У И ОКО СРЕБРЕНИЦЕ

 

Сви "естрадни познавaоци" догађаја из јула 1995. године на простору западне Босне са Херцеговином називају злочином или геноцидом у Сребреници. Хашки суд у свим документима догађаје везује за Сребреницу. Поражавајуће да држава Србија у свим документима догађаје из јула 1995. године везује за Сребреницу, тиме потврђује НАТО причу. Битни људи који су учествовали у догађајима јула 1995. године у зони одговорности Зворничке бригаде склоњени су од јавности у Србији, сем "жртвеног јарца" Винка Пандуровића. Постави питање пок. генерал Здравко Толимир на свом суђењу: Како се ратна документација Зворничке бригаде нашла у Србији, потом у Загребу и на крају у Хагу? Остаде пок. генерал Толимир без одговора. Најтеже је да заштитница свих Срба, Србија и данас ћути. Србин пок. генерал Толимир, није никог директно окривио за стварање лажне приче о догађајима јула 1995. године, али дао многе драгоцене чињенице које се могу употребити у добијању истините слике.  

У оптужници Поповић и остали пише:

"TUŽILAC protiv VUJADINA POPOVIĆA LJUBIŠE BEARE DRAGE NIKOLIĆA LJUBOMIRA BOROVČANINA RADIVOJA MILETIĆA MILANA GVERE VINKA PANDUREVIĆA 

2. Dok zločini počinjeni u Srebrenici i njenoj okolini u julu 1995. godine čine temelj ovog predmeta, ovo suñenje se u krajnjoj liniji ticalo sedmorice ljudi – Vujadina Popovića, Ljubiše Beare, Drage Nikolića, Ljubomira Borovčanina, Radivoja Miletića, Milana Gvere i Vinka Pandurevića – i individualne krivične odgovornosti kojom se oni terete. U tom kontekstu, uloga koju je u odnosu na te dogañaje trebalo da odigra Pretresno vijeće – mada značajna – bila je strogo definisana i ograničena. Njegov jedini zadatak bio je da razmotri dokaze koji su mu predočeni kako bi utvrdilo eventualnu krivičnu odgovornost te sedmorice ljudi koji su prema navodima tužilaštva optuženi za konkretne zločine. U tom konkretnom i strogo definisanom kontekstu, u ovoj Presudi se iznose rezultati ocjene dokaza koju je Pretresno vijeće izvršilo, te njegove konstatacije i obrazloženja tih konstatacija."

https://www.icty.org/x/cases/popovic/tjug/bcs/100610_judgement_tom-1.pdf

PRESUDA U PREDMETU TUŽILAC PROTIV VIDOJA BLAGOJEVIĆA I DRAGANA JOKIĆA

Na samom početku, Pretresno vijeće naglašava da iako zločini počinjeni u i oko Srebrenice u julu 1995. čine osnovu ovog predmeta, na ovom suñenju, zapravo, riječ je o dvojici ljudi, Vidoju Blagojeviću i Draganu Jokiću, i o individualnoj krivičnoj odgovornosti kojom se terete.

 Optuženi U julu 1995. Vidoje Blagojević je bio komandant Bratunačke brigade s činom pukovnika. Tvrdi se da je po osnovu svoje funkcije komandanta Bratunačke brigade, pukovnik Blagojević učestvovao u prisilnom premještanju žena i djece iz enklave Srebrenica u Kladanj 12. i 13. jula i da je on bio osoba odgovorna za sve zatvorenike, zarobljene, zatočene ili ubijene u zoni odgovornosti Bratunačke brigade, uključujući i zatvorenike koji su kasnije, sa njegovim znanjem, prebačeni u zonu Zvorničke brigade na dalje zatočenje i pogubljenje.

