18. СЕПТЕМБРА 1914. ГОДИНЕ СРПСКА ВОЈСКА У СРЕБРЕНИЦИ

После боја на Прибићевцу августа 1809. године српска војска поново је ослободила Сребреницу 18. септембра 1914. године. Мајор Коста Тодоровић са својим добровољцима у налету са Пашиног брда разбио швапске јединице и ушао у Сребреницу. Српске снаге задржале су се два дана и поново повукли на линију Пашино Брдо - с. Осмаче. Град Сребреница не може се војнички бранити! 

Док је била у Сребреници српска војска није учинила ни један злочин према цивилном муслиманском становништву. Како српски добровољац друго може бити када им је узор био Србин Милош С. Милојевић. Када је Србин Милош С. Милојевић чуо да усташи и добровољци пљачкају пише Милојку Веселиновићу 16.09.1876. године: "Дознао сам да усташи и добровољци иду у пљачку и захваћене нетурске ствари међу собом неправо деле. Пошто се то не може одобрити, да се од бораца за слободу и уједињење српства створе разбојничке чете..." из "О Првом српско-турском рату 1876-1877. година" у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре страница 25   https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/o-prvom-srpsko-turskom-ratu-1876-1877/

Док је српска војска била Српска није било зверстава према цивилном становништву, а од како постаде југословенска изгуби се српско чојство, превлада зликовачка нарав цара Фрањиних југословена.

 Из извештаја Ужичке војске:

Ноћ 16./17. септембра прошла је на миру.

У 8 часова командант Ужичке војске наређује, да одред код Пашиног брда што јаче притискује ка Сребрници. У циљу дејства на десни бок непријатеља, који је прешао Дрину код Љубовије, послати једну чету са задатком да заузме Факовић. Према овоме наређењу упућен је 2. батаљон 4. пешад. пука II. позива са добровољачком четом преко с. Осмаче на положај Брежане – Примилац, који је заузет после краће борбе. Батаљон је на овом положају заноћио.
Стање пребачених трупа у 21 час било је овакво:
Десно крило на караули Прибићевцу са главном на Брежанском брду; лево крило на Осмачи са деловима на Караџином брду. Непријатељски делови повукли су се правцем ка Сребрници.

Операције Ужичке војске

Одред Ужичке војске заузео је Сребрницу у 6 часова. Наређено је, да се овај одред ојача још са једним батаљоном 15. прекобројног пука III. позива. Трупе Шумадиске дивизије II. позива и Лимског одреда у току овог дана су се утврђивале на поседнутим положајима и извиђале ка Романији и Власеници.
Извиђачки ескадрон дочекан је непријатељском ватром са Копите, те се закључило да се непријатељ задржао око Громиље, Соколца и Копите. На простору између реке Праче и друма Рогатица – Сарајево, коњичка извидница допрла је до Шљивове главе, Белавичке планине, између Космаја и Стојне и није наишла на непријатеља. Изгледало је, да су Аустријанци поставили дуж друма Сарајево – Власеница само јача одељења за заштиту ове комуникације.

Једино обележје данас у Сребреници о Кости Тодоровићу улица "Сребренички одред".

На основи горе издатих наређења, командант Ужичке бригаде образовао је „Сребрнички одред“ ове јачине: 1 добровољачка чета; 2 батаљона 15. прекоброј. пука III. позива; ½ батаљона 10. пука III. позива; 2 батаљона 4. пука III. позива (без једне чете), 2 брдска и 2 пољска Дебанжова топа. Свега 4 ½ батаљона и 4 топа. Овог дана на фронту трупа, пребачених на леву обалу Дрине, вођене су борбе око Лесковика и Црног врха од 10 часова до ноћи, које су се продужавале и у току ноћи.

https://prvisvetskirat.rs/biblioteka/veliki-rat-srbije-za-oslobodjenje-i-ujedinjenje/knjiga-druga-1914-godina/18-septembar-operacije-austriske-i-srp/

Коришћени текстови са веб странице: Аманет

Аутор текста: Иво М. Андрић