СРЕБРЕНИЦА КАО ГРАД ВОЈНИЧКИ СЕ НЕ БРАНИ!

Када ми неко прича о догађајима о Сребреници, јула 1995. године, наведе да су Сребреницу, Муслимани,  могли одбранити јер су имали 6000 наоружаних бораца, знам да појма нема шта се дешавало на терену. 

Још као дете долазио сам у Сребреницу за време распуста. Највише времена сам проводио са пок. ђедом (пензионисаним мајором ЈНА) Владимиром Вукосављевић. Водио ме је у лов, где смо по неколико дана проводили на терену околине Сребренице. Ноћ смо проводили по селима, тада нисам размишљао да ли смо заноћили у српској или муслиманској кући. Када сам дошао јуна 1992. године у Сасе, имао сам слику терена и тактичке правце. У свим варијантама Сребреница као град војнички не може се бранити. 

Сребреница, налази се у "рупи", опасана високим брдима са којих се може војнички контролисати. Објекат где не може се организовати дубину нема никакве шансе за одбрану. О организацији одбране писао је српски војвода Живојин Мишић у "Стратегија" - "Одбранбена  (дефанзивна) битка од странице 450- 464. Муслиманске јединице, јула 1995. године, да су организовали одбрану југо - западно од Сребренице, српске јединице никада не би ушле у град. Направили су трагичну грешку извлачећи се северо - западно од Сребренице, доводећи у неповољни положај све своје јединице. На правцу где су се муслимани извлачили не постоји ни један објекат где би се створили услови за извлачење јединица. Посебно је питање што се тиче српских снага како није организовало гоњење непријатеља, самим тим би умањили губитке својих снага, посебно у зони одговорности Зворничке бригаде, и најбитније контролисали стање на терену. О томе пише војвода Мишић у "Стратегија" у делу "Искоришћавање (експлоатација) победе" стр. 440 - 449, давне 1907. године.  

Кроз векове познато је: Ко држи Стари Град у Сребреници, тај влада Сребреницом. 

Аутор текста: Иво М. Андрић