Концептуална скица тактичког распореда на Старачи (8. јул 1876.)

 



ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ БИТКЕ НА СТАРАЧИ 8. (21.) ЈУЛА 1876. ГОДИНЕ



Текстуални Распоред:

  • СЕВЕРНИ СЕКТОР (Врх мапе): Семберијска равница према Босанској Рачи и ушћу Дрине у Саву. Одатле стиже одбрањени Црнобарски одред и логистика.
  •  ИСТОЧНИ СЕКТОР (Десна страна): Река Дрина и оток Бујуклића ада. Ту се налази главни српски логор, војна позадина и два понтонска моста која воде ка Бадовинцима у Мачви (преко реке на исток).
  •  ЦЕНТРАЛНИ БЕДЕМ (Линија одбране): Река Старача која се протеже паралелно са Дрином.
    • На северном делу линије: Лево крило Шабачке бригаде под мајором Влајковићем (примило први лажни удар).
    • У самом центру (код моста): Главни Редут (Соломоњавача) између рукаваца Суваче и Гњилаче, где је Азбуковачки батаљон држао ровове, а Ваљевци шанац "А".
  • ЗАПАДНИ СЕКТОР (Лева страна): Правац из Бијељине и село Попово. Одатле у 07:30 изјутра дебуширају колоне Џеладин-паше (10.000 војника, Египћани и бели дервиши под заставама).
    1. ЈУЖНИ СЕКТОР (Дно мапе): Правац према Јањи, Зворнику и планини Мајевици. Са ове стране Турци изводе кључни маневар: један батаљон прелази Старачу на самом врху Гњилаче покушавајући да пробије српски центар с бока, где их дочекује противудар потпуковника Грује Мишковића.

    Војно-тактичка шема битке (Секунд по секунд)

    Ова шема приказује структуру фронта и динамику сукоба на дан Светог Прокопија, подељену на три кључна сектора:
    1. Прва линија одбране: Сектор Шабачке бригаде II класе
    • Позиција: Распоређена дуж обале реке Стараче, од „живе Дрине“ па све до редута 7. чете.
    • Командант: Мајор Ђока Влајковић.
    • Распоред пешадије:
      • Леви стрељачки ров: 2 чете (примиле први лажни удар).
      • Десни стрељачки ров: 2 чете.
      • Централни Редут (Соломоњавача): 1 чета унутар утврђења (између Суваче и Гњилаче) + 1 чета у позадини као непосредна резерва.
      • Главна резерва бригаде: 1 цео батаљон смештен у позадини.
    2. Главни српски центар и одбрана моста (Бујуклића ада)
    • Позиција: Кључни прелази на Старачи и улаз у српски логор.
    • Врховна команда: Генерал Ранко Алимпић.
    • Распоред резерви (уведене око 10:00 часова због турског притиска на центар):
      • Шанац „А“ (лево од главног моста): Ваљевски резервни батаљон.
      • Стрељачки рови на самом мосту: Азбуковачки батаљон I класе.
      • Међупростор Гњилаче и Попова: Јадрански батаљон I класе (тукао непријатеља с бока).
    3. Резервна бригада (Ударна песница одбране)
    • Позиција: Смештена иза главне линије, око карауле Међашице.
    • Састав: 6 батаљона.
      • I батаљон (командант Мијаило Радуловић): Лоциран пред ћупријом на Старачи. Током кризе, 2 чете остају као заштита моста, а 2 чете јуришају у контранапад.
      • II батаљон: Држао крајње десно крило предстража са два шанца.
      • III батаљон: Распоређен са 3 чете као покретна резерва између шанчева.
      • IV батаљон (командант Ђура Петровић): Упућен директно у пламен на Гњилачи као појачање Ваљевцима.
    4. Српски артиљеријски бедем
    • I тешка дивизијска батерија & III дивизијска батерија: Постављене у шанчеве у позадини центра. Тукле турску пешадију у наступању из Попова.
    • Брдска батерија Резервне бригаде: Стигла у 09:00 часова директно на десно крило редута и осујетила припрему турског јуриша.
    • Лака батерија поручника Милана Ђурђевића: Након почетног залутавања, заузела положај тачно наспрам Гњилаче и отворила баражну ватру на Турке који су прешли реку.
    Динамика непријатељског напада и контраудара

