Триаголник завере – Како су Ненадовићи, Карађорђевићи и Гарашанин спровели паришких декрет

Након што смо сазнали како је кнез Адам Чарториски још 1804. године у Петрограду ухватио Проту Матију Ненадовића у мрежу „умерених компромиса“, време је да погледамо како је тај загранични калуп крвљу и оружјем извршен на терену Кнежевине Србије.

Да би се слободан, ратнички српски народ претворио у послушну нацију која не прелази унапред зацртане границе и не угрожава линију Загреб–Београд, странцима је била потребна домаћа логистика. Нашли су је у триаголнику моћи који су чинили: породица Ненадовић, династија Карађорђевић и Илија Гарашанин.

Погледајмо суве чињенице о томе како су ови домаћи актери, уз помоћ пољских бајонета, претворили Србију у геополитички полигон „Хотела Ламбер“.

1. Илија Гарашанин и Михаил Чајковски: Оружани државни удар у Београду

Илија Гарашанин је био човек који је у Београду пао под директан утицај пољске агентурне четворке, верујући да преко њих може добити подршку Запада. Франћишек Зах му је писао програме, али је најмрачнију улогу одиграо Михаил Чајковски.

Највећа тајна коју званични уџбеници крију дешава се приликом поновног гласања за избор Александра Карађорђевића за кнеза Србије. Када је Русија оспорила легитимитет његовог првог доласка на власт, паришких центар моћи није ништа препустио случају:

• Чајковски на челу преторијанаца: Из архивских докумената које наводи др Јержи Сковронек јасно се види да је Гарашанин припремио добро наоружану групу људи како би контролисао Скупштину. Али праву команду над овом оружаном формацијом имао је управо пољски агент Михаил Чајковски!
• Уцена бајонетима: Задатак Чајковског био је суров: уколико српски народ и посланици на Скупштини одбију да поново изаберу Александра Карађорђевића, Чајковски и његови људи су имали наређење да моментално реагују оружјем, изврше масакр и силом поставе Карађорђевића на трон. Српски кнез је практично изабран под претњом пољских пушака, како би „Хотел Ламбер“ осигурао своју базу на Балкану.

2. Породица Ненадовић: Чувари легалистичког кавеза

Породица Ненадовић је кроз цео 19. век остала веран чувар оне политике умерености коју је кнез Адам усадио још 1804. године.

• Идеологија затворених граница: Као вође ваљевског краја, дубоко повезане са Аустријом, Ненадовићи су заступали концепт уставности, бирократије и легализма. То је значило стварање управо оне послушне, кабинетске „аристократије“ која презире изворни ратнички код сопственог сељачког народа. За њих је Кнежевина Србија морала бити уређена по западним узорима, а сваки покушај да се покрене изворна народна војска ради ослобођења Космета, Рашке или Македоније сматран је опасним авантуризмом који квари односе са Европом.

3. Династија Карађорђевић: Крваве егзекуције на српском трону

Права спрега завере кодификује се кроз брачни савез: када се кнез Александар Карађорђевић оженио Персидом Ненадовић, ова породица постаје рођачки и политички стуб династије.

• Владавина по налогу странца: Период уставобранитеља представља златно доба пољске агентуре у Београду. Србија је тада мирно седела у својим границама и штитила Турску од Русије, управо по налогу из Париза.
• Ликвидација у Кошутњаку (1868): Када се на престо вратила династија Обреновић, кнез Михаило прави радикалан обрт. Он одбацује ове заграничне калупе, ствара Први балкански савез и спрема војску за ослобођење српског југа. Одмазда је била хладнокрвна: кнез Михаило је убијен у Кошутњаку 1868. године. Званична истрага је доказала да су нити завере водиле директно до бившег кнеза Александра Карађорђевића, а да су се у кући Ненадовића у Београду кували атентати, финансирани аустријским новцем.

Француски наставак: Исто упутство под новом заставом

Након Кримског рата и унутрашњег сукоба, пољска завереничка група око кнеза Чарториског доживљава дефинитиван распад и слом. Али, српска трагедија се тиме не завршава.

• Прелазак под француску чизму: Све активност, комплетну инфраструктуру, шпијунску мрежу и агенте на терену након распада „Хотела Ламбер“ званично преузимају Французи. Француска дипломатија и њена тајна служба само настављају да спроводе потпуно исти шаблон. Наша београдска елита је тако само променила господара у Паризу, док је матрица остала идентична – Србија се мора држати у зацртаном кавезу и контролисати преко Загреба, далеко од свог природног историјског језгра.

Закључак за читаоце

Све је повезано суровом завереничком логиком. Када Србија има владара који хоће изворни народни рат на југу, загранична агентура покреће своје домаће извршиоце. Ненадовићи и Карађорђевићи су служили као кочница српског интегрализма, спремни да подигну руку на владара Обреновића чим он покуша да разбије паришких кавез. Гарашанин је у тој игри остао ухваћен у мрежу Чајковског, верујући да контролише процес који је заправо контролисао њега и утабао пут за стварање елите која ће касније, 1873. године преко Стојана Новаковића, извршити и научни атентат над Милошем Милојевићем. 

Аутори: ИА/АИ