко искрен запис о разлици у приступу раду између себе и свог тадашњег пријатеља, Стојана Новаковића. Из ових речи избија комплетна трагедија српске заробљене историје. 1. Метода цензуре: Шта се „допада” Стојану Новаковићу? Милојевић отворено дефинише како његов ко...