Иво М. Андрић

Све моје тврдње у вези догађаја у и око Сребренице, имају потврду у одбрани и завршној речи на суђењу пред НАТО суду у Хагу пок. српског генерала Здравка Толимира.  Није била потребна никаква међународна комисија да би се утврдила истина о догађајима у и око Сребренице, довољна је завршна реч пок. генерала Здравка Толимира,  Сваку тврдњу пок. генерала Здравка Толимира може се поткрепити чињеницама. Запитајте се: Које био на власти 2007. године у Србији и Републици Српској, када је заробљен од стране НАТО зликоваца пок. српски генерал Здравко Толимир? Испод имате видео снимак завршене речи пок. генерала Здравка Толимира. https://www.youtube.com/watch?v=Q2J6_Hyfp-c&list=PLACDE65EA7683476C&index=8 https://www.youtube.com/watch?v=Jt0n6PmKJtw&list=PLACDE65EA7683476C&index=7 https://www.youtube.com/watch?v=vUB2vnTTTdw&list=PLACDE65EA7683476C&index=6 Аутор: Иво М. Андрић

 Да су наручиоци израде Извештај о страдању Срба у Сребреници за живота Бекрије из Сребренице, записали његово  знање о историји Сребренице, били би ближе истине него што су глупости из 3. поглавља Извештаја - Сребреница и Средње Подриње – Историјски контекст. Довољно је погледати списак Библиографије које је користио Гидеон Грајф и могло се претпоставити да је полазна тачка југословенско тумачење српске историје. У списку Библиографије има апелаша противника рада и дела Милоша С. Милојевића. Гедеон Грајф на страници 95 пише:  "Најважнији извор који говори о овом периоду, а настао је неколико вјекова касније, јесте спис О управљању народима (De administrando imperio) византијског цара Константина VII Порфирогенита. Говорећи о областима на Балкану у којима живе Срби, он поред приморских области Паганије, Травуније, Захумља и Дукље, од којих прве три чине простор данашње Херцеговине, помиње и „крштену Србију“, у оквиру које се налази и област Босна".  Позивајући с...

Пише РТС: "  Коначна пресуда некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске Ратку Младићу биће изречена 8. јуна, саопштено је из Међународног механизма за кривичне судове ." 8. јуна 1992. године муџахединске јединице из Сребренице напале су српска села Шпат, Залазје и Обади. У нападу је. поред великог броја избеглих и рањених мештана, погинуло 9 мештана коју су учествовали у одбрани својих породица и имања.  Жртве: 1. Мирко (Илија) Петровић, 1964; 2. Драго (Живко) Симић, 1949; 3. Славко (Станислав) Аврамовић, 1971; 4. Срећко (Драго) Спајић,1928; 5. Миладин (Богдан) Цвјетиновић, 1936; 6. Достана (Момир) Цвјетиновић, 1930; 7. Милован (Анђелко) Грујичић, 1943; 8. Илија (Јован) Зекић, 1955; 9. Миленко (Драгослав) Стјепановић, 1944. Слику и карактер братоубилачког рата у Босни и Херцеговини 1992-1995. године приказана је у погибији Миленка Стрјепановића (зет Мирослава Дероњића). 8. јуна 1992. године. Прошло је поподне, борбена дејства престала, зараћене јединице враћа...

Када ми неко прича о догађајима о Сребреници, јула 1995. године, наведе да су Сребреницу, Муслимани,  могли одбранити јер су имали 6000 наоружаних бораца, знам да појма нема шта се дешавало на терену.  Још као дете долазио сам у Сребреницу за време распуста. Највише времена сам проводио са пок. ђедом (пензионисаним мајором ЈНА) Владимиром Вукосављевић. Водио ме је у лов, где смо по неколико дана проводили на терену околине Сребренице. Ноћ смо проводили по селима, тада нисам размишљао да ли смо заноћили у српској или муслиманској кући. Када сам дошао јуна 1992. године у Сасе, имао сам слику терена и тактичке правце. У свим варијантама Сребреница као град војнички не може се бранити.  Сребреница, налази се у "рупи", опасана високим брдима са којих се може војнички контролисати. Објекат где не може се организовати дубину нема никакве шансе за одбрану. О организацији одбране писао је српски војвода Живојин Мишић у "Стратегија" - "Одбранбена  (дефанзивна) битка од с...

