ЦАРА ФРАЊИНИ СРБИ
"Основана је у Загребу 1867. године под именом „Југославенска академија знаности и умјетности“. У сврху оснивања Академије, бискуп и добротвор Јосип Јурај Штросмајер, основао је задужбину, чија средства је 1860. године дао тадашњем хрватском бану Јосипу Шокчевићу.
Након неколико година вијећања Хрватског сабора и цара Франца Јозефа, 1866, коначно је донесен закон о Академији. Службени покровитељ Академије је био Јосип Јурај Штросмајер, док је први предсједник био угледни хрватски историчар Фрањо Рачки. Њено стварање је представљало логични наставак деловања Универзитета у Загребу, установе првобитно створене године 1669. и обновљене 1874. године."
На платном списку Цара Фрање били су југословени који су се лажно представљали као Срби:
Ђуро Даничић "866. отишао је у Загреб за секретара тада основане Југословенске академије".
"Прелазак Даничића из Кнежевине Србије у Загреб један је од првих прохрватских политичких прелазака са српске стране, да познати српски филолог прихвати посао хрватског присвајања и преименовања српског језика у хрватски, то јест учествује у унијатској мисији формирања и промовисања римокатоличке хрватске политичке нације. Даничићевим залагањем хрватска језичка политика и ‘хрватски језик’ су преко српског језика, као међународно познатог и признатог, промовисани у свијету славистике и словенских народа."
Иларион Руварац "члан Југословнске академије у Загребу".
"Тако се изграђивао култ Илариона Руварца, којим су много допринели и велики „брат“, Хрват, Ватрослав Јагић, а понешто и Фрањо Рачки, чија је највећа заслуга што је Руварац исте године (1888), кад је у (фебруару) изабран за члана Српске краљевске академије у Београду, постао (у новембру) и члан Југословенске академије знаности у Загребу."
Иларион Руварац "писаће новосадском професору Јовану Грчићу: „Но, само Вас то молим да кажете г. Дру (Илију Огњановићу – Ч.П.) и сваком бившем либералу у Новом Саду, да сам ја вазда био и остао до данас, а ваљда ћу бити и у напредак, лојалан и одан држави у којој сам, и да нисам никад шарао, као што су шарали они , и да оно што ја пишем није наперено против Мађара, већ баш против негдашњих новосадских разметљивих либерала, а главно ми је да кажем истину, или оно што држим за истину“. А то што је Иларион Руварац држао за истину било је понекад „наперено“ против Срба и стварне истине о њиховој прошлости. То се да лако установити.(…)"
Стојан Новаковић "је такође био члан Руске академије наука и Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу."
Реченица која показује како се покушава прикрити Новаковићева служба код цара Фрање. Изједначавају Руску академију (не наводећи која је) и ЈАЗУ политичке организације цара Фрање.
На вама да се одлучите: за Србина Милоша С. Милојевића или цара Фрање југословене.
Коментари
Постави коментар