У ОПШТИНИ И ГРАДУ СРЕБРЕНИЦИ 10.,11. И 12. ЈУЛА 1995. НИЈЕ БИЛО СРПСКОГ ЗЛОЧИНА!

За стање на војишту одговорне су оперативне јединице у својој зони. На војишту које обухвата општина Сребреница биле су две јединице и то: 3. батаљон Братуначке бригаде и Самостални пешадијски батаљон Скелани. 3. батаљон био је потчињен Братуначкој бригади чији је командант био пуковник Видоје Благојевић, а Самостални пешадијски батаљон Дринском корпусу, командант генерал Миленко Живановић.

Нико из 3. батаљона Братуначке бригаде није оптужен нити подигнута оптужница за ратни злочин, а о геноциду ни помена да је било ко из њеног састава учествовао. Командант Братуначке бригаде пуковник Видоје Благојевић није осуђен за "геноцид у Сребреници", извод из пресуде:

"Pretresno vijeće konstatuje da postoje radnje izvršene od strane pukovnika Blagojevića ili pripadnika Bratunačke brigade kojima je pružena praktična pomoć u operaciji ubijanja, čiji je rezultat bila smrt više od 7.000 muškaraca i mladića bosanskih Muslimana. Te radnje obuhvataju odvajanje muškaraca od ostatka bosanskih Muslimana u Potočarima, čuvanje muškaraca bosanskih Muslimana u Bratuncu od 12. do 14. jula, učestvovanje bataljona Bratunačke brigade и лично Видоја Благојевића у претресу терена.

Pretresno vijeće, međutim, nadalje konstatuje da ne postoje dovoljni dokazi da bi se utvrdilo kako je pukovnik Blagojević raspolagao znanjem o tome da te radnje pomažu počinjenje krivičnog djela ubistva u odnosu na masovna pogubljenja. Shodno tome, odgovornost pukovnika Blagojevića za pomaganje i podržavanje ubistva u odnosu na masovna pogubljenja nije potvrđena.

Pretresno vijeće konstatuje da postoje radnje izvršene od strane pripadnika Bratunačke brigade kojima je pružena praktična pomoć u počinjenju ubistava u gradu Bratuncu. Pretresno vijeće zaključuje da je pukovnik Blagojević znao da su pripadnici Bratunačke brigade pružali praktičnu pomoć prilikom ubijanja muškaraca u Bratuncu. Shodno tome, Pretresno vijeće konstatuje da je pukovnik Blagojević pomagao i podržavao počinjenje ubistva u gradu Bratuncu."

На терет пуковнику Видоју Благојевићу ставља се три радње које су војнички оправдане:

1. "odvajanje muškaraca od ostatka bosanskih Muslimana u Potočarima" Само дефинисање у пресуди да је кривично дело одвајање муџахедина од остатка босанских муслимана и наметање непостојеће кривице. У Поточарима поред муџахедина биле су и жене које су учествовале у убиствима цивила по спаљеним српским селима, ни једна до данас није за злочине одговара.

2. "čuvanje muškaraca bosanskih Muslimana u Bratuncu od 12. do 14. jula" По Хашком суду заробљени муџахедини нису требали бити обезбеђени чуварима већ пуштени да убијају Србе по Братунцу. 

3. "učestvovanje bataljona Bratunačke brigade и лично Видоја Благојевића у претресу терена" Претрес терена је легитимна војна операција која се примењује у свим војскама света. Посебно је питање што пуковник Благојевић није применио све борбене елементе за уништење терористичких група.

4. "konstatuje da je pukovnik Blagojević pomagao i podržavao počinjenje ubistva u gradu Bratuncu". Што суд не осуди и једног Србина који су убијали муџахедине у Братунцу? Да су осудили нашли би се у дебелом проблему. То су била убиства из освете (то нормалан човек не одобрава), а не зато што су муслимани. Многи Срби из Сребренице чули су чувену реченицу: "Ко ми дугује крв нека изађе напоље".

По пресуди пуковнику Видоју Благојевићу команданту Братуначке бригаде, чија је потчињена јединица 3. батаљон на територији града и општине Сребренице није било догађаја који би се карактерисали као геноцид.

Нико из Самосталног пешадијског батаљона Скелани није оптужен, подигнута оптужница или осуђен за "геноцид у Сребреници". Мада, у зони одговорности Самосталног пешадијског батаљона Скелани извршен терористички напад на Републику Србију 16. јануара 1993. године, Зна се који су поступци према терористима и не могу се сматрати мушкарцима, наоружаним мушкарцима, припадницима Армије БиХ, него ТЕРОРИСТИМА.  

Сами припадници "28. дивизије Армије БиХ" називају муџахединима и потврђују да у саставу њихових јединица постојали су муџахедини:

"Командир 1. вода Муџахединске чете, која је дејствовала у саставу 283. бригаде 28. дивизије Армије БиХ, Бего Муминовић286 (син Ћамила), рођен 20. јуна 1954. године у Каменици, општина Зворник." из изјаве дате "органима безбедности Армије БиХ".

Суд Хашког трибунала у својим пресудама није нашао ни један догађај на територији града и општине Сребренице који би везао 3. батаљон и Самостални батаљон Скелани са "геноцидом у Сребреници". 

"Масовна убиства" муџахедина (који су извели терористички напад на територију Републике Србије 16. јануара 1993. године) догодила су се у зони одговорности Зворничке бригаде. Одговорност за масовну ликвидацију муџахедина треба тражити у командној структури Зворничке бригаде. Пок. генерал Здравко Толимир у току НАТО заточеништва инсистирао је у својој одбрани на одговорност потчињених јединица и војних старешина у Зворничкој бригади. 

Инсистирањем на термину "геноцид у Сребреници" неко покушава да стварне догађаје прикрије и скрене пажњу са терористичког напада на Републику Србије 16. јануара 1993. године.

Аутор текста: Иво М. Андрић