КО НЕ ПОШТУЈЕ СВОЈЕ ЖРТВЕ, КАКО ЋЕ ТУЂЕ

Ми Мачвани и Подринци, немамо право да заборавимо невине цивилне жртве из августа 1914. године. Довољно сам стар да памтим казивања преживелих масакра аустроугарске војске будућих Југословена.  

Пре избијања оружаног сукоба планира се организација заштите цивилног становништва у рејону борбених дејстава. Одређују се посебни правци за извлачење цивилног становништва независни од војних. У активном борбеном распореду јединице(где се изводе борбена дејства)  не сме бити цивилних структура. Пред и у току Церске битке ништа није урађено на заштити цивилног становништва у Подрињу и Посавини. Катастрофалан пропуст тадашњег Генералштаба на челу са војводом Путником исправљен је у току Битке на Дрини и Колубарске битке. Како би прикрили сопствену одговорност за страдање цивилног становништва у току Церске битке, граде спомен костурнице где сахрањују заједно цивилне жртве и војнике погинуле у борби. 

Зато данас имамо на сајту Туристичке организације Шабац у опису "Спомен-црква са костурницом" у Прњавору следеће: "svedoči o stradanjima mačvanskih seljaka od austro-ugarske vojske." 

Како се изгубише српска деца, жене и старци као жтрве? Коме је потребно да су жртве само "мачавански сељаци"? 

За потребе "југословенске историје" морало се одрећи српских цивилних жртава јер у масакру су учествовали будући Југословени припадници Аустроугарске војске. 

Треба обележавати српске победе као што је Церска битка, али на достојан начин одати сву народну почаст невеиним цивилним жртвама који су највећи губитници у том рату. 

"JEDNO od divljanja austrougarskih vojnika 1914. godine u Mačvi, zabeleženo je u selu Dublje kod Šapca. Srpski vojnici su u jednoj kući našli šestoro zaklane dece. U sledećoj, naišli su na četvoro dece sa odsečenim glavama stavljenim pored njih, a petom detetu glava je ostavljena da visi... Deca su bila poređana na stolovima. U selima su nailazili na ljude obešene iznad kućnog praga ili povešane o stabla voćaka, i to starce, žene i decu, ili pak poklane u kućama i dvorištima... Kada su priupitali preživelog starca kakvi su to ljudi koji su činili te strašne zločine, odgovorio je: "Ne znam ko su, ali govore srpski.""

"Због огромних жртава и јуначког отпора непријатељу 1914. године Указом бр. 22 од 3. јуна 1934. године, краља Александара, Прњавор је одликован за хрброст Орденом Карађорђеве звезде са мачевима - четвртог реда. То је једино село у Србији које је добило ово најзначајније одликовање у Краљевини Србији и Југославији."

Аутор текста Иво М. Андрић