СТУДЕНТСКИ НАРОДНИ ПОКРЕТ ПРОТИВ БИРОКРАТИЈЕ: Како је Гарашанинова кабинетска каста угушила невидљиву војску Милоша С. Милојевића

 Када данашња критичка историографија покушава да објасни зашто је Србија изгубила економски и културни рат на југу Балкана крајем 19. века, она увек кривицу сваљује на „неповољне геополитичке околности“. Међутим, Милош С. Милојевић у својим „Цртама ратних слика“ оставља документе који доказују суву реалност: Србију није поразио спољни непријатељ, већ унутрашњи раскол између аутентичног студентског народног покрета и Гарашанинове отуђене бирократске власти.

Да бисмо разумели дубину ове трагедије, морамо погледати ко су били људи који су носили народни програм на терену и ко су били они који су их из београдских салона саплитали.
Друго одељење Богословије: Први српски студентски покрет са терена
Када је Милојевић основао и повео чувено Друго одељење Београдске Богословије, он није стварао кабинетске чиновнике. Он је створио живи, борбени студентски народни покрет. Питомци овог одељења нису били београдска деца из богатих трговачких кућа која су маштала о дипломатским каријерама у Паризу. То су били синови српског сељака и домаћина са најугроженијих терена под Турцима – младићи из Куманова, Скопља, Пирота, Охрида и Призрена.
Милојевић је разумео закон терена: кућа се не брани пустим букваром из Беча, већ живим човеком. Његови студенти су школовани да буду народни трибуни, учитељи, свештеници, али и занатлије и трговци (за оне који нису били за књигу).
  • Њихов задатак: Да се врате на своја вековна огњишта и премреже терен мрежом просвете, домаћих заната и економске самоодрживости кроз сва три закона нашег народа (и православни, и мухамедански, и римокатолички).
  • Њихова снага: Они су били невидљива народна војска која је зближавала и братимила поцепане српске нахије пре избијања рата 1876. године. Они су на терену поделили лозинке и спремили Општи устанак у 30 нахија Праве Србије.
Гарашанинова бирократија: Страх од сопственог народа
Насупрот овом живом младом ткиву стајао је владајући апарат који је утемељио Илија Гарашанин. То је била класична бирократска власт – кабинетска каста која је Србијом управљала помоћу увезених параграфа и швапских прописа. За ове салонске политичаре, држава је била бирократска машина, а народ поданичка маса која служи да плаћа порез и гине када они то у кабинету испланирају.
Када је Гарашанинова бирократија видела снагу, заједништво и фанатичну доследност Милојевићевог студентског покрета, у Београду је завладала паника. Бирократе се по природи ствари плаше свега што не могу да контролишу из својих канцеларија. За њих су ови младићи са јужних терена били „неоријентисани“, радикални и опасни за тадашњу опрезну, капитулантску дипломатију Кнежевине Србије.
Трагедија издаје: Како бирократска глупост „побугарује“ сопствену памет
И тада на сцену ступа оно што Милојевић назива „сврачијим мозгом, обешћу и непреставимом глупошћу“ државног врха. Београдска бирократска власт доноси сулуду одлуку: затвара Друго одељење Богословије!
Размислите о размерама ове војно-стратешке издаће на сопственом терену. Наместо да држава логистички подржи мрежу од хиљаду писмених занатлија и учитеља који држе свест и привреду на југу, они тај студентски покрет буквално силом избацују из Србије. Ови младићи, остављени на ледини без ичега, бивају гурнути у руке руским славенофилским фондовима, који их одводе у своје заводе, доучавају и – како Милојевић крваво сведочи – побугарују!
Гарашанинова бирократска кућа је из чисте заједљивости и кратковидости поклонила сопствену децу туђим пројектима. Тим потезом, Београд је сам себи одсекао уши и предао културни и етнографски рат за Стару Србију и Македонију пре него што су наши војници уопште изашли на позиције. Ово је вечита лекција за заједницу од карактера: када државом управља салонска бирократија, њен највећи непријатељ није окупатор, већ сопствени, слободни народни покрет који одбија да савије кичму пред параграфима на вересију.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Слепо обожавање туђих лажи: Зашто српски академици више верују окупаторима него свом народу?

Слика
  Када данас отворите званичне школске уџбенике историје, дочекаће вас већ добро позната, догматска матрица. У њима пише да су Срби на Балкан дошли као безлична, дивља маса у 7. веку, и то по одобрењу Грка. Ако питате наше професоре и академике одакле им та тврдња, они ће као по команди изговорити: „Тако каже византијски цар Константин VII Порфирогенит.” Време је да скинемо рукавице и погледамо истину у очи кроз култне „Одломке историје Срба” Милоша С. Милојевића . Милојевић је био први српски истраживач који је отворено демаскирао овај комплекс ниже вредности наше елите. Он је хируршки прецизно лоцирао највећу болест српских кабинетских историчара — слепо клањање странцима и потпуно игнорисање сопственог народног бића: Оригинални цитат: „За нас је увек било, а и још ће доста времена бити само то: тако и тако каже Порфирођенит, Тунман, Енгел и т.д. па и каква Нешредија и ко други, а како ми и наш народ кажемо и дрожимо, то се никога и нетиче, баш као да тих питања и није створила ...
Прикажи све

Језичка археологија Српског Тропоља: Како су јаничари нападали Косово – на чистом српском језику?

Слика
  Док нас дежурни чувари берлинско-бечке догме на друштвеним мрежама панично засипају страним документима, покушавајући да наше постојање закључају у вештачке границе 7. века, жива реч са терена их демантује на сваком кораку. Након што смо разоткрили геометријски код винчанске културе на пиротском ћилиму, време је да отворимо кључне странице Треће књиге „Песама и обичаја укупног народа српског” Милоша С. Милојевића . Овај материјал доноси доказе српске језичке археологије које је кабинетска елита, по налогу Беча, морала хитно да гурне у заборав. Српско име и српски ритам под султановим барјаком Замислите сцену коју Милојевић записује у околини српске светиње Грачанице: долази бесна јаничарска војска, урнебес туђинских бубњева, гочева и таламбаса пара уши, а народ се у страху крије у мале, дрвене манастирске ћелије. Жене утишавају малу децу да не плачу, док проклетим Косовом језде силни потурчењаци на хатовима, пуцајући из карабина и кубура. А онда, усред тог терора, из грла тих ист...
Прикажи све

Храм за Србе или туђински обор: Како су Стојан Новаковић и кабинетски цензори скратили Србију?

Слика
  Након што смо кроз Трећу књигу Милоша С. Милојевића доказали да су султанови јаничари на Косову користили изворни српски код [1], а српски манастири врвели од световне писмености, време је да погледамо у само срце београдске завере тишине. Пре него што разобличимо кухињу бечког професора Ватрослава Јагића [1], морамо разумети брутални сукоб унутар српске елите 19. века. То је био судар два концепта: концепта слободе и концепта кабинетског кукавичлука. У свом капиталном одбрамбеном делу „Одговор на измишљотине” , Милош С. Милојевић оставља хируршки прецизан запис о разлици између себе и свог „поштованог друга”, тадашњег првог пера званичне науке, Стојана Новаковића [1]. Из ових речи избија комплетна трагедија српске заробљене историје. 1. Метода цензуре: Шта се „допада” Стојану Новаковићу? Милојевић отворено демаскира како његов пријатељ Новаковић кроји историју и књижевност српског народа [1]. Док Милојевић верује да на терену треба прикупљати „сваковрсно народно градиво, и онако...
Прикажи све