ОНИ КОЈЕ НЕ СНИМА ТЕЛЕВИЗИЈА - портрет једног правог српског ратника: ВЕЛИША ВЛАХОВИЋ - ВЕЉА (1. део)

ЈУНАК СТУДЕНСТКОГ СЕМИНАРСКОГ РАДА ЈЕДНОГ БУДУЋЕГ СРПСКОГ НАЦИОНАЛИСТЕ

Када будуће генерације младих српских националисти буду по библиотекама прекопавали фактографску грађу о последњем српском ослободилачком рату - како би у њему потражили узоре за себе - биће најблаже речено, изненађени. Њихов прозор у наше време биће пожутеле новинске странице, на на основу којих наши будући читаоци могу закључити да се наш рат водио искључиво у преговарачким салама у Женеви, да се сав његов смисао састојао у преговарачком надмудривању, и да су, аналогно томе, највећи јунаци овог рата они који носе дипломатски фрак, а не (као до сада) они који носе војнички шињел. 

Ипак, да је овај рат био пун "ужаса" сазнаћеш на основу изјава оних који овај рат нису ни видели ни осетили: београдских интелектуалаца, глумаца, чланова друштва за заштиту људских права, лидера странака...

Запитаћеш се како ли су кукали и како ли је тек било тешко онима што су се борили, који су се неколико година дружили са крвљу и барутом.

Како ли је било онима што су се борили, шта су мислили, о чему су сањали, шта су мислили, о чему су сањали, шта су разговарали пред борбу из које се многи неће вратити, како су им се звале девојке... остаће тајна.

Узалуд роњаш по хрпи новина - српским ратницима ни трага.

Питаш се, наш драги студенту и националисто, да ли је тај рат можда водила нека фантомска и имагинарна воска?

Збуњен си. Мислио си да ћеш свој рад "Херојска вертикала у српској историји" поткрпити са обиљем материјала о српским борцима и њиховим победама у овом рату. Овако, рад ће, по свему судећи, бити одбачен из методолошких разлога, јер немаш довољно доказа за своју тезу о вечном српском херојству.

Већ видиш како ти се смеју професор и колеге студенти, сви лојални грађани Новог Светског Поретка.

Шта ћеш сад да радиш... е јадни српски националисто! Уморан си од свега. Пред очима ти играју бесмислени новински наслови. Механички на поруџбеници записујеш сигнатуру часописа "Наше Идеје". После извесног времена твом столу прилази робот и доноси ти луксузан часопис великог формата. Гледаш са презиром ту глатку обликовану направу од такла и метала. Глас ти је пун нервозе и горчине - "Е, глупа гвожђуријо, погрешио си, нисам то тражио... нисам поручио тај модни журнал". Е, јадни српски националисто. Једина ти је утеха остала да зајебаваш роботе, узданице њихове цивилизација. Пошто робот и даље непомично стоји, узимаш луксузни часопис. Читаш наслов "Наше идеје". Гледаш датум и годину издања - 1994.

Не можеш да верујеш да је тако нешто луксузно и лепо настало у рату, те давне 1994.

Листаш глатке странице и дивиш се.

Који су ови Срби? Какви типови! Пажњу ти задржава поднаслов "Велиша Влаховић - Веља, јунак студентског рада једног будућег српског националисте".

Шокиран си?

                                                                                                                         (Наставиће се)

Извор: "Наше идеје" бр.2, стр.9, фебруар 1994.

Аутор текста: Душан Туфегџић