КАКО СУ И КО СТВАРАЛИ СРПСКУ ИСТОРИЈУ У 19. ВЕКУ

 Почетак стварање модерне Србије почиње Сретењским уставом. Кнежевина Србија простирала се: 

Извор: Википедија

Кнежевина Србија прва је на простору српских земаља од Душановог царства, која је имала утицај на политичке прилике у Европи. Зато велике силе користећи сва средства за остварење својих циљеве, преко незадовољних Срба, намећу преко образовања нову културу, која нема корене у српском бићу. После протеривања кнеза Михаила Обреновића из Србије 1842. године, стране силе, појачавају свој утицај преко политике.

Довођењем кнеза Александра Карађорђевића (1842-1858. године), Тома Вучић Перишић из Цариграда доводи Фрању Заху (изасланика Адама Чарторијског). На основу Заховог дела "Плана словенске политике Србије", Илија Гарашанин (човек од поверења Томе Вучића Перишића) наводно пише "Нарчетаније" (никада није нађен оргинални текст). Често се помиње да је "Начертаније", тајни "програм спољашње и националне политике Србије". У "Начертанију" непријатељи проналазе делове како би поробили Србију.

1856. године у Београд долази Ђуро Даничић, директно из бечке канцеларије Јернеја Копитара. Постављен је на место библиотекара Народне библиотеке Србије и секретара Друштва српске словесности. Док у Београду развија своју мрежу, истовремено исто ради у Загребу. У Београду најближи сарадник му је Стојан Новаковић. Ствара у Загребу са Фрањом Рачки и Јосипом Јурај Штросмајер Југословенску академију знаности и уметности, за остварење окупаторских циљева Беча. 

Интересе британске у Србији штитио је Чедомиљ Мијатовић.

  Од 1859. године шаље на даље школовање у кијевску Духовну академију српске питомце, митрополит београдски Михаило Јовановић. У исто време из Одесе на стварању своје мреже у Кијеву делује Сима Игуманов заговорник свесловенске (југословенске) политике. 

Кнежевина Србија баштинила је српску културу и историју на којој је створена. Да Срби нису окупатори сопствене земље највише је сметало Бечу. Зато Беч кроз образовање убацује своје људе, Србе, рођени и васпитавани у Аустроугарској. Беч користећи новац и давањем привилегија богатијим Србима у кнежевини Србији успева да наметне образовање и културу. Током година део Срба (у градовима) преузима "западну културу". 

На бранику кнежевине Србије од страног утицаја били су митрополит Михаило Јовановић и Милош С. Милојевић, где су и по цену живота бранили српство.

Аутор текста: Иво М. Андрић