Сан о совуљаги и 6.000 Египћана: Предвечерје битке на Старачи (8. јул 1876)

 Дан Светог Прокопија, 8. јул 1876. године, остаће уписан црвеним словима у историји Дринске војске. То је дан када се Семберија затресла од најжешће топовске канонаде од почетка рата. Међутим, оно што је претходило првом пуцњу на Старачи открива нам драматичну трку с временом, обавештајни рат и једну готово мистичну војничку слутњу генерала Ранка Алимпића.

Пророчанство из мачванске ноћи: „Сад ће Турци ударити!“

Око 3 сата ујутру, након незапамћеног пролома облака који је целе ноћи натапао Бадовинце и српске логоре, киша је коначно почела да јењава. Исцрпљен од неиспавања и непрестаног писања наредби, генерал Алимпић је погледао свог верног каплара-разводника страже: „Ти си мученик... учини шиљбока (стражара) позорним, а ти се наслони ту и одмори се мало.“

Генерал је легао на скромни сеоски кревет у кући Павла Цветуљског, обучен и спреман за покрет. Након једва петнаест минута, ђипио је из сна као опарен. Позвао је разводника и наредио да се хитно спремају коњи. Својој супрузи Милеви, која је тек пристигла у главни стан, узбуђено је пренео сан који је био јасан као јава:

„Ја заспах, а на прозор, ту више тебе, паде совуљага (сова ушина). Лупи крилом на прозор, упрла очима у мене а крилом маше. Тек што ми птица не викну: ’Отварај очи!’ Сад ће Турци ударити. Код нас је све у води: оружје и муниција закисла. А Турци и рачунају на то!“

Слутећи да непријатељ користи управо чињеницу да је српској војсци оружје покисло, генерал је у року од сат времена издао безброј наредби и одјурио преко Дрине у логор. Птица из сна није лагала.

Тајни планови српске команде и страх од катастрофе

Иронија судбине је у томе што је за тај исти 8. јул генерал Алимпић првобитно био планирао српски офанзивни напад на Бијељину. Из Ратног Дневника сазнајемо да је генерал силно желео заузимање овог града како би подигао морал, пресекао брчански пут, одвојио Босну од Аустрије и обезбедио снабдевање војске.

Међутим, само три дана раније, 5. јула увече, Алимпић доноси тешку одлуку да одустане од напада. Разлог је био поражавајући: команданти бригада су му отворено признали да војска још увек није способна за тако крупан узан, јер трупе нису довољно обучене, а фалило је и школованих старешина. Особито је мајор Ђока Влајковић то тврдио за Шабачку бригаду.

Поред тога, Алимпић је стално имао на уму страшну одговорност – иза његових леђа лежали су небрањени Шабац, Ваљево и Београд. Један тежак пораз на Дрини отворио би Турцима директан пут до српске престонице. Зато је решио да чека руску муницију, препуштајући иницијативу непријатељу.

Обавештајни извештаји: Стиже 6.000 Египћана

Док су Срби оклевали, отоманска сила се концентрисала заустрашивањем и паљењем села у босанском Подрињу и Посавини. Српска обавештајна служба слала је готово филмске извештаје који су свакодневно стизали на генералов сто:

• На простор Брезовог Поља и Шепка стиже појачање бега Талировића.
• Из Сарајева ка Бијељини хита 2.500 низама (редовне војске) и 800 башибозука.
• Из унутрашњости империје долази Џеладин-паша, шеф генерал-штаба Муктар-пашине војске.
• Најзлослутнији извештај стиже 4. јула: према Бијељини је упућено чак 6.000 Египћана!

Отоманска команда је чинила последња напрезања да потпуно сатре и у Дрину баци српску војску, која је после Међаша бројала око 2.500 редовних војника и 4.000 башибозука, појачана са свега 6 лаких топова.

Свети Прокопије у непрекидној хуки топовских метака

Око 8 сати ујутру, из магловитог и студеног јулског дана који је више личио на јесен него на лето, преко Дрине је одјекнуо први пуцањ пушке. Убрзо, пушкарање се примакло самој обали.

А онда је загрмео први топ. Па други. Па цео плотун. Милева Алимпић, која је све то слушала са сигурне удаљености из амбуланте Црвеног крста у Бадовинцима, овако описује тај језиви почетак:

„Топовски тресак с почетка беше једно за другим, докле се не сли све у једну непрекидну хуку, тако, да се пушке једва чујаху, тек на преломе топовских метака. Страхотна грмњава топовска испуни ваздух око Дрине и подсети ме на бомбардовање Београда.“

У Бадовинцима су сви у први мах помислили да су Срби кренули у напад и да је генерал затајио план. Међутим, истина је брзо стигла са првим окрвављеним рањеницима које су чамцима пребацивали преко Дрине: Турци су напали свом силом, али нису изненадили. Срби су их на линији Рача–Попови–Јања дочекали спремни. Почела је битка на Старачи.

Аутори:ИА/АИ