ПАРАШНИЧКИ ОДРЕД 17.09.1914.

Стање на фронту у току Дринске битке на дан 17.09.1914. године и учешће Парашничког одреда. До данас у Мачви нама никаквог обележја о постојању Парашничког одреда.

Операције V. армије

Дејство 8. и 13. корпуса. Дејства 8. и 13. корпуса ове армије заустављена су снажним отпором Срба на доњем току Дрине, те је командант V. армије очекивао дејство Комбинованог корпуса Ф. М. Л. Крауса, који је без великог отпора прешао реку Саву код Јарка и подигао понтонски мост. Овај корпус имао је задатак, да дејством у позадину српских трупа олакша дејство 8. и 13. корпуса у њиховом фронталном нападу на јако утврђене српске положаје на доњој Дрини.
Дејство Комбинованог корпуса. Наступање овог корпуса од Јарка на југ 17. септембра наишло је на велике тешкоће, због јаког отпора Срба, чија је снага стално појачавана и који су одлично искоришћавали све природне ослоне тачке, као и због покривености и баровитости земљишта.

                                                Дејство Моравске дивиз. I. позива

У 11 часова добивен је од команданта Моравске дивиз. I. позива извештај ОБр. 621 (писан у 10.20 часова) ове садржине:

„Овог часа добивен је овај извештај од команданта десног одсека: „Непријатељ је отворио понова артилериску ватру на наше положаје. Ватра је много слабија него јуче по подне. Гађа пешадију, али је пешадија добро укопана у рововима и губитци су готово никакви; метци пребацују као и јуче. У свима ноћашњим борбама на превијалиште није донешено више од 39 војника са оба одсека. Наредио сам, да се утврђења што боље поправе, јер непријатељска артилерија гађа врло нетачно, а непријатељска пешадија прикупљена је сва позади царинарнице у шуми на десној обали Дрине.
Непријатељ од пешадије има на ушћу Дрине 3 пука: 37., 53. и 79. од којих на десну обалу није прешло више од 5 – 6 батаљона, који су досадањим својим нападима преполовљени“.
У 14.30 часова добивен је телефонски извештај од команданта Моравске дивизије I. позива, да по извештају команданта Парашничког одреда, непријатељ је отпочео прелаз преко моста код Раче у колонама, те се води јака борба.
У 14.35 часова командант II. армије шаље команданту Моравске дивизије I. позива наређење ОБр. 1334, ове садржине:
„Непријатељ је прешао Саву према Јарку и наша одељења запречавају му надирање. Упућена је тамо сва армиска резерва да продирање запречи.
Док се ситуација на овоме месту боље не разјасни наредите, да се сви возови и све установе ваше дивизије евакуишу иза линије: Бела река – Варна, користећи све комуникације, које воде југозападно од линије: Клење – Дубље – Слепчевић – Богосавци – Маови, као и ту линију. За сада сем овога чишћења, не треба ништа предузимати, већ одржати најстрожију опрезу за највећи отпор према противнику и извештавати ме о ситуацији на фронту.
Одред на Парашници, док се не поврати ред код III. позива, нека се сам побрине за осигурање свога бока.
Постарајте се, да веза са мном не буде прекинута и да се не изазове забуна. Ако десно крило буде много угрожено, повуците га на утврђени положај Црне Баре“.
У 16 часова престала је борба у Парашници. Наше су трупе остале на својим положајима у својим рововима, који су на 1200 – 1300 метара од места прелаза.
У 17.30 часова командант II. армије шаље наређење команданту Моравске дивизије I. позива ОБр. 1348 ове садржине:
„Постарајте се да нађете и трупама предате путовође за ове правце:
1. Црна Бара – Клење – Слепчевић – Богосавац – Маови;
2. Црнобарски салаши – Клење – Скрађани – Дуваниште – Добрић;
3. Бадовинци – Змињак – Липолист – Цуљковић;
4. Дубовић – Рибари – Косовац;
5. Колибе Самуровића – Прњавор – Петковица – Парлог (к. 206).
Ово треба извршити одмах, јер је могуће да употреба путовођа настане још у сумрак“.
У 19 часова командант II. армије шаље команданту Моравске дивизије I. позива наређење ОБр. 1358 ове садржине:
„У случају да будете принуђени, да са дивизијом одступите, одступићете на положаје, на линији од речице Бечаја (Парлог кота 206), Цуљковић – Парлог сев. источ. од Цуљковића – Бели камен. Те положаје ћете посести, утврдити и бранити, везујући се лево са Тимочком дивизијом II. позива на положајима код Чокешине и Видојевице, а десно са Тимочком дивизијом I. позива на десној обали р. Мутника. Инжињерија Тимочке дивизије I. позива утврђује ослоне тачке Грабовац – Бобије, а инжињерија те дивизије Парлог код Цуљковића и Бели камен.
Трупе Тимочке дивизије I. и II. позива, које су сад на десном крилу код Парашнице одступиће преко Богатића, Дубља, Слепчевића, Богосавца и Маова, и посести положаје на коси југоисточно од Маова, где ће и ући у састав своје дивизије.
Одступање дивизије заштићаваће Тимочка дивизија I. позива код Причиновића и Коњичка дивизија на положајима: Богатић – Метковић – Клење. Са армиским штабом постићи везу у Бојићу. Ово наређење служи као директива у случају, да не буде могло да се изда детаљније наређење“.

Текст са странице "Аманет":https://prvisvetskirat.rs/biblioteka/veliki-rat-srbije-za-oslobodjenje-i-ujedinjenje/knjiga-druga-1914-godina/17-septembar-operacije-austriske-i-srp/

Аутор текста: Иво М. Андрић