Пакао у кукурузима Међаша: Како је Алимпић преокренуо турску замку

 У војној историји ретке су битке у којима обе војске у исто време зађу једна другој за леђа. Управо то се догодило 23. јуна (5. јула) 1876. године у Семберији, у крвавом боју код Међаша, који је послужио као ватрено крштење за Дринску војску генерала Ранка Алимпића.

Захваљујући изворним записима из књиге „Живот и рад генерала Ранка Алимпића“, данас можемо секунду по секунду да реконструишемо ову драматичну битку.

Битка за Рачу и аустријску пупчану врпцу

Након што је српски Црнобарски одред муњевито заузео Босанску Рачу, отоманска команда у Бијељини пала је у ватру. Рачу су сматрали својом виталном везом са Аустријом, преко које им је, према Алимпићевим речима, стизала „храна, оружје, муниција, па и војници“. Осим тога, заузимањем Раче Турци су изгубили огромне залихе хране и око 6.000 дуката царинског новца.

Да поврати Рачу, из Бијељине креће марш мајора Имзи-бега Сточевића са целим табором редифа (батаљоном) и великом комором.

План генерала Алимпића: Клопка у Дворовима

Сазнавши за покрет Турака преко својих шпијуна, генерал Алимпић спрема паметну замку. Шаље две колоне:

1. Мајора Ђоку Влајковића са Првом добровољачком бригадом да јури Имзи-бега и зађе му за леђа.
2. Капетана Пају Путника са два слаба батаљона да запоседне насип у Дворовима, пресече пут Бијељина–Рача и блокира свако појачање из града.

Међутим, ратна срећа је превртљива. Паја Путник касни. Пре него што је успео да стигне на одређено место, из Бијељине излећу још два турска батаљона као помоћ Рачи.

Драма код Међаша: „Ударени с леђа!“

Мајор Влајковић успешно пролази кроз Међаше и заиста залази иза леђа Имзи-бегу. Али у том тренутку, нова турска појачања из Бијељине ударају Влајковића – с леђа!

Влајковић чини погрешну процену, мислећи да је реч о мањем непријатељском одреду. Оставља само две чете да бране зачеље, а са главнином наставља ка Рачи, пославши курира по помоћ у главни стан. Но, тек што је одмакао неколико стотина корака, иза леђа избија страховит крвави пир. Четири српске чете нашле су се у обручу, примивши удар два цела турска батаљона.

Спасоносни плотуни мајора Ћурчића

У тренутку када је судбина Влајковићевих добровољаца висила о концу, из српског главног стана стиже спас. На бојиште улећу два батаљона Подринске бригаде, два батаљона Шабачке бригаде и моћна Прва тешка дивизијска батерија под командом мајора Ћурчића.

Српска артиљерија и пешадија изводе бриљантан маневар: ударају Турцима директно у бок и на линију повлачења. Из књиге генерала Алимпића сазнајемо:

„Ту се, око повратнице турске, развије ужасна борба која је неколико сати трајала... Но срећно и славно по оружје дринске војске испала је борба код Међаша.“

Турски противудар је сломљен, а Босанска Рача је одбрањена. Ова тешка победа плаћена крвљу отворила је очи српској команди и поставила нову одбрамбену линију: Рача – Попови – Јања. Била је то крвава увертира за оно што ће се убрзо одиграти на пољима Стараче.

Аутори: ИА/АИ