Постови

30 ГОДИНА ОД ДЕБЛОКАДЕ КАСАРНИ У ХРВАТСКОЈ

Слика
  22. септембра 1991. године са јуначким 1. батаљоном шабачке бригаде ушли смо на територију Социјалистичке Републике Хрватске. У Бања Луци смо добили задатак да ћемо бити распоређени на територији Баније са задатком деблокирање касарни у Хрватској. По доласку на Банију у рејону села Доње и Горње Бачуге добили смо борбену заповест да мој батаљон има задатак деблокаду касарне у Загребу.  По заповести биле су ми придодате друге јединице између којим и јединица ТО Глина. Позвао сам командира ТО Глина како би се упознао са структуром и јачином и одредио њихову употребу. ТО Глина чинили су искључиво Југословени (Срби) из Баније. Већ после првог сусрета са командиром ТО Глина закључио сам да од њих нема никакве помоћи и на њих не могу рачунати у борбеним дејствима. Из моје борбене заповести основним јединицама избацио сам их, тако да нису учествовали у борбеним дејствима у деблокади касарни.  По доласку у рејон распореда батаљона организовано је по основним јединицама припрема ...

18. СЕПТЕМБРА 1914. ГОДИНЕ СРПСКА ВОЈСКА У СРЕБРЕНИЦИ

Слика
После боја на Прибићевцу августа 1809. године српска војска поново је ослободила Сребреницу 18. септембра 1914. године. Мајор Коста Тодоровић са својим добровољцима у налету са Пашиног брда разбио швапске јединице и ушао у Сребреницу. Српске снаге задржале су се два дана и поново повукли на линију Пашино Брдо - с. Осмаче. Град Сребреница не може се војнички бранити!  Док је била у Сребреници српска војска није учинила ни један злочин према цивилном муслиманском становништву. Како српски добровољац друго може бити када им је узор био Србин Милош С. Милојевић. Када је Србин Милош С. Милојевић чуо да усташи и добровољци пљачкају пише Милојку Веселиновићу 16.09.1876. године: " Дознао сам да усташи и добровољци иду у пљачку и захваћене нетурске ствари међу собом неправо деле. Пошто се то не може одобрити, да се од бораца за слободу и уједињење српства створе разбојничке чете..." из "О Првом српско-турском рату 1876-1877. година" у издању Удружења Милош Милојевић из Црн...

ПАРАШНИЧКИ ОДРЕД 17.09.1914.

Слика
Стање на фронту у току Дринске битке на дан 17.09.1914. године и учешће Парашничког одреда. До данас у Мачви нама никаквог обележја о постојању Парашничког одреда. Операције V. армије Дејство 8. и 13. корпуса. Дејства 8. и 13. корпуса ове армије заустављена су снажним отпором Срба на доњем току Дрине, те је командант V. армије очекивао дејство Комбинованог корпуса Ф. М. Л. Крауса, који је без великог отпора прешао реку Саву код Јарка и подигао понтонски мост. Овај корпус имао је задатак, да дејством у позадину српских трупа олакша дејство 8. и 13. корпуса у њиховом фронталном нападу на јако утврђене српске положаје на доњој Дрини. Дејство Комбинованог корпуса. Наступање овог корпуса од Јарка на југ 17. септембра наишло је на велике тешкоће, због јаког отпора Срба, чија је снага стално појачавана и који су одлично искоришћавали све природне ослоне тачке, као и због покривености и баровитости земљишта.                      ...

15. септембар 1914. године - УЖИЧКА ВОЈСКА

Слика
Операције и борбени извештаји Ужичке војске 15. септембар 1914. године: "  У 9.15 часова, пребачене трупе ове бригаде на левој обали Дрине (2 батаљона III. позива и добровољачка чета мајора Косте Тодоровића) заузеле су Пашино брдо (к. 999). Команду над целокупним пребаченим одредом примио је мајор Тодоровић, коме је наређено да продужи наступање ка Сребрници." „Наредио сам да се према Бајиној Башти у току данашњице пребаци још један батаљон и он је јутрос пребачен. Оба батаљона са добровољачком четом крећу се ка Пашином брду. У 15.30 часова примећена је ватра јужно од Пашинога брда, као сигнал, да је добровољачка чета ту приспела. Одред од Бајине Баште заузео је јутрос у 9.15 часова Пашино брдо. Један батаљон 11. пука II. позива пребачен је код Вишеграда преко Дрине. Пребацивање се продужује. Дејство Ужичке бригаде. Борбе су вођене око Пашиног брда, на Златову (992) и код с. Осмаче, са деловима непријатељског 23. ландверског пука појачаним са наоружаним жандармима, финансима ...

