Крст из Бијељине и конопци за робље: Коначни биланс и срамне варке на Старачи

 Када су се око 3 сата поподне, 8. јула 1876. године, над пољима Стараче отворили облаци сипајући ледени град, битка која је одлучивала о судбини западне Србије била је завршена. Египатски пукови и турски низами Џеладин-паше били су у потпуном растројству потиснути назад преко реке.

Тек када је олуја утихнула, а српски војници кренули да пребројавају преживеле и скупљају ратни плен, на видело је избила пуна, шокантна истина о овој бици – од мрачних намера непријатеља, преко језивих ратних варки, па све до панике која се као пожар проширила Босном.

Конопци за поробљавање Мачве

Џеладин-пашина војска је на Старачу кренула у потпуном уверењу да ће српска одбрана пасти у првом налету. Били су толико сигурни у тријумф да су, према белешкама генерала Алимпића, поред шанчевог материјала и великог конопца за постављање летећег моста преко Дрине, на бојишту оставили и неколико кола пуних малих конопчића.

Заробљени египатски војници (Мисирци) касније су признали језиву истину: ове конопчиће су носили са собом како би већ истог дана везали и пороблили српско робље. План је био јасан – пробити линију на Старачи, прећи Дрину и у најмању руку потпуно попалити и поробити богату Мачву. Наместо тога, ти исти конопци остали су у блату Семберије као споменик пропасти њихових освајачких снова.

Срамна варка: Крст и застава за превару Срба

Оно што је посебно запањило и разбеснело српске добровољце у јеку борбе на простору Гњилаче био је тренутак када су из шуме изрониле турске колоне башибозука носећи испред себе – белу заставу и хришћански крст! Био је то велики сребни крст који су претходно безочно украли из хришћанске цркве у Бијељини.

Турски војници су ишли напред и на српском језику из свег гласа викали: „Живео Милан Обреновић!“, покушавајући да заварају Србе да помисле како им у помоћ стижу побуњени босански хришћани. Међутим, превара није успела. Српски добровољци су брзо кроз маглу препознали карактеристичне турске ношње и фанатичне покрете башибозука. Уследио је силовит, бесан јуриш српских бораца који су се укопали у коштац са нападачима, разбили их и на бајонет им отели и белу заставу и украдени бијељински крст.

Крвава цена победе на Светог Прокопија

Иако је Дринска војска извојевала бриљантну победу, цена је била изузетно висока и болна за целу Кнежевину:

• Српски губици: Погинуло је 56 ратника, док је 162 рањено. Међу тешко рањенима нашли су се потпуковник Груја Мишковић, потпоручик Евгеније Јуришић и храбри четовођа Стеван Митровић. Најтежи ударац био је губитак батаљонског командира Ђуре Петровића, који је након неколико дана подлегао тешким ранама.
• Турски губици: Били су катастрофални. Само у рејонима Гњилаче и Суваче остало је да лежи 126 мртвих Турака, које савезници у паничном повлачењу нису стигли ни да покупе. Према каснијим званичним извештајима, укупни турски губици у мртвима и рањенима на Старачи износили су око 1.600 војника.

Психолошки слом: „Код ђаура има топова као дрва!“

Пораз на Старачи потпуно је деморалисао и сломио дух отоманских снага у Бијељини. Највећи ударац доживео је башибозук. Четири цела батаљона башибозука из Травника, који су тек три дана раније стигли као велика узданица Џеладин-паше, у паници су се разбежали са бојишта.

Они су безглаво појурили назад својим кућама у централну Босну, а успут су међу тамошњим муслиманским становништвом сејали незапамћен страх. Очајни и преплашени, урушавали су морал отоманске војске тврдећи да се „ђаурима (неверницима) не може ништа“. Преувеличавајући српску снагу како би оправдали свој кукавичлук, уверавали су све успут: „На Дрини српска војска има топова као дрва, а има их преко 50.000!“

Тако је битка на Старачи, вођена са закислом муницијом и уморним војницима, постала не само војнички тријумф, већ и велика психолошка победа која је дубоко у унутрашњости Босне пољуљала сигурност Отоманске империје. Линија Рача–Попови–Јања била је одбрањена и запечаћена крвљу хероја, остављајући причу о генералу Алимпићу и његовим див-јунацима да живи као вечна лекција о храбрости.

Аутори: ИА/АИ