Једина личност која је знала шта се догађало у и око Сребренице, са српске стране, био је Мирослав Дероњић. Сви остали који се представљају како знају шта се догађало у Сребреници никако другачије не могу се назвати преваранти, жељни естрадне пажње. Зато страшне догађаје, за обе стране, које и данас осећају, претворена је у естраду, где појединци перу своју срамну улогу или виде материјалну добит. Када сам дошао у Братунац јуна 1992. године, дочекао ме је Бата Велиша и Радован Петровић Пеца. Одмах сам са Пецом отишли код Дероњића како бих га упознао. Тада смо се договорила да размотрим ситуацију на терену, како би му предложио конкретне предлоге. После разговора са Дероњићем, Пеца, Бата Веља и ја одлазимо у Сасе. У Сасама прикупљам податке и тражим да дође потпоручник Тоша (био је код мене у Славонији), како би ме упознао са ситуацијом на терену. За време мог боравка само сам једном видео Тошу и то у пролазу.  Када сам сагледао стање на терену и направио основну замисао отишао сам ...

Када су почели оружани сукоби у Босни и Херцеговини био сам у Славонији. Део добровољаца из Славоније, одлазе у Братунац како би зауставили убијање. Међу њима био је Велиша Влаховић са својим добровољцима: "Затим са "25. добровољачком" учествује у тешким борбама око Братунца, где неколико крвавих окршаја са муслиманима успева да одбране рудник Сасе." из чланка "ОНИ КОЈЕ НЕ СНИМА ТЕЛЕВИЗИЈА"  https://ivoandric55.blogspot.com/2021/03/2.html После повратка из Славоније, позове ме мој отац Милорад, рече, да су ме тражили из Сребренице, да дођем како бих им помогао. Боравећи у Братунац схватио сам да постоје више струја како код Срба тако и код Муслимана, који су заступали туђе интересе на том простору. Са својим стрицем Стојаном, покушали смо да ступимо у контакт са Муслиманима како би зауставили међусобно убијање. Од стране Муслимана добио сам одговор: "Лако ћемо се ми договорити, а шта ћемо са нашим лудацима."  Из увода може прочитати да сам упозна...

 Схваташ да је овај текст написан специјално за тебе. Какве су ове силе, привиђења и провиђења. Не сањаш, седиш на столици. Узимаш часопис и халапљиво почињеш да читаш. "Драги студенту  и српски националисто, ти који ћеш ово читати много година касније, треба да знаш да су се Срби и у овом као и у прошлим ратовима храбро борили и крварили "за крст часни и слободу златну", а да су о ужасима, страхотама и злочинима у рату у коме су учествовали накнадно сазнали од штампе и телевизије. На све то српски ратници су ћутали. Њихово ћутање није био завет ћутања, нити је то био њихов избор, нити оно представља презриви одговор фанатика на ужасну медијску дреку и галаму позадинаца, нити, опет, у томе видимо неки дубљи метафизички смисао. Једноставно - хероизам, страдања, патња и надања српских бораца и добровољаца није имао ко да забележи. Овај рат није имао своје писце, ни своје филмске режисере. Немој да у твојој души смутњу и сумњу изазивају филмови као што су "Дезертер...

ЈУНАК СТУДЕНСТКОГ СЕМИНАРСКОГ РАДА ЈЕДНОГ БУДУЋЕГ СРПСКОГ НАЦИОНАЛИСТЕ Када будуће генерације младих српских националисти буду по библиотекама прекопавали фактографску грађу о последњем српском ослободилачком рату - како би у њему потражили узоре за себе - биће најблаже речено, изненађени. Њихов прозор у наше време биће пожутеле новинске странице, на на основу којих наши будући читаоци могу закључити да се наш рат водио искључиво у преговарачким салама у Женеви, да се сав његов смисао састојао у преговарачком надмудривању, и да су, аналогно томе, највећи јунаци овог рата они који носе дипломатски фрак, а не (као до сада) они који носе војнички шињел.  Ипак, да је овај рат био пун "ужаса" сазнаћеш на основу изјава оних који овај рат нису ни видели ни осетили: београдских интелектуалаца, глумаца, чланова друштва за заштиту људских права, лидера странака... Запитаћеш се како ли су кукали и како ли је тек било тешко онима што су се борили, који су се неколико година дружили са кр...