МИРОСЛАВ ДЕРОЊИЋ И СРЕБРЕНИЦА

Једина личност која је знала шта се догађало у и око Сребренице, са српске стране, био је Мирослав Дероњић. Сви остали који се представљају како знају шта се догађало у Сребреници никако другачије не могу се назвати преваранти, жељни естрадне пажње. Зато страшне догађаје, за обе стране, које и данас осећају, претворена је у естраду, где појединци перу своју срамну улогу или виде материјалну добит.

Када сам дошао у Братунац јуна 1992. године, дочекао ме је Бата Велиша и Радован Петровић Пеца. Одмах сам са Пецом отишли код Дероњића како бих га упознао. Тада смо се договорила да размотрим ситуацију на терену, како би му предложио конкретне предлоге. После разговора са Дероњићем, Пеца, Бата Веља и ја одлазимо у Сасе. У Сасама прикупљам податке и тражим да дође потпоручник Тоша (био је код мене у Славонији), како би ме упознао са ситуацијом на терену. За време мог боравка само сам једном видео Тошу и то у пролазу. 

Када сам сагледао стање на терену и направио основну замисао отишао сам код Дероњића. Прва моја замисао била је да се сва српска села на територији општине Сребренице извуку на подручје општине Братунац. Да се формира фронт према Сребреници и формира посебна јединица од 150 војника. У исто време да се успостави веза са Скеланима како би створили услове за ослобађање Сребренице. Међутим све моје предлоге Дероњић је одбио. Неколико дана сам га убеђивао да прихвати, приказујући му предности и слабости моје замисли. Да би се извукао од мог даљег убеђивања тражио је да му донесем пиштољ (који је био код добровољаца) од његовог зета Миленка Стјепановића, који је раније погинуо. 

Једног дана долазим у Братунац код Дероњића и затичем га у (први пут у униформи), видно узнемиреног. Питам шта је у питању. Прича да је предходни дан са својим јединицама протерао Муслимане из Коњевић Поља, поставио линију и обезбедио. Када се вратио у Братунац, војници напустили линије и вратили се кући. Тада сам му покушао доказати да мора у тим условима имати посебне јединице за оперативне задатке, а друге које ће имати задатак за обезбеђење. Рекао је да сам у праву међутим ништа није предузео у остваривању мојих замисли.

По још једном питању нисмо се слагали, а то је однос према Муслиманима. Један и други знали смо да 90% Муслимана није било за рат и улудо да гине. Стварни непријатељ како нама тако и Муслиманима 10% њих, који су више ратовали за лични интерес, неки туђи. Зато сам предложио да једно по једно муслиманско село ослобађамо, а становништво интегришемо у нашу заједницу. Наводио сам му примере из мог искуства са ратишта у Хрватској, где су мештани Хрвати остајали у месту, а кад би се ја појавио сви су излазили и тражили од мене да им гарантујем безбедност. Међутим и то је одбио.

Постоји тренутак када схватиш када мислиш да неко за кога ти је речено има снагу одлучивања, није ништа него до лутка на концима. После пада Брежана (мени није речено да су мештани у селу), био сам бесан и одлучан да напустим Сасе, позива ме Дероњић да дођем у Братунац. Одлазим у Братунац где ми сад он предлаже "претрес терена од Саса до Ликара", где би учествовале и јединице из Зворника.  Када сам саслушао план акције, питао сам га који је дилетант осмислио. Питао сам га: Која јединица врши артиљеријску припрему? Он ме у чуду погледао. Окренуо сам се и отишао. Сутрадан сам напустио Сасе и вратио кући. Касније сам се са Дероњићем више пута сретао док га нису зликовачке НАТО снаге заробиле.

У нашим разговорима често сам му говорио да све мора проћи кроз папир, "папир главу чува".  http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/Milosevic/Transkripti/Transkripti%20sa%20sudjenja%20Slobodanu%20Milosevicu%20%2843%29/Transkript%20sa%20sudjenja%20Slobodanu%20Milosevicu%20-%2027.%20novembar%202003..pdf

Вероватно када је давао изјаву за суђење Слободану Милошевићу, потурио неколико материјалних чињеница које немају везе са догађајима о којим говори, а то може да схвати само онај које са њим сарађивао. https://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/proswitness/bcs/mil-wit-deronjic.htm Читајући његову изјаву потврдиле су се моје сумње ко стоји иза "случај Сребреница". Како бих био сигуран да правилно размишљам, цитирао сам део из његове изјаве људима који су везани за суђења и "истраживања" око Сребренице. Сви су одговорили да немају појма о чему пише и не могу довести у везу са Сребреницом. https://www.youtube.com/watch?v=w60MD6MebLo

Више о свему у будућем документарном филму који ћу снимити са својим сарадницима. 

Аутор текста: Иво М. Андрић