КАКО ОД СРБА ПОСТАШЕ ХРВАТИ

Очигледан пример како од Срба посташе Хрвати, оснивање и деловање Југословенске академије знаности и умјетности. Исто тако од Југословенске академије знаности и умјетности постаде Хрватска академија знаности и умјетности. Настанак Академије ХАЗУ на својој страници описује: http://info.hazu.hr/hr/o-akademiji/osnutak_akademije/ 

"Neposrednu akciju za osnivanje Akademije u Zagrebu započeo je 1860. đakovačko-srijemski biskup Josip Juraj Strossmayer. On predaje banu Josipu Šokčeviću zakladni list na 50.000 forinti za osnivanje Akademije uz popratno pismo u kojem izražava želju da bi se u Akademiji “imali stjecati svi bolji umovi (...) da viećaju kojim bi se načinom imala najpreče stvoriti jedna narodna knjiga na slavjanskom jugu, i kako bi imala uzeti u svoje okrilje sve struke čovječje znanosti”."

" Pitanje osnivanja Akademije biskup je Strossmayer službeno pokrenuo na sjednici Hrvatskoga sabora od 29. travnja 1861.  (danas DAN HAZU). Sabor je na njegov prijedlog istoga dana izabrao odbor koji će izraditi statut Akademije, s jasnim određenjem njezine svrhe i ustroja. Ali, zbog posebnih interesa bečkih političkih čimbenika, car i kralj Franjo Josip tek je nakon pet godina, dana 4. ožujka 1866., odobrio prilično izmijenjena pravila o Jugoslavenskoj akademiji znanosti i umjetnosti (u daljnjem tekstu JAZU), i ta su pravila ostala nepromijenjena do početka."

"Iako je Hrvatski sabor već 1861. godine donio prvi zakonski akt o osnivanju Akademije u Zagrebu,  vladar je tek svojim ručnim pismom od 4. ožujka 1866. potvrdio njezina pravila, koja mu je u zahtjevanom izmijenjenom obliku predložio Hrvatski sabor iste godine. Nakon potvrde pravila Sabor je izabrao prvih 16 Akademijinih članova. Biskup je Strossmayer izabran za pokrovitelja, a istaknuti hrvatski povjesničar dr. Franjo Rački za predsjednika Akademije."

Горе наведеним цитатима многи ће се сложити, али у следећем настају огромни проблеми:

"Akademija se pod vodstvom Strossmayera i Račkoga postupno razvila u uglednu znanstvenu ustanovu koja je uspostavljala suradnju sa svim starijim europskim akademijama. Strossmayer je Akademiju nazvao južnoslavenskom u želji da pomogne znanstvenom i kulturnom uzdizanju i drugih južnoslavenskih naroda (uključivši i Bugare). Ali, zagrebačka je Akademija i po sastavu radnoga članstva i po svome djelovanju već u početku bila i trajno ostala hrvatskom akademijom. Osim toga, ubrzo nakon osnivanja JAZU u Zagrebu, bila je osnovana Srpska, pa Bugarska akademija, pa tako nije mogla biti ostvarena zamisao osnivača da Akademija u Zagrebu ostane zajednička akademija svih naroda na slavenskom jugu. Sva znanstvena nakladnička djelatnost Akademije u Zagrebu bila je trajno i prvenstveno usmjerena istraživanjima hrvatske povijesti, kulture, jezika i njezine prirodoslovne baštine." 

ЈАЗУ није најстарија научна - културна установа на Српском Тропољу већ: Друштво српске словесности (1841.г.), из које је настало Српско учено друштво (1864. г.) и Српска краљевска академија (1886.г.)

Које изостављен? ЂУРО ДНИЧИЋ! 

Ђура Даничић 1866. г. отишао је у Загреб за секретара тада основане ЈАЗУ. Враћа се у Београд 1873. године, када су почели напади на лик и дело Милоша С. Милојевића. Колико је сметао Милош С. Милојевић југословенским мафијашима, да су хтели прогласити лудим и сместити у лудницу. Ђура Даничић урадио је реформу ЛАТИНИЧКОГ писма (не хрватског), под називом "Рјечник хрватског или српског језика", издао ЈАЗУ, 1882. године.

Да не би југословена Ђуре Даничића, Хрвати би остали без писма.   

Од 1873. године Милош С, Милојевић упозорава на опасност по СРПСТВО, наметањем "југословенске- словенске" културе.