КЊИГА ПРЕ БАЈОНЕТА: Како су српске реке и школе изгубиле рат од београдског „сврачијег мозга“

 Милош С. Милојевић у свом делу оставља сурову војно-географску и социолошку дијагнозу српског народа уочи ратова за ослобођење. Његово највеће упозорење било је да се успешна држава и војска не могу градити са народом који је географски распарчан и отуђен туђинским утицајима. Пре него што се покрене бајонет, мора се покренути заједничка свест.

Географија наше отуђености under окупацијом
Милојевић отворено пише да се наш народ под Турцима међу собом ни најмање не познаје. Србин у Босни држи за онога у Тракији или Старој Србији да је нешто сасвим различито од њега. Они у Шумадији се туђе од Срба под Аустроугарском, а Црногорци од оних под Румунима. Векови под различитим окупаторима убризгали су локалне менталитете и међусобно неповерење.
Без свести о томе „шта смо, где смо и какви треба да смо“, сваки војни сукоб постаје огромна биолошка коцка. Насупрот томе, Милојевић исписује заветну географију српских река: од Калоче, Драве и Мориша па до Белог Мора, и од Трста до Једрена и Марице. То није империјална машта, то је простор на коме српски домаћин оре земљу, ломи славски колач и чува своје гробове.
Невидљива војска: Друго одељење Богословије
Уместо брзе војне мобилизације непросвећене масе, Милојевић је нудио дугорочни план: уједињење помоћу књиге (ама праве српске), школе и просвете. Кључна фигура његовог програма били су синови обичног народа, будући учитељи и свештеници из чувеног Другог одељења Београдске Богословије, које је он лично основао и водио.
  • Мрежа на терену: Младићи са најугроженијих терена Старе Србије и Македоније школовани су у Београду и враћани на терен.
  • Духовна кохезија: Они нису били салонски бирократе, већ народни просветитељи чији је задатак био да зближе, здруже и збратиме народ пре избијања рата.
  • Економска мудрост: Милојевић је захтевао да се уз ово отвори и одељење за занате и трговину за младиће који нису за књигу, јер се „не може све то постићи само букваром и петрахилом“. Писмен и економски независан трговац и занатлија на терену јесте темељ војне одбране.
Издаја „сврачијег мозга“
Ипак, најтежа лекција ове хронике јесте домаћа бирократска глупост. Милојевић не бира речи и оптужује тадашњи државни врх за „сврачији мозак, обест и недогледиму глупост“ јер су затворили Друго одељење Богословије.
Уместо да држава препозна вредност те невидљиве просветне војске, београдски чиновници су питомце силом гурнули из српске државе у руке руским славенофилима, који су те српске младиће доучили и – побугарили! Тако је Србија, због салонске зависти и кратковидости, сопствену памет поклонила туђим пројектима и изгубила културни рат на југу пре него што је прва пушка уопште испаљена.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Слепо обожавање туђих лажи: Зашто српски академици више верују окупаторима него свом народу?

Слика
  Када данас отворите званичне школске уџбенике историје, дочекаће вас већ добро позната, догматска матрица. У њима пише да су Срби на Балкан дошли као безлична, дивља маса у 7. веку, и то по одобрењу Грка. Ако питате наше професоре и академике одакле им та тврдња, они ће као по команди изговорити: „Тако каже византијски цар Константин VII Порфирогенит.” Време је да скинемо рукавице и погледамо истину у очи кроз култне „Одломке историје Срба” Милоша С. Милојевића . Милојевић је био први српски истраживач који је отворено демаскирао овај комплекс ниже вредности наше елите. Он је хируршки прецизно лоцирао највећу болест српских кабинетских историчара — слепо клањање странцима и потпуно игнорисање сопственог народног бића: Оригинални цитат: „За нас је увек било, а и још ће доста времена бити само то: тако и тако каже Порфирођенит, Тунман, Енгел и т.д. па и каква Нешредија и ко други, а како ми и наш народ кажемо и дрожимо, то се никога и нетиче, баш као да тих питања и није створила ...
Прикажи све

Језичка археологија Српског Тропоља: Како су јаничари нападали Косово – на чистом српском језику?

Слика
  Док нас дежурни чувари берлинско-бечке догме на друштвеним мрежама панично засипају страним документима, покушавајући да наше постојање закључају у вештачке границе 7. века, жива реч са терена их демантује на сваком кораку. Након што смо разоткрили геометријски код винчанске културе на пиротском ћилиму, време је да отворимо кључне странице Треће књиге „Песама и обичаја укупног народа српског” Милоша С. Милојевића . Овај материјал доноси доказе српске језичке археологије које је кабинетска елита, по налогу Беча, морала хитно да гурне у заборав. Српско име и српски ритам под султановим барјаком Замислите сцену коју Милојевић записује у околини српске светиње Грачанице: долази бесна јаничарска војска, урнебес туђинских бубњева, гочева и таламбаса пара уши, а народ се у страху крије у мале, дрвене манастирске ћелије. Жене утишавају малу децу да не плачу, док проклетим Косовом језде силни потурчењаци на хатовима, пуцајући из карабина и кубура. А онда, усред тог терора, из грла тих ист...
Прикажи све

Храм за Србе или туђински обор: Како су Стојан Новаковић и кабинетски цензори скратили Србију?

Слика
  Након што смо кроз Трећу књигу Милоша С. Милојевића доказали да су султанови јаничари на Косову користили изворни српски код [1], а српски манастири врвели од световне писмености, време је да погледамо у само срце београдске завере тишине. Пре него што разобличимо кухињу бечког професора Ватрослава Јагића [1], морамо разумети брутални сукоб унутар српске елите 19. века. То је био судар два концепта: концепта слободе и концепта кабинетског кукавичлука. У свом капиталном одбрамбеном делу „Одговор на измишљотине” , Милош С. Милојевић оставља хируршки прецизан запис о разлици између себе и свог „поштованог друга”, тадашњег првог пера званичне науке, Стојана Новаковића [1]. Из ових речи избија комплетна трагедија српске заробљене историје. 1. Метода цензуре: Шта се „допада” Стојану Новаковићу? Милојевић отворено демаскира како његов пријатељ Новаковић кроји историју и књижевност српског народа [1]. Док Милојевић верује да на терену треба прикупљати „сваковрсно народно градиво, и онако...
Прикажи све