Речи које су покренуле Дринску војску: У сусрет годишњици битке на Старачи

 

У предвечерје великих сукоба са Османским царством 1876. године, судбина западне српске границе лежала је на реци Дрини. Напон и ишчекивање пред прве ратне операције можда се нигде боље не осећају него у тајним војним депешама. Једно такво сведочанство, које је генерал Ранко Алимпић упутио врховном команданту, кнезу Милану Обреновићу, открива нам детаљан и амбициозан план напада који је претходио кључним борбама.

Стратегија исписана пером генерала

Генерал Алимпић, суочен са „местним тегобама и поглавитим административним оскудицама“, јавља кнезу да је спреман за покрет. Његов план био је силовит, прецизан и обухватао је три кључна правца дејства на Дрини:

1. Главни удар из Бадованаца: Концентрација војске у Бадовинцима и постављање понтонског моста на Дрини ради муњевитог напада из Бујуклића аде право на Бијељину.
2. Диверзија и пресецање веза: Употреба свих расположивих дринских чамаца код ушћа Јадра како би се пребацио резервни батаљон, блокирале комуникације Јања–Зворник и Бијељина–Тузла.
3. Обезбеђење бокова: Заузимање Малог Зворника и одбрана Љубовије и Прослопа, како би се спречио продор Турака у ваљевски крај.

Велики план и сурова стварност на терену

Генерал Алимпић се није заустављао на пограничним градовима. Његов крајњи циљ био је ширење фронта: Зворник, Тузла, а затим Сарајево. План је предвиђао подизање општег устанка у Посавини, ширење чета према Козари и Крајини, чиме би се у потпуности одсекла аустријска граница од Босне.

Међутим, дипломатски и војни планови убрзо су наишли на озбиљне препреке на терену:

• Позив на устанак и одбијање: Генерал Алимпић је у исто време позвао сва три закона (верске заједнице/народе) на општенародни устанак против Османлија. Надајући се масовном одзиву, доживео је разочарање – они су овај позив одбили. Уместо бунта, изабрали су тактику чекања, верујући да ће дочекати будућег краља Перу Ослободиоца (Петра Карађорђевића) искључиво под заштитом круна цара Фрање Јосифа.

Пут до Стараче: Преко крвавих Међаша

И сам ратни пут Дринске војске био је тежи него што је депеша предвиђала. Пре него што ће уопште доћи до битке на Старачи, српска војска је морала да пролије крв на самом почетку операција – у жестокој бици на Међашима. Тај први судар отворио је очи команди о правој снази непријатеља и условима ратовања у поплављеној Посавини и Семберији, правећи увертиру за каснији окршај на Старачи.

Најава серијала: У сусрет годишњици

Ова депеша је сведочанство о храбрости, али и о политичким заблудама, логистичким мукама и сложеним односима на Дринском фронту 1876. године.

„Његовој светлости кнезу, врховном команданту српске војске. - ПАРАЋИН.

 „Благодаран нa одређеној ми улози: да први нападам преко Дрине, усуђујем се понизно приметити, да наша офензивна снага поглавито лежи у пешадији I класе са острагушама. Ова ми је скоро сва одузета и другим дивизијама послата. Ја имам на расположењу само три таква батаљона, а то ми се чини недовољно за одређену улогу. Молим вашу светлост да ми одобри више офензивне снаге ради сигурнијег почетног успеха, од кога поглавито зависиће општи устанак у Босни. Шабачка бригада I кл. данас се одмара у Ваљеву; она би се могла повратити, ако ваша светлост горње одобри. Даље молим вашу светлост, да се спреми и пошље нарочита прокламација за одређени ми улазак у Босну. 

 Генерал Алимпић.“

„Његoвoj светлости књазу, врховном команданту српске војске:

 „Надам се да ћy прекосутра до подне савладати све местне тегобе, и поглавите административне оскудице, а тада бићу готов за напад. Овај мислим да извршим тога истог дана: 

а, из Бујуклића аде прво на Бјељину. Те цељи ради наредио сам концентрацију војске у Бадовинцима, постројење моста понтонског преко Дрине, али на нашем земљишту. 

б, Диверзију с бока на комуникацију: Јања – Зворник и Бјељина - Тузла. За ово наредио сам, да се прикупе сви чамчи дрински овога краја, те да на њима код острова више ушћа Јадра пребацим један резервни батаљон преко Дрине, са задатком, да спречи горње комуникације до Мачковца и завлада Мајевицом позади Бјељине. 

в, зауаеће Малог Зворника, за коју цељ одредио сам два подринска батаљона II класе са III-ћoм местном класом. 

„Што со тиче Љубовије, тамо сам одредио један азбуковачки батаљон да Дрину чува од турске диверзије, а у случају нужде, да Прослоп брани, да Турци не продру у ваљевску. 

„По учињеном успеху, даљи објект мојих операција био би: Зворник, Тузла, а отуда даље Сарајево. Осим тога тражио би, да у Посавини устанак организујем, а да организоване чете пружам у Мајевицу и даље дуж Саве у Козару, и даље у Крајину, те да тим одвајам аустријску границу од Босне. 

„Ако његова светлост план овај одобрава, молим за извршну команду у своје време; ја ћy је очекивати у означеном положају. 

Генерал Алимпић.“

Аутори: ИА/АИ