ОГЊИШТЕ: Света ватра која код Срба гори од Винче до данас!

 Да ли сте се икада запитали зашто за кућу кажемо „очево огњиште“, а за нестанак породице „угашено огњиште“? Зашто нам је та реч толико света, иако данас углавном имамо централно грејање и шпорете?

Одговор лежи у континуитету дугом преко 7.000 година. Као што је Крсна слава јединствен феномен у целом хришћанском свету задржан само код Срба, тако је и српски култ огњишта директна веза са неолитском Винчом! 🌟

Шта каже археологија, а шта традиција?

• У центру дома, а не уз зид: Куће у Винчи нису имале пећи у угловима. Огњиште је било у самом средишту куће – као срце дома око ког се вртео читав живот, посао и ритуали.
• Место где живе преци: Као што су Винчани око својих пећи остављали глинене фигурине заштитника, тако су наши стари веровали да под огњиштем живе душе предака које чувају породицу.
• Ватра која се не гаси: Вековима је код Срба важило правило да се жар на огњишту никада не гаси, а при сеоби, живи жар се у посебним посудама преносио у нову кућу да се нит не прекине.

Од винчанске куполасте пећи, преко српског бадњака и божићног полазника који џара ватру за здравље и напредак, ми и данас живимо обичаје старе неколико миленијума. Огњиште за Србе никада није било само извор топлоте – оно је било и остало наш духовни стожер.

У наредним текстовима детаљно отварамо ову тему: истражујемо зашто се заклињало огњиштем, како су хришћански светитељи преузели улогу заштитника ватре и шта су све археолози пронашли у винчанским пећима.

Аутори: ИА/АИ