Како смо срушили бечку кулу од карата: Огољени Тунман, Енгел и Новаковић

 Историја се не брани у београдским салонским фотељама, нити у затвореним кабинетским круговима који слепо преписују туђе лажи. Истинита повесница српског народа брани се на терену Српског Тропоља. Наоружани немилосрдном аргументацијом Милоша С. Милојевића, у претходним текстовима покренули смо лавину и извели пред суд јавности тројицу кључних архитекта нашег заборава.

Време је да на једном месту сумирамо овај велики посао и погледамо како у прах и пепео пада цела бечко-византијска конструкција.

1. Стојан Новаковић: Законодавни мач против српског бића

Све је почело 1881. године. Напредњачка влада, предвођена Стојаном Новаковићем, покренула је сурову „законодавну олују” донету на брзину („на ала ху”), покушавајући да угаси српске манастире, протера Митрополита Михаила и одузме црквену имовину.

Милојевић је тада јасно демаскирао ову лажну модернизацију: иза параграфа се крила огољена похлепа према манастирским имањима која су била економска и духовна благајна српског сељака. Свођењем Устава на обичан политички уговор, држава је спуштена на ниво „трампашке радње и размене стоке”. Циљ је био сасећи манастире у Кнежевини, како би се пресекле жиле и артерије које су храниле и браниле Србе у тада неослобођеним крајевима (Старој Србији и Македонији).

2. Јохан Тунман: Пропаганда по геополитичком налогу

Да би Новаковићева школа уопште могла да оправда своје подаништво према Западу, морала је да пронађе „научну” основу. Њу су нашли у 18. веку, код шведског професора у Немачкој — Јохана Тунмана.

Тунман је био човек задатка. Он је 1774. године лансирао лажну теорију да су Срби „упали” на Балкан тек 640. године по Христу, узурпирајући туђу територију. Како би Србима одузео историјско право на сопствену дедовину, Тунман је прогласио Албанце за једине наследнике древних Илира, потпуно бришући материјалну чињеницу да су Илири изворно српско племе. Наша званична наука и данас Тунманов ратни памфлет предаје деци као историјску догму.

3. Јохан Кристијан фон Енгел: Хабзбуршки фиокаш под платом

Оно што је Тунман замутио, фон Енгел је уобличио у државни систем. Ко је био овај човек? Високи чиновник Бечке дворске канцеларије. Дакле, плаћеник који је примао плату директно од аустријског цара да историју прилагоди хабзбуршким царским амбицијама за продор на Исток.

Енгел је из нафталина извукао спис византијског цара Константина Порфирогенита, прогласио га за „свето писмо” и исписао петотомну историју у којој тврди да Срби на Балкану немају никакву изворну сувереност већ да су одувек били само туђе слуге и вазали. Задатак му је био да избрише миленијумски српски континуитет у Подунављу и Далмацији како би Беч лакше могао да окупира те просторе.

Шок у Солуну: Када жива истина сруши фотељашке теорије

Зашто данашњи „државни научници” намерно избегавају Тунмана и Енгела? Зато што би поштено признање о томе ко су они били аутоматски разоткрило да су наше школске књиге заправо немачко-хабзбуршки политички пројекат.

А колико су те теорије биле слепе пред стварношћу на терену, најбоље сведочи велики шок самог Стојана Новаковића у Солуну. Задојен бечким књигама о „аморфној маси” на југу, Новаковића је руски конзул Јастребов (који се и сам плашио велике Србије и називао је „малом змијицом којој расту зуби”) одвео у једну локалну школу. Када су се врата отворила, водећи српски политичар је доживео потпуни пораз сопствене идеологије — деца из народа су, без икаквих београдских декрета, говорила чист, кристално јасан српски језик!

Народност се није дала скројити из фотеље нити по налогу Беча и Цариграда. Она је живела упркос њима.

Правац је промерен: Спремите се за 9. главу!

Милош С. Милојевић нам је у својим „Одломцима” оставио јасан завет: не будите фанатици који верују туђим лажима, већ узмите моје теренске белешке као смернице. Ја сам у дивљини промерио трасу, а на вама је да изградите најсавршенију научну железницу.

Ми смо ту трасу очистили од корова. Лажни богови — Порфирогенит, Тунман, Енгел и њихов преписивач Новаковић — више немају ауторитет у нашој групи.

У наредном кораку крећемо у оно од чега кабинетски историчари највише стрепе и беже: отварамо 9. главу Одломака. Доносимо брутални статистички и демографски приказ Срба на Српском Тропољу по коме је урађена чувена Народописна мапа. Спремите се, јер праве демографске експлозије тек долазе!

Аутори: ИА/АИ