КАРАЂОРЂЕ И ГРЦИ ПОД ШАПОМ АДАМА ЧАРТОРИЈСКОГ

"Карађорђа је такође преузео хетериста Ђорђе Олимпија, звани „капетан Јоргаћ”. Он је тајно увео Црног Ђорђа у Галати код Јаша у кућу принца Константина Ипсилантија, где је био примљен за члана хетерије и где је положио заклетву да ће радити на ослобођењу хришћана (В. Ћоровић, Карађорђе, Свет књиге, Београд, 2003, стр. 101)."

 Хетерија у Византији је назив за војску у царевој гарди, састављена о страних плаћеника.

У новијој грчкој историји, назив за тајну политичку организацију коју је 1796. до 1798. године Рига од Фере (погрчени Влах из Тесалије) по узору на италијанска карбонарска друштва основао у Бечу.

Константин Испиланти припадао је фанариотске породице Ипсиланти. Придружио се покрету Риге од Фере, када су завереници откривени бежи у Беч.1799. године. Султан га помиловао и  поставио за господара Молдавије. 1805. године. Поново је принуђен да се склони од османске власти, одлази у Санкт Петербург. Све време непосредно сарађује са Адамом
Чарторијским, министар иностраних послова императорске Русије од 1804.-1806. године.

ДРУШТВО ПРИЈАТЕЉА, основана је 1814. године у Одеси од грчке емиграцији. Један од активних чланова био је син Константина, Александар Ипсилантиса, који је био заступник српских интереса у Цариграду за време Првог српског устанка. Финансијски, материјално у оружју и муницији помагао српске устанике.

Архив Србије: Сигнатура: АСС Фонд 38 бр.фасц. 100/234:

"Тај задатак поверили Ђорђу Олимпију, који је у Србији био познат по имену "Капетан Јоргаћ" и који је Карађорђа познавао још из времена првог српског устанка."

Кључна реченица да Карађорђе добро знао са ким има посла и да иза свега стоји Адам Чарторијски. Југословени прећуткују улогу и учешће Адама Чарторијског са његовим сателитима у уништењу православних Срба.

Александар Ипсилантис поставља Карађорђа за вођу хришћанске војске на Балкану 1817 године. За везу између Карађорђа и хетерије одређује Ђорђа Олимпију, званог "капетан Јоргаћ".

 

Карађорђеве присталице: Тома Вучић - Перишић, Аврам Петронијевић, Илија Гарашанин и други збацују са власти кнеза Михаила Обреновића 1839. године и доводе кнеза Александра Карађорђевића уз помоћ Адама Чаторијског. Дело Адама Чаторисјког 

"План словенске политике Србије" које је Илија Гарашанин назвао "Начертаније"

"Француски историчар Бигнон објавио је, да је 7. јула 1807. у Тилзиту потписан тајни уговор, који је саставио француски маршал Сабистијан (умро је 1851.) о подели Отоманског царства. О његојој подели по том уговору, постоји истоветна потврда и у свесци II фонда у грчком архиву, стр. 64. Подела је била прецизирана овако:

1. Турска царевина остаје у Европи од луке Бургас до залива Ајгос са Цариградом и Андријанопољом

2. Русија добија Молдавију и Влашку, сву Бугарску до реке Марице. 

3. Аустрији да припадне Србија

4. Босна, Албанија, Епир, Кореа, Атика, Тесалија да припадне Француској."

Последице пропале југословенске политике Карађорђевића и њихових присталица Срби су осетили 1914., 1941., 1991. и 1999. године.

Аутор текста: Иво М. Андрић