15. септембар 1914. године - УЖИЧКА ВОЈСКА
" У 9.15 часова, пребачене трупе ове бригаде на левој обали Дрине (2 батаљона III. позива и добровољачка чета мајора Косте Тодоровића) заузеле су Пашино брдо (к. 999). Команду над целокупним пребаченим одредом примио је мајор Тодоровић, коме је наређено да продужи наступање ка Сребрници."
„Наредио сам да се према Бајиној Башти у току данашњице пребаци још један батаљон и он је јутрос пребачен. Оба батаљона са добровољачком четом крећу се ка Пашином брду. У 15.30 часова примећена је ватра јужно од Пашинога брда, као сигнал, да је добровољачка чета ту приспела.
Одред од Бајине Баште заузео је јутрос у 9.15 часова Пашино брдо. Један батаљон 11. пука II. позива пребачен је код Вишеграда преко Дрине. Пребацивање се продужује.
Дејство Ужичке бригаде. Борбе су вођене око Пашиног брда, на Златову (992) и код с. Осмаче, са деловима непријатељског 23. ландверског пука појачаним са наоружаним жандармима, финансима и мештанима муслиманима.
У подне непријатељ је разбивен и одступио ка Сребрници, гоњен нашим трупама. Распоред трупа на заузетим положајима био је овај:
Добровољачка чета и 2. батаљон 4. пука III. позива на Столцу (1067); а комбиновани батаљон, (2 чете 4. пука III. позива и 2 чете 10. пука III. позива) на коти 999 (Пашино брдо). У вече овог дана дошла је на коту 999 и 1. чета 1. батаљона 4. пука III. позива. Код Рогачице је пребачена 1. чета 1. батаљона 4. пука III. позива са задатком, да преко Кика заузме Факовић."
15. септембра 1914. године воде се огорчене борбе на Парашници и Гучеву у одбрани Србије, а мајор Коста Тодоровић са својим одредом на Пашином брду код Сребренице разбио аустроугарске и муслиманске (шуцкоре) снаге и кренуо према Сребреници.
У саставу одреда добровољаца мајора Косте Тодоровића били су моји прађедови: Стеван Мићић из Бениног Села и Милутин Илић из Букове Главе.
Коришћен текст са сајта: https://prvisvetskirat.rs/biblioteka/veliki-rat-srbije-za-oslobodjenje-i-ujedinjenje/knjiga-druga-1914-godina/15-septembar-druga-faza-bitke-na-drini/
Аутор текста: Иво М. Андрић
Коментари
Постави коментар