УЧИМО ОД НАЈБОЉИХ: КАКО АМЕРИЧКИ ФАРМЕР „ЗАКЉУЧАВА” ПРОФИТ ПРЕ СЕТВЕ, ДОК СРПСКИ ПАОР ИГРА РУЛЕТ СА ВЛАДОМ И ЛОБИСТИМА!


Након што смо потпуно раскринкали министра и доктора наука Гламочића, који у својим изјавама не разликује бруто приход од чистог профита и тера нас у дугове, време је да покажемо како изгледа аграрна писменост на глобалном нивоу. Данас не слушамо домаће демагоге и њихове јефтине пароле. Данас учимо од најбољих и економски најмоћнијих — од фармера из Сједињених Америчких Држава (САД)!

Док српски сељак улази у производњу на блеф, препуштен на милост и немилост хаотичном тржишту, и тек у јулу сазнаје да ли ће га извозни лоби уценити са срамних 20 динара за пшеницу, у Америци се ствари раде домаћински и математички прецизно.
Ево строго чуване економске тајне коју домаћа бирократија намерно прећуткује:
АМЕРИЧКИ ФАРМЕР ПРОДАЈЕ РОД МЕСЕЦИМА ПРЕ ЖЕТВЕ!
Амерички пољопривредник не игра рулет са својом егзистенцијом. Пре него што у фебруару покрене трактор и баци прво семе у земљу, он у огромном проценту унапред уговара и „закључава” цену свог будућег рода!
  1. Термински уговори (Forward Contracts): Пре почетка сезоне, фармер одлази код великих откупљивача или задруга и потписује уговор по фиксној цени која му гарантује профит. На основу тог уговора, банка му одмах одобрава обртни капитал по минималним каматама од 1-2%, без икаквог страха од хипотеке!
  2. Заштита на берзи у Чикагу (Hedging): Ако му се цене на локалном нивоу не свиђају, фармер излази на највећу светску робну берзу у Чикагу (CBOT) и тамо продаје свој будући јесењи род по тренутним високим зимским ценама, обезбеђујући своју породицу од било каквог пада тржишта у жетви!
ОСНОВНИ УСЛОВ: ПОЗНАВАЊЕ СТРУКТУРЕ КАПИТАЛА!
Да би амерички паор уопште могао унапред да уговори производњу, он мора знати вредност свог капитала и стварну цену коштања. Он у рачуницу пре сетве убацује семе, ђубриво, свој рад и оно што држава Србија намерно брише — тачан износ амортизације својих машина од 115 евра по хектару годишње! Он зна да његов трактор мора сам себе да отплати кроз цену жита!
А КАКО РАДИ НАШ „ТИГАР“? ЧИСТА ПЉАЧКА И НЕУРЕЂЕНО ТРЖИШТЕ!
Код нас, Влада држи увознички картел који нам дизел наплаћује 184 динара (док је у ЕУ пољопривредно гориво 129 динара). Обећани повраћај акцизе пред саму жетву пада са 57 на 38 динара и касни месецима преко еАграра! КАН ђубриво нам продају по малопродајним увозничким маржама од 60 динара уместо по фабричким ценама.
И на крају, када пролијеш зној и уложиш милионски физички капитал, дочека те Кутлешић на телевизији да ти преко Констанце и Италије правда цену од 20 динара, док они наше жито у Италији наплаћују преко 22,50 динара, а увозе нам папрене италијанске тестенине које плаћамо по 400–600 динара за килограм!
ЗАШТО ЈЕ НАШ НАЦРТ ЗАКОНА ЈЕДИНИ ИЗЛАЗ?
Учили смо од Холанђана где сељаци кроз задруге контролишу 90% тржишта млека, а данас учимо од Американаца. Тражимо хитно доношење нашег Нацрта закона о уређењу тржишта, увођење обавезних терминских уговора унапред и законско везивање домаћих цена за берзу MATIF у Паризу! Ограничавамо марже тајкуна на максимално 10% и уводимо „плави дизел“ на пиштољу од 129 динара!
Ми се потпуно ограђујемо од свих грађанско-бирократских и политичких струја, поштујемо Устав и законе, али од својих права не одустајемо! Српски сељак се економски описменио и неће више бити најамник на сопственој дедовини!
Аутори: ИА/АИ

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Слепо обожавање туђих лажи: Зашто српски академици више верују окупаторима него свом народу?