    [Бијељина: Главни стан Џеладин-паше] 
                │ 
                ▼ (07:30 часова - Марш 10.000 војника под 9 црвених и 1 белом заставом кроз Попово) 
                │ 
                ├──► [Лажни маневар под заклоном Суваче]──► Одбијен ватром левог крила Шапчана 
                │ 
               ▼ (10:00 часова - Главни силовити удар на Центар / Редут у Соломоњавачи)   
                ├──► [Пробој 1 турског батаљона преко Стараче на врху Гњилаче ка Дрини] (Криза!) 
                                         │ ▼ (Дочекују их 2 чете Ваљевског батаљона четовође Стевана Митровића) 
               │ ▼ (11:30 часова - СРПСКИ ГЕНЕРАЛНИ КОНТРАНАПАД НА БАЈОНЕТ) 
                                     │ 
                                     │ ▼ [Команда потпуковника Грује Мишковића: VI батаљон + Ваљевци + део I батаљона] 
                                     │ └──► Турци буквално почишћени из Гњилаче и сабијени у реку 
                 ▼ (13:30 часова - Слам непријатеља и Бочни маневар капетана Стокића са Азбуковчанима) 
                                    │ └──► Турци панично беже ка Бијељини, остављајући 126 мртвих на бојишту, које нису покупили 
                 ▼ (15:00 часова - Апокалиптични пролом облака и град прекидају српско гоњење)

    Аутори: ИА/АИ

    Коментари

    Постави коментар

    Популарни постови са овог блога

    Слепо обожавање туђих лажи: Зашто српски академици више верују окупаторима него свом народу?

    Слика
      Када данас отворите званичне школске уџбенике историје, дочекаће вас већ добро позната, догматска матрица. У њима пише да су Срби на Балкан дошли као безлична, дивља маса у 7. веку, и то по одобрењу Грка. Ако питате наше професоре и академике одакле им та тврдња, они ће као по команди изговорити: „Тако каже византијски цар Константин VII Порфирогенит.” Време је да скинемо рукавице и погледамо истину у очи кроз култне „Одломке историје Срба” Милоша С. Милојевића . Милојевић је био први српски истраживач који је отворено демаскирао овај комплекс ниже вредности наше елите. Он је хируршки прецизно лоцирао највећу болест српских кабинетских историчара — слепо клањање странцима и потпуно игнорисање сопственог народног бића: Оригинални цитат: „За нас је увек било, а и још ће доста времена бити само то: тако и тако каже Порфирођенит, Тунман, Енгел и т.д. па и каква Нешредија и ко други, а како ми и наш народ кажемо и дрожимо, то се никога и нетиче, баш као да тих питања и није створила ...
    Прикажи све

    Језичка археологија Српског Тропоља: Како су јаничари нападали Косово – на чистом српском језику?

    Слика
      Док нас дежурни чувари берлинско-бечке догме на друштвеним мрежама панично засипају страним документима, покушавајући да наше постојање закључају у вештачке границе 7. века, жива реч са терена их демантује на сваком кораку. Након што смо разоткрили геометријски код винчанске културе на пиротском ћилиму, време је да отворимо кључне странице Треће књиге „Песама и обичаја укупног народа српског” Милоша С. Милојевића . Овај материјал доноси доказе српске језичке археологије које је кабинетска елита, по налогу Беча, морала хитно да гурне у заборав. Српско име и српски ритам под султановим барјаком Замислите сцену коју Милојевић записује у околини српске светиње Грачанице: долази бесна јаничарска војска, урнебес туђинских бубњева, гочева и таламбаса пара уши, а народ се у страху крије у мале, дрвене манастирске ћелије. Жене утишавају малу децу да не плачу, док проклетим Косовом језде силни потурчењаци на хатовима, пуцајући из карабина и кубура. А онда, усред тог терора, из грла тих ист...
    Прикажи све

    Храм за Србе или туђински обор: Како су Стојан Новаковић и кабинетски цензори скратили Србију?

    Слика
      Након што смо кроз Трећу књигу Милоша С. Милојевића доказали да су султанови јаничари на Косову користили изворни српски код [1], а српски манастири врвели од световне писмености, време је да погледамо у само срце београдске завере тишине. Пре него што разобличимо кухињу бечког професора Ватрослава Јагића [1], морамо разумети брутални сукоб унутар српске елите 19. века. То је био судар два концепта: концепта слободе и концепта кабинетског кукавичлука. У свом капиталном одбрамбеном делу „Одговор на измишљотине” , Милош С. Милојевић оставља хируршки прецизан запис о разлици између себе и свог „поштованог друга”, тадашњег првог пера званичне науке, Стојана Новаковића [1]. Из ових речи избија комплетна трагедија српске заробљене историје. 1. Метода цензуре: Шта се „допада” Стојану Новаковићу? Милојевић отворено демаскира како његов пријатељ Новаковић кроји историју и књижевност српског народа [1]. Док Милојевић верује да на терену треба прикупљати „сваковрсно народно градиво, и онако...
    Прикажи све