8. ЈУНИ 1992. ГОДИНЕ - СРЕБРЕНИЦА

Пише РТС: " Коначна пресуда некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске Ратку Младићу биће изречена 8. јуна, саопштено је из Међународног механизма за кривичне судове."

8. јуна 1992. године муџахединске јединице из Сребренице напале су српска села Шпат, Залазје и Обади. У нападу је. поред великог броја избеглих и рањених мештана, погинуло 9 мештана коју су учествовали у одбрани својих породица и имања. 

Жртве:

1. Мирко (Илија) Петровић, 1964;

2. Драго (Живко) Симић, 1949;

3. Славко (Станислав) Аврамовић, 1971;

4. Срећко (Драго) Спајић,1928;

5. Миладин (Богдан) Цвјетиновић, 1936;

6. Достана (Момир) Цвјетиновић, 1930;

7. Милован (Анђелко) Грујичић, 1943;

8. Илија (Јован) Зекић, 1955;

9. Миленко (Драгослав) Стјепановић, 1944.

Слику и карактер братоубилачког рата у Босни и Херцеговини 1992-1995. године приказана је у погибији Миленка Стрјепановића (зет Мирослава Дероњића). 8. јуна 1992. године. Прошло је поподне, борбена дејства престала, зараћене јединице враћале се својим кућама. У близини Ажлице на путу пок. Миленко Стјепановић среће групу ненаоружаних муслимана, препознаје неке. Понуди их цигаретама, седоше покрај пута, поче разговор о сулудом рату где никоме добра неће донети. Разви се разговор као некада, у једном моменту наиђе наоружани мухаџедин, распита се које Миленко, када сазна да је Србин, без речи, уби га. Остали остадоше запрепашћени, усташе и наставише свој пут кући.

Мада је ова прича позната међу Муслиманима и Србима мало ко је помиње. За Муслимане није ни чудо, како да причају о својој срамоти. Међутим, то се прећуткује код Срба, нарочито оних који истражују "Сребреницу". 

8. јуни 1992. године, село Шпат, У раним јутарњим часовима око 2000 љутих. а гладних муџахедина уз арлаукање "Алах едберг", нападоше мирно српско село Шпат. Село је бранило око 120 српских бораца, међу њима и моји Андрићи са Прибићевца. Од Срба међу првим храбро погибе, бранећи свој кућни праг, најмлађи син чича Илије са Шпата, Мирко Петровић.

Стоји чича Илија поред мртвог сина, а из "48", по реду слаже муџахедине, док око њега прште меци. Виде муџахедини да чича Илији не могу ништа, те неко од њих из немоћи повика "Држ' Илију жива, да га печемо!"

Шпат је успешно одбрањен захваљујући организацијом распореда јединица, запречавањем и ватре коју је поставио мој побратим поручник Звонко Кнежевић.

Коме смета, да су у то време постојали људи са једне и друге стране, који су се залагали за прекид братоубилачког рата? Каква је судбина тих људи са једне и друге стране у току рата и после њега?

Раније сам писао како су извештаји које је примао генерал Младић били лажни и нису осликавали стварно стање на терену. На основу лажних извештаја и изјава генерал Младић највероватније биће осуђен. https://ivoandric55.blogspot.com/2021/05/1992.html

Више о овоме у будућем документарном филму, који са својим ратним друговима радим.

Аутор текста: Иво М. Андрић