ВОЈНО-ТАКТИЧКИ ЗАКЉУЧАК БОРБЕНОГ РАСПОРЕДА НА СУПОВЦУ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА (Према књизи „Црте ратних слика”)

 


Ова тактичка шема приказује одбрамбени систем од 11 валова (шанчева) који је Милош С. Милојевић подигао 24. јуна на пограничном простору дуж леве обале речице Сечанице и долине Бреснице. Кључни елементи овог распореда обухватају:
  • Дубинску организацију положаја: Систем је био подељен на три сектора (десно крило на Копривници, центар у међуречју и лево висинско крило на Благолин девојци). Овакав распоред омогућио је унакрсну ватру и потпуну контролу непријатељских покрета са виса Кита (Мрамор).
  • Инжењеријску тактику контра-падина: Под надзором сатника Деспота С. Баџовића, шанчеви су намерно позиционирани нешто ниже од самих врхова чукара. Тиме је спречено да непријатељ, у случају евентуалног заузимања, искористи те положаје против српских снага.
  • Контролу одступања и морал трупа: Изградњом стрељачких расипних ровова и паметним распоредом старешина на боковима, онемогућено је панично и неорганизовано повлачење, што је директно довело до сламања турског коњичког и пешадијског јуриша у трочасовној борби.

  • Плави елементи (Водени токови — Природне препреке)
    • Речица Сечаница: Протеже се дуж средине и представља саму бившу границу између Србије и Турске. Она физички раздваја српске снаге од турских положаја на Кити (Мрамору).
    • Река Бресница: Долази са западне стране, тече паралелно са Сечаницом и улива се у Јужну Мораву (на десној страни мапе, код Лалинаца).
    • Међуречје: Простор између ове две реке је био главно поприште сукоба где су турски коњаници покушали продор ка цркви Св. Петке.
     Зелени елементи (Турски положаји и правци напада)
    • Вис Кита (Мрамор): Главна турска база и осматрачница која се налази на десној (турској) страни Сечанице.
    • Вис Округлица: Тачка са које је кренула густа колона турске пешадије, развијајући стрелце преко реке.
    • Стрелице напада: Приказују јуриш око 140 Черкеза и низама долином Бреснице ка цркви Свете Петке са тактичком намером да заобиђу српске снаге и изврше опкољавањ  елементи (Српска линија одбране — 11 валова)
          Црвени положаји (Српских положаја)
           Шанчеви су постављени дуж гребена и на контра-падинама (ниже од самих 
           врхова) како их непријатељ не би искористио у случају повлачења:
    1. Десно крило (Копривница — одбрана Моравског правца): Валови 1 (Кр. Милан), 2 (Крж. Наталија) и 3 (Кр. Милутин) блокирају прилаз Србији долином Мораве.
    2. Центар (Међуречје и прелази): Валови 4 (Немањин) на Главици, 5 (Књ. Милош) на Округлици чуки и 6 (Св. Петка) код Попове ливаде затварају правце кретања турске коњице.
    3. Лево крило (Залеђе и вис Благолин Девојка): Валови 7 (Косанчићев), 8 (Кр. Будимир), 9 (Душанов) и 11 (Обилићев) на главици Вилоколо који потпуно држе висинску доминацију над целим бојиштем.

Аутори:  ИА/АИ

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Слепо обожавање туђих лажи: Зашто српски академици више верују окупаторима него свом народу?

Слика
  Када данас отворите званичне школске уџбенике историје, дочекаће вас већ добро позната, догматска матрица. У њима пише да су Срби на Балкан дошли као безлична, дивља маса у 7. веку, и то по одобрењу Грка. Ако питате наше професоре и академике одакле им та тврдња, они ће као по команди изговорити: „Тако каже византијски цар Константин VII Порфирогенит.” Време је да скинемо рукавице и погледамо истину у очи кроз култне „Одломке историје Срба” Милоша С. Милојевића . Милојевић је био први српски истраживач који је отворено демаскирао овај комплекс ниже вредности наше елите. Он је хируршки прецизно лоцирао највећу болест српских кабинетских историчара — слепо клањање странцима и потпуно игнорисање сопственог народног бића: Оригинални цитат: „За нас је увек било, а и још ће доста времена бити само то: тако и тако каже Порфирођенит, Тунман, Енгел и т.д. па и каква Нешредија и ко други, а како ми и наш народ кажемо и дрожимо, то се никога и нетиче, баш као да тих питања и није створила ...
Прикажи све

Језичка археологија Српског Тропоља: Како су јаничари нападали Косово – на чистом српском језику?

Слика
  Док нас дежурни чувари берлинско-бечке догме на друштвеним мрежама панично засипају страним документима, покушавајући да наше постојање закључају у вештачке границе 7. века, жива реч са терена их демантује на сваком кораку. Након што смо разоткрили геометријски код винчанске културе на пиротском ћилиму, време је да отворимо кључне странице Треће књиге „Песама и обичаја укупног народа српског” Милоша С. Милојевића . Овај материјал доноси доказе српске језичке археологије које је кабинетска елита, по налогу Беча, морала хитно да гурне у заборав. Српско име и српски ритам под султановим барјаком Замислите сцену коју Милојевић записује у околини српске светиње Грачанице: долази бесна јаничарска војска, урнебес туђинских бубњева, гочева и таламбаса пара уши, а народ се у страху крије у мале, дрвене манастирске ћелије. Жене утишавају малу децу да не плачу, док проклетим Косовом језде силни потурчењаци на хатовима, пуцајући из карабина и кубура. А онда, усред тог терора, из грла тих ист...
Прикажи све

Храм за Србе или туђински обор: Како су Стојан Новаковић и кабинетски цензори скратили Србију?

Слика
  Након што смо кроз Трећу књигу Милоша С. Милојевића доказали да су султанови јаничари на Косову користили изворни српски код [1], а српски манастири врвели од световне писмености, време је да погледамо у само срце београдске завере тишине. Пре него што разобличимо кухињу бечког професора Ватрослава Јагића [1], морамо разумети брутални сукоб унутар српске елите 19. века. То је био судар два концепта: концепта слободе и концепта кабинетског кукавичлука. У свом капиталном одбрамбеном делу „Одговор на измишљотине” , Милош С. Милојевић оставља хируршки прецизан запис о разлици између себе и свог „поштованог друга”, тадашњег првог пера званичне науке, Стојана Новаковића [1]. Из ових речи избија комплетна трагедија српске заробљене историје. 1. Метода цензуре: Шта се „допада” Стојану Новаковићу? Милојевић отворено демаскира како његов пријатељ Новаковић кроји историју и књижевност српског народа [1]. Док Милојевић верује да на терену треба прикупљати „сваковрсно народно градиво, и онако...
Прикажи све