Слика
  Када данас отворите званичне школске уџбенике историје, дочекаће вас већ добро позната, догматска матрица. У њима пише да су Срби на Балкан дошли као безлична, дивља маса у 7. веку, и то по одобрењу Грка. Ако питате наше професоре и академике одакле им та тврдња, они ће као по команди изговорити: „Тако каже византијски цар Константин VII Порфирогенит.” Време је да скинемо рукавице и погледамо истину у очи кроз култне „Одломке историје Срба” Милоша С. Милојевића . Милојевић је био први српски истраживач који је отворено демаскирао овај комплекс ниже вредности наше елите. Он је хируршки прецизно лоцирао највећу болест српских кабинетских историчара — слепо клањање странцима и потпуно игнорисање сопственог народног бића: Оригинални цитат: „За нас је увек било, а и још ће доста времена бити само то: тако и тако каже Порфирођенит, Тунман, Енгел и т.д. па и каква Нешредија и ко други, а како ми и наш народ кажемо и дрожимо, то се никога и нетиче, баш као да тих питања и није створила ...
Прикажи све

Језичка археологија Српског Тропоља: Како су јаничари нападали Косово – на чистом српском језику?

Слика
  Док нас дежурни чувари берлинско-бечке догме на друштвеним мрежама панично засипају страним документима, покушавајући да наше постојање закључају у вештачке границе 7. века, жива реч са терена их демантује на сваком кораку. Након што смо разоткрили геометријски код винчанске културе на пиротском ћилиму, време је да отворимо кључне странице Треће књиге „Песама и обичаја укупног народа српског” Милоша С. Милојевића . Овај материјал доноси доказе српске језичке археологије које је кабинетска елита, по налогу Беча, морала хитно да гурне у заборав. Српско име и српски ритам под султановим барјаком Замислите сцену коју Милојевић записује у околини српске светиње Грачанице: долази бесна јаничарска војска, урнебес туђинских бубњева, гочева и таламбаса пара уши, а народ се у страху крије у мале, дрвене манастирске ћелије. Жене утишавају малу децу да не плачу, док проклетим Косовом језде силни потурчењаци на хатовима, пуцајући из карабина и кубура. А онда, усред тог терора, из грла тих ист...
Прикажи све

Храм за Србе или туђински обор: Како су Стојан Новаковић и кабинетски цензори скратили Србију?

Слика
  Након што смо кроз Трећу књигу Милоша С. Милојевића доказали да су султанови јаничари на Косову користили изворни српски код [1], а српски манастири врвели од световне писмености, време је да погледамо у само срце београдске завере тишине. Пре него што разобличимо кухињу бечког професора Ватрослава Јагића [1], морамо разумети брутални сукоб унутар српске елите 19. века. То је био судар два концепта: концепта слободе и концепта кабинетског кукавичлука. У свом капиталном одбрамбеном делу „Одговор на измишљотине” , Милош С. Милојевић оставља хируршки прецизан запис о разлици између себе и свог „поштованог друга”, тадашњег првог пера званичне науке, Стојана Новаковића [1]. Из ових речи избија комплетна трагедија српске заробљене историје. 1. Метода цензуре: Шта се „допада” Стојану Новаковићу? Милојевић отворено демаскира како његов пријатељ Новаковић кроји историју и књижевност српског народа [1]. Док Милојевић верује да на терену треба прикупљати „сваковрсно народно градиво, и онако...
Прикажи све