Трагедија у небрањеном међупростору: Како је расуло 21. ландвер дивизије сурово наплаћено у Прњавору и Лешници (август 1914)

 

Када се анализира Јадарска операција из августа 1914. године, лаички текстови често стварају илузију да је победоносна српска војска била свуда присутна након почетних успеха. Међутим, сурова истина о масовном стрељању цивила из Мачванског Прњавора на железничкој станици у Лешници лежи у чињеници да је Мачва била потпуно испражњена и остављена у страшном војном вакууму.

Да бисмо разумели зашто нико није могао да спречи овај покољ, морамо погледати стварну војну мапу и распоред снага у долини Јадра и Иверка.
1. Од 12. до 15. августа: Прва крв на правцу Самуровића Ада – Прњавор
Почетак аустроугарске инвазије 12. августа за 21. ландвер (прашку) дивизију био је организациони крах. Она није успела ни да заврши концентрацију својих снага. [1, 2]
  • Појединачна убиства: Док су делови њених пукова покушавали да се у ходу увежу и избију ка Тројану, на линији прелаза Самуровића Ада – Прњавор бележе се прва појединачна убиства цивила који су се затекли на кућном прагу. [1]
  • Брзи распад: Избијањем само једног дела пука на Тројан, ова дивизија доживљава потпуно расуло и паничну бежанију. Простор на правцу Тројан – Прњавор у тренутку постаје небрањен. [1, 2]
2. Спој 9. и 36. дивизије: Где се стварно ломила Јадарска операција
Док је 21. ландвер дивизија бежала у расулу, тежиште рата било је десетинама километара даље. [1]
  • Одлучујућа битка: Главни и одлучујући судар целе Јадарске операције одиграо се на споју аустроугарске 9. пешадијске и 36. пешадијске дивизије. Борбе су се водиле у суровој долини реке Јадра и на планинском гребену Иверка. [1, 2]
  • Угрожено лево крило: Због потпуног распада и нестанка 21. ландвер дивизије са бојишта, лево крило аустроугарске 9. дивизије остало је потпуно откривено и угрожено током ових кључних дана. [1, 2]
3. Огромна празнина од 20 километара: Прњавор без заштите
Управо у овој војно-тактичкој констелацији крије се одговор на питање зашто су цивили били препуштени суровом егзекутору:
  • Географска изолација: Крај тог угроженог левог крила 9. дивизије био је удаљен преко 20 километара од Прњавора.
  • Зона без српске војске: На том огромном простору од преко 20 километара у равници није било ниједне борбене јединице победоносне српске војске која би могла да заштити народ. Све српске расположиве снаге (Комбинована и Моравска дивизија) биле су максимално ангажоване и везане за паклени фронт на Иверку и у долини Јадра. [1]
  • Повлачење коњице: Једини краткотрајни покушај заштите десио се 16. августа, када је српска Коњичка дивизија ушла у Прњавор. Међутим, због критичне ситуације и немогућности да сама држи тако широк и празан простор, она се исте вечери повукла назад на Цер, остављајући равницу дефинитивно испражњеном.
4. Од 16. до 20. августа: Сабирање на Дрини и неометана ликвидација
Овај брисани простор без присутства српских трупа омогућио је побеглом непријатељу да се консолидује и изврши неометан терор.
  • Формирање прихватних линија: Разбијени делови 21. ландвер дивизије повлаче се назад ка Дрини. Тамо аустроугарска команда успева да формира прихватне снаге, повеже расуте војнике и организује линију одбране. [1]
  • Упад у празан простор: Пошто српска војска није напредовала кроз Мачву (јер је била везана борбама на Иверку), ове консолидоване снаге 21. ландвер дивизије поново улазе у небрањени Прњавор. [1]
  • Масовна погубљења и брзина злочина: Фрустрирани сопственим кукавичлуком и расулом на Тројану, војници ове дивизије спроводе масовна хапшења. Од 16. до 20. августа стотине везаних цивила је дотерано на железничку станицу у Лешници. Тамо су, на ивици већ постојећих железничких ровова, погубљени масовним стрељањем које је трајало свега неколико десетина минута – брзо, сурово и без икаквог ометања, јер је српска војска била предалеко. [1, 2]
Закључак: Страшна лекција о небрањеним боковима
Масовна гробница на железничкој станици у Лешници није последица велике војне победе непријатеља, већ трагични доказ шта се дешава у небрањеном међупростору рата. Док се суштинска судбина Јадарске операције решавала у крвавом клинчу на споју 9. и 36. дивизије, Прњавор је остао иза леђа оба фронта. Удаљени преко 20 километара од најближих српских линија, мачвански цивили су постали жртве војничког беса и фрустрације разбијене 21. ландвер дивизије, која је у празној равници слободно извела свој крвави пир.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Слепо обожавање туђих лажи: Зашто српски академици више верују окупаторима него свом народу?

Језичка археологија Српског Тропоља: Како су јаничари нападали Косово – на чистом српском језику?

Храм за Србе или туђински обор: Како су Стојан Новаковић и кабинетски цензори скратили Србију?