КЊИГА ПРЕ БАЈОНЕТА: Како су српске реке и школе изгубиле рат од београдског „сврачијег мозга“

 Милош С. Милојевић у свом делу оставља сурову војно-географску и социолошку дијагнозу српског народа уочи ратова за ослобођење. Његово највеће упозорење било је да се успешна држава и војска не могу градити са народом који је географски распарчан и отуђен туђинским утицајима. Пре него што се покрене бајонет, мора се покренути заједничка свест.

Географија наше отуђености under окупацијом
Милојевић отворено пише да се наш народ под Турцима међу собом ни најмање не познаје. Србин у Босни држи за онога у Тракији или Старој Србији да је нешто сасвим различито од њега. Они у Шумадији се туђе од Срба под Аустроугарском, а Црногорци од оних под Румунима. Векови под различитим окупаторима убризгали су локалне менталитете и међусобно неповерење.
Без свести о томе „шта смо, где смо и какви треба да смо“, сваки војни сукоб постаје огромна биолошка коцка. Насупрот томе, Милојевић исписује заветну географију српских река: од Калоче, Драве и Мориша па до Белог Мора, и од Трста до Једрена и Марице. То није империјална машта, то је простор на коме српски домаћин оре земљу, ломи славски колач и чува своје гробове.
Невидљива војска: Друго одељење Богословије
Уместо брзе војне мобилизације непросвећене масе, Милојевић је нудио дугорочни план: уједињење помоћу књиге (ама праве српске), школе и просвете. Кључна фигура његовог програма били су синови обичног народа, будући учитељи и свештеници из чувеног Другог одељења Београдске Богословије, које је он лично основао и водио.
  • Мрежа на терену: Младићи са најугроженијих терена Старе Србије и Македоније школовани су у Београду и враћани на терен.
  • Духовна кохезија: Они нису били салонски бирократе, већ народни просветитељи чији је задатак био да зближе, здруже и збратиме народ пре избијања рата.
  • Економска мудрост: Милојевић је захтевао да се уз ово отвори и одељење за занате и трговину за младиће који нису за књигу, јер се „не може све то постићи само букваром и петрахилом“. Писмен и економски независан трговац и занатлија на терену јесте темељ војне одбране.
Издаја „сврачијег мозга“
Ипак, најтежа лекција ове хронике јесте домаћа бирократска глупост. Милојевић не бира речи и оптужује тадашњи државни врх за „сврачији мозак, обест и недогледиму глупост“ јер су затворили Друго одељење Богословије.
Уместо да држава препозна вредност те невидљиве просветне војске, београдски чиновници су питомце силом гурнули из српске државе у руке руским славенофилима, који су те српске младиће доучили и – побугарили! Тако је Србија, због салонске зависти и кратковидости, сопствену памет поклонила туђим пројектима и изгубила културни рат на југу пре него што је прва пушка уопште испаљена.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Слепо обожавање туђих лажи: Зашто српски академици више верују окупаторима него свом народу?

Језичка археологија Српског Тропоља: Како су јаничари нападали Косово – на чистом српском језику?

Храм за Србе или туђински обор: Како су Стојан Новаковић и кабинетски цензори скратили Србију?