"СРПСКИ СВЕТ" и ЂУРО ДАНИЧИЋ

Слика
 "Српски свет" по Википедији: " Српски свет   је српски појам са примарним културно-географским значењем. У одређеним контекстима има језичко, филозофско, духовно, политичко и друго значење. Аналоган је изразима код других народа   Le Monde français, Русский мир, Die deutsche Welt, La mondo Italiano, Lumea Romaneasca   или   The English World .  Понекад је синоним изразу   Српство ." "Српски свет" по Алџазири: ’Srpski svet’, kulturna ideja koja je izvršila kulturocid.  Ponovo je na stolu ideja stvaranja ‘velike Srbije’, samo se sad zove malo drugačije, jer je dotični pojam ozloglašen i neraskidivo povezan s jezivim zločinima, etničkim čišćenjem i genocidom. Ђуро Даничић по Википедији :  " био је   српски  филолог, бранилац  Вукових  погледа и велики поштовалац његовог рада, један од најзначајнијих радника на проучавању  српског  и  хрватског језика ."  Како би избегли Даничићево југословенство и сарад...

КО НЕ ПОШТУЈЕ СВОЈЕ ЖРТВЕ, КАКО ЋЕ ТУЂЕ

Слика
Ми Мачвани и Подринци, немамо право да заборавимо невине цивилне жртве из августа 1914. године. Довољно сам стар да памтим казивања преживелих масакра аустроугарске војске будућих Југословена.   Пре избијања оружаног сукоба планира се организација заштите цивилног становништва у рејону борбених дејстава. Одређују се посебни правци за извлачење цивилног становништва независни од војних. У активном борбеном распореду јединице(где се изводе борбена дејства)   не сме бити цивилних структура. Пред и у току Церске битке ништа није урађено на заштити цивилног становништва у Подрињу и Посавини. Катастрофалан пропуст тадашњег Генералштаба на челу са војводом Путником исправљен је у току Битке на Дрини и Колубарске битке. Како би прикрили сопствену одговорност за страдање цивилног становништва у току Церске битке, граде спомен костурнице где сахрањују заједно цивилне жртве и војнике погинуле у борби.  Зато данас имамо на сајту Туристичке организације Шабац у опису "Спомен...

КАРАЂОРЂЕ И ГРЦИ ПОД ШАПОМ АДАМА ЧАРТОРИЈСКОГ

Слика
"Карађорђа је такође преузео хетериста Ђорђе Олимпија, звани „капетан Јоргаћ”. Он је тајно увео Црног Ђорђа у Галати код Јаша у кућу принца Константина Ипсилантија, где је био примљен за члана хетерије и где је положио заклетву да ће радити на ослобођењу хришћана (В. Ћоровић, Карађорђе, Свет књиге, Београд, 2003, стр. 101)."  Хетерија  у  Византији је назив за војску  у царевој гарди , састављена о страних плаћеника. У новијој грчкој историји, назив за тајну политичку организацију коју је 1796. до 1798. године  Рига од Фере (погрчени Влах из Тесалије) по узору на италијанска карбонарска друштва основао у Бечу. Константин Испиланти припадао је фанариотске породице Ипсиланти. Придружио се покрету Риге од Фере, када су завереници откривени бежи у Беч.1799. године. Султан га помиловао и  поставио за господара Молдавије. 1805. године. Поново је принуђен да се склони од османске власти, одлази у Санкт Петербург. Све време непосредно сарађује са Адамом Чарторијск...