МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ И ЧОРБАЏИЈЕ

За време Берлинског конгреса Срби из окупираних српских земаља слали су писма кнезу Милану Обреновићу да су они "прави стари Срби и као Срби желе да буду са осталом браћом Србима". Писање и слање писама Срба из окупираних српских земаља организовали су Милош С. Милојевић, Тодор Станковић са својим сарадницима.

Једно од писама Срба из софијског санџака кнезу Милану Обреновићу:

"Ми смо прави стари Срби и као Срби желимо да будемо с нашом браћом Србима. 

Комитет Бугарски хоће да нас силом побугари. Молимо Тебе Господару. Молимо и Руског цара Александра, гледајте да ми као прави Срби не останемо пред силом Бугари, но да будемо твоји па да се придружимо нашој браћи Србима, наша стара граница српска граница, Бакрно Гувни, које ми зовемо Побијен Камик, не само ми но цели Санџак софијски је овејани Србин и сви су готови да ово исто кажу, а ако и који буду упитани само не смеду, јер чорбаџије и комитетлије, ако се дозна одмах батинају и хапсе. 

Ми сад патимо горе од њих него што смо патили од Турака. Код губернатора софијског, господина Алабина, неможемо да предамо тужбу никако, те овако њему да се пожалимо. Ту је комитет Бугарски. Ту су њихови жандари, па чим нас виде и сазнају шта хоћемо, одмах нас бију и терају у апс. Не дај да нас Господару овако муче Бугари и да нас силом Бугаре кад нисмо Бугари, МИ СМО СРБИ … и са србима хоћемо да живимо и да умремо.

15.маја село Житен, Санџак Софијски, Покорни сеђани :
Михо Божилов, Кмет, Вато Најданов, Веселин Тодоров, Минко Цветин, Ташко Црнин, Донко Кочин, Влчко Младенова, Сокол Лазаров, Гроздан Ленков, Тодор Ђошин, Тоше Бонин, Петар Стончин, Захарин Веселинов, Вучо Златков, Тото Златков, Танцо Младенов, Стојко Младенов, Васиљ Младенов, Ћора Игнатов, Богдан Цветин, Андон Цветин, Миленко Колин, Кола Вучов, Венко Митов, Пижо Бонин." Извор: srpskaistorija.com, srbski.weebly.com 

Један од разлога за припајање српских крајева са окупираних територија у кнежевину Србију је "сељачко окућје" - "власник земље онај који је обрађује". Противници су били чорбаџије (македонски: чорбаџија, српски: чорбаџија бугарски: чорбаджия), сеоске и градске главешине и богати сељаци у окупираним српским крајевима под османском влашћу. Чорбаџије поред власништва над земљом коју су сиромашни српски сељаци обрађивали као надничари били су административни радници у османској власти. Зато чорбаџије користе сва средства како би задржали своје привилегије у османском царству против бораца за уједињење српских окупираних земаља у отоманском царству.

Главни противник чорбаџијама био Милош С. Милојевић, зато против њега не жалећи новац и утицај на сваки начин покушавали онемогућити његово и његових сарадника деловање међу Србима на окупираним земљама отоманског царства. Најпознатији противник против рада Милоша С. Милојевић били су чорбаџије Сима Игуманов и Петар Костић.  

Аутор текста: Иво М. Андрић