У СЛУЖБИ МУЏАХЕДИНА АМЕРИЧКИ ЗАСТАВНИК РИЧАРД БАТЛЕР

 

Швапски портал представља америчког заставника Ричарда Батлера: "Na suđenju Ratku Mladiću svjedoči Ričard Batler, američki oficir Službe bezbjednosti, koji je od 1997. do 2003. godine za Haški tribunal istraživao šta se dogodilo u Srebrenici u julu 1995. godine." Лажно га представљају као "америчког официра", без навођења чина, а он је подофицир са знањем да покрије простор 100х100 метара или да руководи и командује највише до 150 људи. У оквиру обавештајних- безбедносних послова може му се поставити само конкретан задатак да прикупи интересантне информације. Такав "стручњак" анализира структуру и командовање две бригаде, то је исто као да зидар лечи људе. Његов једностран "експертски извештај" прихватају сви од Хашког трибунала до бранилаца оптужених Срба, а и српско тужилаштво као истинит. Српско тужилаштво ћути у место да оспори његов извештај о догађајима у Сребреници.

Помиње заставник Батлер све, само нигде нема Срба из Сребренице, а наслов је о војним догађајима у Сребреници.

У "Исказ о војним догађањима у Сребреници, Операција "Криваја 95"" од америчког заставника Ричарда Батлера, урађен за тужилаштво Хашког трибунала, чини основну грешку што не одређује границе зоне одговорности од бригаде до чета. Без тачно одређених граница одговорности не може се одредити било чија одговорност. Тако у опису догађаја у Поточарима појављују се припадници ВРС из разних војних јединица, а заставник Батлер све сврстава у зону одговорности Братуначке бригаде. Да заставник Батлер поседује потребно војничко знање, на основу заповести команданта батаљона из Братуначке бригаде, одредио би које био одговоран за рејон села Поточари, која је то јединица и које су му биле потчињене.  Линијом командовања дошло би се које одговоран за инциденте ако су били. 

Како заставник Батлер описује: 

                                "B. Razmještaj snaga Drinskog korpusa VRS

3.6 Dok su ovi potčinjeni dijelovi Drinskog korpusa započinjali pokret prema srebreničkoj “zaštićenoj zoni”, komanda Drinskog korpusa nastavila je da planira i dotjeruje operacij u protiv enklave. Generalmajor Živanović je 3. i 4. jula 1995. godine boravio u Bratuncu, gdje se nalazi štab Bratunačke brigade.165 Potom je otišao na istureno komandno mjesto Bratunačke brigade u selu Pribićevac. Sa ove lokacije na jednom brdu iznad Srebrenice, komandant i načelnik štaba Drinskog korpusa kasnije će upravljati vojnim operacijama.166

3.7 Dana 4. jula 1995. godine, komandant Drinskog korpusa izdao je naređenje jedinicama da pređu u stanje pune borbene gotovosti. To naređenje (broj nepoznat) je pročitao komandantu i štabu Bratunačke brigade na sastanku održanom 4. jula 1995. godine. Na ovom sastanku je rečeno da je naređenje izdao načelnik štaba Drinskog korpusa (generalmajor Radislav Krstić).167 U 11:15 sati istog dana u presretnutom telefonskom razgovoru između načelnika štaba Zvorničke brigade majora Obrenovića i generala Krstića, načelnik štaba Zvorničke brigade je izvij estio da je “šef potpisao” dokument i angažujemo se na onome zadatku”.168 U tom razgovoru, general Krstić je još naveo da “ima nešto da obavi u MUP”.169

3.8 Ono što se smatra posljednjim dij elom procesa planiranja početka operacije dogodilo se 5. jula 1995. godine, kada je Drinski korpus izdao jedan značajan dio plana borbenih dejstava “Krivaja 95”, Naređenje za protivvazdušnu odbranu, koje je potpisao generalmajor Milenko Živanović. Ovo je bilo naročito važno jer se očekivala vazdušna intervencij a NATO.170

3.9 Što se tiče 28. pješadij ske divizij e bosanskih Muslimana i 2. korpusa Armije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu ABiH),171 do 5. jula 1995. godine oni su već znali za predstojeće vojne operacij e VRS protiv njihovih snaga u “zaštićenoj zoni”. Informacij e dobij ene od lokalnog stanovništva nekoliko dana ranije ukazivale su na dolazak dodatnih jedinica VRS, a vojni izviđači zabilježili su popodne 5. jula 1995. godine dolazak ovih novih jedinica na pdoručje Zelenog Jadra.172 Dvadeset osma pješadij ska divizija procijenila je da je cilj predstojeće operacij e VRS presijecanje veza između Srebrenice i Žepe.173"

У овом одељку заставник Батлер требао је приказати распоред снага и њихов задатак за сваку основну јединицу. Посебно је интересантно опис задатка 28. муџахединске дивизије, где је изостављено њено груписање снага према ВРС.

Поред изостављања битних војних елемената како би се добила слика на терену, заставник Батлер доказао је и своју љубав према муџахединима. 

