СЛЕДБЕНИК ЈУГОСЛОВЕНА КАТОЛИЧКОГ ПОПА ЈОЦЕ ШТРОСМАЈЕРА - РАДИВОЈЕ РАДИЋ

Пише југословенски професор, научник Радивоје Радић, биографију Милоша С. Милојевића у свом делу "Срби пре Адама и после њега". Ја могу да пишем како ми је воља, али професор, научник не сме себи дозволити лупетање већ навођење проверених чињеница.

Наводи југословенски  професор, научник Радивоје Радић о образовању Милоша С. Милојевића: "После две године на београдском лицеју, где је учио право, отишао је у Москву и три године стицао звање на историјско-филолошком одсеку Филозофског факултета."

Да је југословенски професор, научник Радивоје Радић прочитао Поговор, "Наши манастири и калуђерство" од Милоша С. Милојевића, схватио би да је написао глупости: "Ако дакле има какав други Милош Стефанов Милојевић свршени наш, у бив. Лицеју у Београду, бив. студент Императорско Московског универзитета у Москви, дејствителни члан "Љубитеља јестаствознања" у Москви, у одсецима му: археолошком, антрополошком и етнографском..." 

О служби Милоша С. Милојевића пише југословенски професор, научник Радивоје Радић: "По повратку у Србију био је у судској служби и радио као професор и директор гимназија у Ваљеву, Београду и Лесковцу."

Да ли случајно или намерно југословенски професор, научник прећутао да је Милош С. Милојевић био управник и професор 2. одељења београдске богословије.

Као извор како би оспорио научни рад Милоша С. Милојевића, југословенски професор, научник Радивоје Радић наводи "Одломци историје Срба и српских - југословенских земаља у Турској и Аустрији I-II Београд 1872.". 

Нећу коментарисати југословенског професора, научника Радивоје Радић, већ цитирати прву реченицу Одломака од Милоша С. Милојевића: "Прошлост србског народа, којег Народоспис - етнографску карту - подносимо, тако је замршена и заплетена: да се скоро не може и не зна одабрати права и народна истина и ствар од смушина и уплита туђих." Надам се да југословенски професор, научник није прочитао Одломке од Милоша С. Милојевић па није знао за ову реченицу на самом почетку. У супротном намерно као његови претходници бечки поп Јован Руварац и Стојан Новаковић прећуткују суштину, извлаче делиће из дела исмејавајући без научног аргумента тако оспоравао рад. 

Аутор текста: Иво М. Андрић


  

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

18. СЕПТЕМБРА 1914. ГОДИНЕ СРПСКА ВОЈСКА У СРЕБРЕНИЦИ

Слика
После боја на Прибићевцу августа 1809. године српска војска поново је ослободила Сребреницу 18. септембра 1914. године. Мајор Коста Тодоровић са својим добровољцима у налету са Пашиног брда разбио швапске јединице и ушао у Сребреницу. Српске снаге задржале су се два дана и поново повукли на линију Пашино Брдо - с. Осмаче. Град Сребреница не може се војнички бранити!  Док је била у Сребреници српска војска није учинила ни један злочин према цивилном муслиманском становништву. Како српски добровољац друго може бити када им је узор био Србин Милош С. Милојевић. Када је Србин Милош С. Милојевић чуо да усташи и добровољци пљачкају пише Милојку Веселиновићу 16.09.1876. године: " Дознао сам да усташи и добровољци иду у пљачку и захваћене нетурске ствари међу собом неправо деле. Пошто се то не може одобрити, да се од бораца за слободу и уједињење српства створе разбојничке чете..." из "О Првом српско-турском рату 1876-1877. година" у издању Удружења Милош Милојевић из Црн
Прикажи све

ЈУГОСЛОВЕНСКА ИСТОРИЈА СРЕБРЕНИЦЕ ПО ГИДЕОН ГРАЈФУ

Слика
 Да су наручиоци израде Извештај о страдању Срба у Сребреници за живота Бекрије из Сребренице, записали његово  знање о историји Сребренице, били би ближе истине него што су глупости из 3. поглавља Извештаја - Сребреница и Средње Подриње – Историјски контекст. Довољно је погледати списак Библиографије које је користио Гидеон Грајф и могло се претпоставити да је полазна тачка југословенско тумачење српске историје. У списку Библиографије има апелаша противника рада и дела Милоша С. Милојевића. Гедеон Грајф на страници 95 пише:  "Најважнији извор који говори о овом периоду, а настао је неколико вјекова касније, јесте спис О управљању народима (De administrando imperio) византијског цара Константина VII Порфирогенита. Говорећи о областима на Балкану у којима живе Срби, он поред приморских области Паганије, Травуније, Захумља и Дукље, од којих прве три чине простор данашње Херцеговине, помиње и „крштену Србију“, у оквиру које се налази и област Босна".  Позивајући се на "лаж
Прикажи све

"СРПСКИ СВЕТ" и ЂУРО ДАНИЧИЋ

Слика
 "Српски свет" по Википедији: " Српски свет   је српски појам са примарним културно-географским значењем. У одређеним контекстима има језичко, филозофско, духовно, политичко и друго значење. Аналоган је изразима код других народа   Le Monde français, Русский мир, Die deutsche Welt, La mondo Italiano, Lumea Romaneasca   или   The English World .  Понекад је синоним изразу   Српство ." "Српски свет" по Алџазири: ’Srpski svet’, kulturna ideja koja je izvršila kulturocid.  Ponovo je na stolu ideja stvaranja ‘velike Srbije’, samo se sad zove malo drugačije, jer je dotični pojam ozloglašen i neraskidivo povezan s jezivim zločinima, etničkim čišćenjem i genocidom. Ђуро Даничић по Википедији :  " био је   српски  филолог, бранилац  Вукових  погледа и велики поштовалац његовог рада, један од најзначајнијих радника на проучавању  српског  и  хрватског језика ."  Како би избегли Даничићево југословенство и сарадња са Јоцом Штросмајером, његово учешће у ст
Прикажи све