СРПСКЕ СРЕБРЕНИЧКЕ МАЈКЕ
хероине, српске мајке. Мало је обележја, скоро никаквих у Републици Српској,
посвећено српским мајкама.
Када сам дошао у Братунац, дочекали су ме Бата-Веља и Пеца. Упознали су ме
са ситуациом на терену, а потом смо отишли код Дероњића. Дероњић ме је
упознао са проблемима које има у одбрани српског народа. Рекао сам му да
морам да видим стање на терену, како бих му предложио решења за што
успешнију одбрану народа. По завршетку разговора са Дероњићем, кажем Пеци
да бих желео да одемо у Сасе, како бих посетио моју тетку Виду.
У Сасе само стигли када је већ падао мрак. Испред куће затекнем тетка Душана,
питам га за здравље и где ми је тетка. Он ми одговори да су сви добро, а да је
тетка у кући. Уђем у кућу, позовем тетку, она ме одмах препозна и позва у собу.
Затекнем тетку да лежи, поред кревета аутоматска пушка. Кажем јој да се
наоружала и кроз шалу питам има ли довољно муниције. Она мени да не бринем
за њу, муниције има довољно, а ако нестане, па подиже јастук, а испод јастука
две ручне бомбе. Кратко закључи: "Једна је за њих, а друга за мене."
Моја тетка никога није напала, пљачкала нити је било коме хтела да нанесе зло,
али била је спремна да брани животом своје домаћинство.
Негде половином јуна 1992. године провалили су муслимани у једно српско
село у општини Братунац. Као у свим случајевима, цивилно српско
становништво склонило се у Братунац. У то време са Бата-Вељом сам био у
згради општине Братунац. Изашли смо из зграде, а испред зграде народ,
већином жене са децом. Окупише се жене око Бата-Веље и мене, причајући шта
се догодило у селу. Саслушао сам их све, знајући да мало могу да им помогнем,
али им много значи да их неко саслуша и да има неко који искрено саосећа у
њиховом болу. Када смо Бата-Веља и ја кренули према ауту, приђе нам жена са
дечаком од око 17 година. Жена ми се обрати: "Једног сина сам изгубила, остао
ми је он. Предајем вам га да ми га сачувате". Затечен, одговорио сам: "Ја сам у
Сасама, док је код мене гарантујем Вам да му се ништа неће десити." Кажем
Бата-Вељи да га прими у своју групу и од њега створи правог српског борца.
Ово су само два примера која сам лично доживео. Много је српских мајки које
су поред личне жртве, жртвовале најдрагоценије, своју децу, бранећи не само
своју, већ и за будуће генерације слободу.
Аутор текста: Иво М. Андрић
Коментари
Постави коментар