ТЕРОР И ЗАВЕТ КУЋЕ: Конвертити, мученици и заборављени српски „Дан Д“ из 1876. године
Завршни део Милојевићеве исповести из Друге главе доноси једно од најпотреснијих сведочанстава о институционалном и верском терору над српским народом изван граница тадашње Кнежевине. То је уједно и прича о колосалном, тајном војном плану који је српска сиротиња спремила на терену, чекајући само један одлучни час из Београда. „Поблагрице“ и терор над мртвима и живима Милојевић документује да су најгора, најгнуснија и „скотскија насиља“ српском народу чињена од стране онога што он назива „одвереном и одрођеном браћом поблгарицама“ – чорбаџија, трговаца и екзархијских владака попут Евстатија пиротског или Натанаила охридског. Ови конвертити су прихватили Бугарску Екзархију из чистог економског интереса, а онда су вршили терор над српском сиротињом како би доказали лојалност новим газдама. Забрањивали су српска имена, сахране и причешћивање. Милојевић наводи конкретне чињенице са терена: Случај Димитрија Жупанчета у Охриду: Ћерка јединица лежала му је мртва у кући и распадала се 15 дана...