Многи "познаваоци" догађаја у Сребреници писали су о свему и свачему, али нико не спомену "Сребреничку гарду". Међу њима Миливој Иванишевић кога сматрају највећим познаваоцем догађаја у Сребреници, шурак Миодрага Јокића - Жмире. Сребреничани добро знају допринос општем хаосу Миодрага Јокића за стање у Сребреници почетком грађанског рата у Босни са Херцеговином. Наметнута прича да су се почетком рата у Сребреници појавили добровољци из Србије (довео их је Миодраг Јокић) који су једини војнички бранили Србе и злостављали муслимане. Потом су се муслимани организовали како би се одбранили од Јокићевих добровољац из Србије и протерали Србе са територије општине Сребренице.
Upitao sam Gorana Zakića o čemu se zapravo radi i zašto sam bio pozvan. On mi je rekao da je tu doveo dobrovoljce. Mislim da je to pojam koji je on upotrijebio, “dobrovoljci”, te da su te trupe, koje sam ja vidio da vrše pripreme, zapravo bili ti dobrovoljci. A onda mi je rekao da planira ući s njima u Srebrenicu. Goran Zekić je bio čovjek s prilično dobrim smislom za humor i često je zbijao šale. Čak mi je u jednom trenutku rekao da je zapravo Miodrag Jokić taj koji je sve to organizirao. Tako da ne znam da li je to bila istina ili ne, ili je to bila samo šala. Rekao mi je da je njihova namjera da uđu – njegova je namjera bila da uđe u Skelane s njima, te da je jasno da je sastanak završen jer su oni trebali da idu u Skelane. A mi tamo nismo ostali dugo. (Kaseta T000-2073, str. 23 engleskog transkripta) Из изјаве Мирослава Дероњића.
Стање на терену било је другачије. Муслимани су се организовали од 1991. године, стварајући партијску војску СДА. СДА шаље одабране чланове на обуку у Загреб, по списку од 08.07.1991. године, њих 30 из Сребренице кандидата за обуку специјалаца у МУП-у Републике Хрватске.
Као одговор део омладине Сребренице стварају јединицу коју називају "Сребреничка гарда". Јединицу чине искључиво становници Сребренице, намењена за одбрану живота Срба у Сребреници. После одласка Срба из Сребренице "Сребреничка гарда" поседа положаје у рејону села Шпат. Командири јединице били су Милош Миловановић и Горан Стојановић.
Када сам дошао у Сасе и упознао са стањем на терену, закључио сам да једина јединица која може испуњавати војничке задатке била "Сребреничка гарда". То је једина јединица на територији Сребреница и Братунаца којом се могло руководити и командовати, испуњавати све борбене задатке. Доказ томе, одбрана села Шпата од напада више бројнијег непријатеља. Код бораца "Сребреничке гарде" посебно су ценили савете и наређења мог побратима поручника Звонка Кнежевића и његов допринос на стварању војничке јединице.
Мој предлог Мирославу Дероњићу да се "Сребреничка гарда" повуче са Шпата у Братунац и од ње као нуклеус развије војничка јединица уз помоћ мојих ратних другова који су имали ратна искуства у Славонији остао је без одговора.
Мирослав Дероњић у својој изјави за "суђење" Слободану Милошевићу нигде не спомиње "Сребреничку гарду", мада је много бројнија и озбиљнија јединица него Јокићеви добровољци, које оптужује за почетак оружаног сукоба на територији општине Сребреница.
О свему више може се видети и чути посетом Спомен собе у Сребреници код Драгана, Гаги, Цвјетиновића.
Аутор текста: Иво М. Андрић
Коментари
Постави коментар