ДА ЛИ ЈЕ МУСЛИМАНСКА МЕШОВИТА (ЦИВИЛНА) КОЛОНА ИЛИ БОРБЕНА ЈЕДИНИЦА?
https://ivoandric55.blogspot.com/2021/04/blog-post_86.html
Командант пробоја признаје да је формирао борбени поредак како би извршио борбени задатак пробоја кроз непријатељску територију. Група наоружаних војника, мобилисана резерва, не може бити цивилна колона, мешовита колона (цивила и војника), како тврди амерички заставник Батлер, него БОРБЕНА ЈЕДИНИЦА.
Како би изгледала шема јединице за пробој кроз непријатељску територију:
1. ЧЕОНО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ: иде испред главнине, са основним задатком да обезбеди сигуран пролаз, уочава непријатељске положаје, процењује јачину непријатеља, ако је слаб самостално уништава, а ако је јак поседа доминантне положаје и ствара услове за увођење снага за уништење непријатеља.
2. БОЧНО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ: основни задатак да обезбеди несметано кретање главнине.
3. ЗАЧЕЛНО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ: основни задатак да спречи директан ватрени контакт са непријатељем који врши гоњење.
4. ГЛАВНИНА СНАГА (језгро) чине јединице којима се издају борбени задаци за претпостављене ситуације у току кретања борбене јединице.
Део главних снага поред оперативних јединица чине и позадинске јединице, које у посебном делу заповести добијају задатке. У 28. дивизији у пробоју кроз непријатељску територију учествовали су резервни састав војно способних лица који није био наоружан те се не могу сматрати цивилима. У свим војним школама учи се који су задаци резерве и где се налази у борбеном распореду. Резервни ненаоружани састав пре поласка у пробој морао је имати задатке као било која борбена јединица и извршен борбени разбој. Из изјаве команданта пробоја 28. дивизије закључује се да није било јасно прецизираног циља, пробоја кроз непријатељску територију, војнички речено Одлуке. Последица непостојања борбене Одлуке команданта 28. дивизије многобројни губици у живој сили. Трагичне су изјаве команданата бригада из 28. дивизије који своју неспособност и необученост сваљују на друге, а највише на српску страну која је пуцала на њих. Трагикомично изгледа изјава да зачелно обезбеђење (командант зликовац Ејуб Голић) у место да штити зачеље главних снага избија на чело борбеног поретка. Он се са својом јединицом пробио кроз цео распоред 28. дивизије, око 10 километара, газећи ненаоружани резервни састав (који су морали имати наоружано обезбеђење) и јединице у борбеном распореду.
Погрешно да муслимани траже кривце у свој дебакл у Србима. Кривци су међу њима. Довољно је погледати однос снага. Муслимани су имали одо 6 000 наоружаних војника, који на маневарском земљишту од Сребренице до Тузле могли посести просторију по фронту 24 километра, по дубини 60 километара.
ИЗВЕШТАЈ МЕЂУНАРОДНЕ КОМИСИЈЕ
ПОГЛАВЉЕ 5
Аденреле Шинаба (Adenrele Shinaba)
Случај Сребренице: Реконструкција – Из угла криминалистичке истраге
Бројно стање 28. дивизије:
"У монографији 28. дивизије КоВ 2. корпуса Армије БиХ наводи се да је број бораца 1992. године био око 9.350 а 1993. године 11.400. Након демилитаризације, број је смањен на 5.700, колико је износио 1994. године. У 1995. години, 28. дивизија је бројала 6.011 бораца, припадника активног састава.37 Након пробоја на територију Тузланског кантона, извршена је консолидација 28. дивизије. У августу 1995. године, извршена је смотра јединица од стране команданта Главног штаба Армије БиХ. У строју је било присутно 3.634 припадника активног састава38, пошто је дивизија имала велике губитке у људству током пробоја ка Тузли."
"Овом приликом се још једном обраћамо Секретаријату и тражимо поново конкретну помоћ за формирање картотеке војних обвезника и МТС40 и поново подвлачимо да немамо картотеку због тога што немамо прописаних образаца да би могли формирати картотеку. Схватамо и ситуацију да нам се тешко могу доставити обрасци, с обзиром да се ради о цифри од 12.000 В/О41 што није занемарљиво. И овом приликом инсистирам, ако је то могуће, да нам што хитније доставите прописане обрасце за 15.000 војних обвезника ради отварања картотеке. Рад са списковима је веома тежак, доста неажуран и нетачан, па нам је потребна Ваша помоћ.
Документ потврђује да је у том периоду (1. јун 1995. године) у Сребреници било 12.000 војних обвезника."
"Ричард Батлер наводи да избјеглице које су се кретале према бази УН у Поточарима ни у ком случају нису представљале све Муслимане који су остали у енклави. Од вечери 11. јула 1995. године, војници Армије БиХ и мушкарци Муслимани окупљали су се у подручју села Шушњари и Јаглићи. Ово подручје, у сјеверозападном углу сребреничке „заштићене зоне”, било је полазна тачка кроз минска поља ВРС и најдиректнији пут према територији под контролом АРБиХ близу Тузле. У зависности од извора информација, од 10.000 до 15.000 људи формирало је „мјешовиту” (војну и цивилну) колону која је покушала да побјегне овим путем."
"Командир 1. вода Муџахединске чете, која је дејствовала у саставу 283. бригаде 28. дивизије Армије БиХ, Бего Муминовић286 (син Ћамила), рођен 20. јуна 1954. године у Каменици, општина Зворник."
"У ноћним часовима, око поноћи 11/12. јула 1995. године извршено је постројавање бригада у саставу 28. дивизије Армије БиХ у селу Шушњари. Непосредно прије постројавања, према изјавама учесника догађаја, план за пробој је сачињен у једној кући у том селу, одређена је рута кретања, као и распоред покрета бригада у саставу 28. дивизије Армије БиХ у правцу Тузле.
У колони се налазило мушко, војно способно становништво, припадници активног и резервног састава, којима је наређено да дођу на зборно мјесто ради пробоја ка Тузли. Свједоци наводе да се радило у мушкарцима старости од 15 до 65 година. Такође, наводе да је у колони био мањи број жена. Поједине су биле припаднице 28. дивизије Армије БиХ, а друге су кренуле кроз шуму са својим мужевима, браћом и рођацима, јер се нису хтјеле раздвајати од њих."
Аутор текста: Иво М. Андрић
Коментари
Постави коментар