                         B. Opština Bratunac i Bratunačka pješadijska brigada

1.16 Uprkos činjenici da Muslimani nisu pružili nikakav otpor prilikom zauzimanja grada Bratunca, bilo je jasno da se lokalno bosansko muslimansko stanovništvo organizuje za pružanje otpora. Dana 20. aprila 1992. u Potočarima je postavljena prva zasjeda lokalnim Srbima i tada je poginulo šest Srba, a četvoro ih je ranjeno.45 Dana 7. na 8. maj 1992, snage bosanskih Muslimana su ponovo osvojile obližnji grad Srebrenica, ubivši tom prilikom nekoliko bosanskih Srba, uključujući navodno i Gorana Zekića, poslanika u Skupštini SR BiH.46

1.18 Usprkos brojnom stanju i vođstvu TO, bosanski Muslimani mještani koji su djelovali iz Srebrenice počeli su da izvode niz iznenadnih udara i napada, što je dovelo do značajnog broja žrtava sa srpske strane, naročito među seoskim ali i opštinskim komandantima odbrane.55 Do kraja maja 1992, bosanski Muslimani su uspješno organizovali i izveli brojne zasjede.

1.21 Međutim, s vojne tačke gledišta, situacij a u bratunačkoj opštini se pogoršala, jer je otpor mještana bosanskih Muslimana postajao sve uspješniji. Od početka juna pa sve do kraja oktobra 1992, borci bosanski Muslimani zauzeli su i popalili brojna srpska sela, a odbrambeni obruč vojske se postepeno smanjio i na područje samog grada Bratunca i većinskog srpskog sela Kravica.62

1.24 Do januara 1993, bosanski Muslimani su vojnim operacijama uspješno izolovali područje Bratunca od ostatka Drinskog korpusa. Snage bosanskih Muslimana su to djelimično ostvarile zauzimanjem srpskog sela Kravica na pravoslavni Božić.67 Kasnij e tog mjeseca, situacij a oko Bratunca je bila tako kritična da su jedinice Vojske Jugoslavije 68 (u daljem tekstu VJ) uvedene zapadno od Drine kako bi pomogle u odbrani grada i zaustavile veliku izbjegličku krizu u samoj Srbij i.69

Заставник Батлер уводи нешто ново у војној науци, да активности где се напади на села, које се сравне са зељом, побију цивили назива отпором, одбрамбеним акцијама. "Međutim, s vojne tačke gledišta, situacij a u bratunačkoj opštini se pogoršala, jer je otpor mještana bosanskih Muslimana postajao sve uspješniji".

Лаж је да су маџахедини војнички освојили почетком маја 1992. године Сребреницу: "Dana 7. na 8. maj 1992, snage bosanskih Muslimana su ponovo osvojile obližnji grad Srebrenica". Истина је да су Срби, цивили, напустили Сребреницу. Задњи који је изашао из Сребренице под муџахединском контролом био је мој пок. брат Андрић Саво. Преспавао Саво када су се Срби напустили Сребреницу, када се пробудио види празна Сребреница. Крене Саво према Прибићевцу, на Старом Граду сретне наоружане Муслимане. Како је Саво познао неке из групе седе са њима, попушили по цигарету, попричали и без икаквих проблема настави пут Прибићевца. Посебно ће ми остати у сећању сахрана Савина, где су му дошли да упуте последњи поздрав његови другови из Сребренице Муслимани. Већина њих дошли су из свих крајева Босне са Херцеговином.

Пише експерт за "лонце и поклопце" (муслиманске жене и деца у нападу на српска села лупали су у лонце и поклопце уз вику: "Алах Едберг") амерички заставник Батлер, шта је остало под српском контролом почетком 1993. године: "područje samog grada Bratunca i većinskog srpskog sela Kravica", заборавио или намерно изоставио Скелане.

Све ове наводе да прихватимо као тачне од муџахединског адвоката америчког заставника Батлера, остаје најбитнији догађај који је прећутао (можда и тај догађај сматра одбрамбеним), МУЏАХЕДИНСКИ НАПАД НА СКЕЛАНЕ  16.ЈАНУАР 1993. ГОДИНЕ. У нападу на Скелане поред побијених цивила жена и деце, извршен је терористички напад, групе муџехедина из једне државе Босне са Херцеговином , на другу државу СР Југославију. Моји граничари знају поступак када се испали само један метак из суседне државе на другу, то се назива актом оружане агресије. У терористичком муџахединском нападу није дејствовано само пешадијским наоружањем него и артиљеријом. Од тог момента сви припадници 28. муџахединске дивизије потврђују свој терористички карактер и постају легитиман војни циљ Војске Југославије. Знају се радње и поступци према терористима и оним који их помажу. До данас у Србији није покренут ни један поступак против припадника терористичке 28. муџахединске дивизије због агресију на територију СР Југославију. Где су записници о догађају на државној граници од 16. јануара 1993. године из Бајине Баште, на основу чега би се покренула истрага? Да ли је дипломатија СР Југославије упутила протест УН за агресију на њену територију? 

Не треба заборавити учешће у напада на Скелане уз муџахедине били су жене и деца.

"Током напада на Скелане, бошњачке (овде аутор текста тепа муџехадинима прим.а.) снаге су гађале и Бајину Башту. Једна граната је пала у центар тога места. У поподневним сатима 16. јануара, снаге Војске Републике Српске су започеле контраофанзиву. Ослобођени су Скелани и у наредним данима су освојене и Осмаче, село које увек било упориште бошњачког екстремизма и које је и током Другог светског рата остало одбрањено (постојала је некада изрека: "Берлин је пао, а Осмаче нису")."

 https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2594477/skelani--smrt-u-begu-ka-srbiji.html

Аутор текста: Иво М. Андрић