Major Jokić, kao načelnik inžinjerije Zvorničke brigade, optužen je da je sarañivao u planiranju, nadzoru, organizovanju i izvoñenju pokapanja u vezi s ovom operacijom ubijanja i, kao dežurni oficir brigade, sarañivao u koordinaciji veza meñu starješinama i komandama Vojske Republike Srpske – ili VRS-a – u vezi s transportom, zatočenjem, pogubljenjem i pokapanjem bosanskih Muslimana Srebrenice, te straješinama davao ili prosljeñivao izvještaje i ažurirane informacije o toku ove operacije ubijanja u cjelini.

 https://www.icty.org/x/cases/blagojevic_jokic/tjug/bcs/050117bcs_summary.pdf

Прво сазнање о "страшним злочинима у Сребреници" пласирала је у Србији преко "независних медија" новинарка Александра Никшић, тврдећи да је својим очима видела у Сребреници и околним брдима масу убијених Муслимана. Како је настала прича о Сребреници сама Александра Никшић прича на следећем линку од 1.45.00:  

https://www.youtube.com/watch?v=kl7IZDOefiM&t=6730s

У СРЕБРЕНИЦИ И ОКОЛИНИ НИЈЕ БИЛО ЗЛОЧИНА ЈУЛА 1995. ГОДИНЕ.

У свим пресудама Хашког трибунала нема наведеног ни једног места у Сребреници и околини масовног убијања цивила и заробљеника, сем у Поточарима. У Поточарима кључно место по Хашком трибуналу, "Бела кућа", где тврде да је стрељано око 1000 Муслимана мушкараца. Можда би Хашка прича могла да прође да заробљени Муслимани нису пописани. Да постоји списак заробљених Муслимана покушао је да докаже пок. генерал Здравка Толимир на његовом суђењу. Утврђено да је попис вршен у свесци, а пописивао један војник. Идентитет тог војника до данас није утврђен, а ни судбина свеске. Видео сам код Мирослава Дероњића прекуцан списак на две стране А4 заробљених Муслимана из "Беле куће". Мора да је још неко видео, нисам само ја једини у кога је Мирослав Дероњић имао поверење. Неко је морао дати свеску са списаком заробљених Муслимана Дероњићу, а затим прекуцати. Зашто је битан списак у утврђивању истине? Утврдило би се тачан број заробљених Муслимана у "Белој кући". колико је живих са списка, ко недостаје. а  истрагом утврдити како су нестали. 

Следеће где могу да повежу Сребреницу са масовним злочинима, масовне гробнице на Будаку и Зеленом Јадру. Да ли се неко сећа америчке војне базе "Мекгарвен" у Глогови? Које су оно машине биле паркиране најближе до пута Глогова - Кравица? На Будаку једно време мој брат Бато држао овце на имању Селманагића. Када сам долазио у Сребреницу одлазио сам да чувам овце са пок. братом Савом. Обишао сам цео терен неколико пута, нигде нисам видео да има неприродних објеката на терену који би били сумљиви да се ту налази масовна гробница. После неколико година како је Бато преселио овце са Будака појављује се масовна гробница. 

Један детаљ ко нико није корисито, а актери Муслимани, где се види да је ВРС водила рачуна о цивилима. Дејство минобацача 10. јула 1995. године из Сребренице поред бензинске пумпе окружен цивилима.  У видеу од  5,40 - 6,24 минут. https://www.youtube.com/watch?v=ZBl0JkmCkt0

Ово је ратни злочин за који није покренут поступак и утврдио одговорне за угрожавање цивилних живота. Да је ВРС одговорила на ватру минобацача по војном правилу и поклопила простор 100Х100 метара: Колико би било цивилних жртава?

Да је Србија правна држава и да јој је стало до истине о догађајима из јула 1995. године на простору западне Босне са Херцеговином спровела би истрагу, тачно утврдили где су се догодили злочини и у чијој зони одговорности, Држава Србија има крунског сведока у Београду, новинарку Александру Никшић, која по сопственом признању зна где су извршени масовна стрељања у Сребреници и околним брдима, да и ми из Сребренице сазнамо где смо "окрвавили руке".  

По мом повратку из Саса јула 1995. године надлежним државним органима пружио сам информације да су у Сребреници припрема зло, само су саслушали и ништа нису предузели како би спречили крвопролиће  са српске и муслиманске стране.